by www.artel.co.yu [EMAIL PROTECTED] Datum: Beograd, 01. mart 2005. g. O AMERICKOJ DIPLOMATIJI I MAJKU TAJSONU
http://www.artel.co.yu/sr/izbor/us_ca_au_nz/2005-03-01.html Moskva, 01.03.2005. godine RIA "Novosti" Specijalno za Artel-Geopolitiku Dmitrij EFSTAFJEV Iskustvo nekorektnog poredjenja Da li ste nekada gledali borbu americkog boksera Majka Tajsona? Ako niste, obavezno pogledajte. Neki suparnici "gvozdenog Majka", zaccarani magijom njegovog imena, kapituliraju jos i pre borbe. Vecina je nekako izdrzavala prvu rundu, ali se u njihovim ocima ocitavala zelja da nadju povod i padnu na pod. Drugi su pak bili nesto tvrdoglaviji, upustali se u otvorenu borbu, dobijali udarce i kao pokosseni padali. Ali je bilo i onih koji su izdrzavali prvi nalet Tajsona, okurazili se i hladili ga sa par neocekivanih aperkata, a potom se prebacivali u borbu sa eskivazama i izdrzavali do kraja. A takvih je u celokupnoj istoriji Tajsonovog boravka na ringu bilo tek nekolicina. Naravno, sudije su proglasavale Tajsona pobednikom, ali je to bila pobeda na poene. Tojest, ni Tajson nije sasvim pobedjivao, ali ni njegov protivnik nije sasvim gubio. Takav bokser sticao je veliki atoritet, a da ne govorimo o drasticnom povecanju honorara. Po mom uverenju, americka politika u poslednjoj deceniji veoma lici na Majka Tajsona. Idealna varijanta je kada protivnik pada pre borbe. Kao Slobodan Milosevic. Nije lose ako suparnik sam bude trazio povod da se preda. Kao Leonid Kuccma. Nesto je gore kada se on ipak opire, ali prenaglivssi, sam nalece na udarac i biva nokautiran. Kao Sadam Husein. Ali kada se ne uspeva slomiti protivnik u prvim rundama, nastaju problemi. Kao kod Kim Dzong Ila. Da bi se komuniciralo sa SAD, ne treba kapitulirati pre borbe i ne treba sam provocirati skandal. Uzimimo primera radi susret predsednika Putina i Bussa u Bratislavi, koji su po staroj navici nazvali samitom. Jasno je da je glavni predlog koji nam je upucen sa americke strane bio â pasti i pre prve runde. I upravo zato je stepen propagandistickog pritiska na Rusiju presao crtu dozvoljenog. Koliko vredi govor u Kongresu prijatelja nekih ruskih oligarha Andresa Oslunda, a da ne govorimo o glupostima senatora sa zvucnim prezimenom o hiljadama nestalih bojevih glava. A u evropskim medijima sve je vrvelo od ocekivanja da ce Buss primerno issibati Rusiju. Samo naivan covek nije uvideo kopccu izmedju susreta u Bratislavi i povratka na politicku arenu Mihal Mihalicca Kasjanova, a takodje kretanje ka ruskim granicama Borisa Abramovicca Berezovskog. Medjutim, Rusija ne samo da nije pala, nego je i sasvim pristojno izdrzala prvu rundu, sto je, najverovatnije, bilo neocekivano za Vasington. Dovoljno je pogledati kako je potisteno izgledao Buss na zavrsnoj konferenciji za stampu, a u evropskim medijima oprezno je izrazavana nada da je ipak u procesu pregovora ruski predsednik "dobio svoje". Ne sumnjam da su pregovori bili teski, ali je time dragocenija diplomatska pobeda Kremlja. No, necemo se sablazznjavati. Bila je to tek prva runda, a da bi se stiglo do dvanaeste, kada ce nas najzad ostaviti na miru i dati mogucnost da se bavimo sopstvenim poslovima, jos treba poraditi. Pri tom jos i voditi sa SAD konstruktivni dijalog. Dakle, da bi taj dijalog bio produktivan, a po mogucnosti jos i prijatan, potrebna su svega tri uslova. Prvi, potrebno je napraviti strateski "dnevni red" bilateralnih odnosa. Moramo priznati da smo mi, mnogo pricajuci svetu o licnim odnosima dvojice predsednika, malo sta uradili da ti licni odnosi budu podastrti cvrstom ekonomskom i poliitckom podlogom. A posto se time nisu pozabavili pristalice rusko-americke saradnje, breme su na sebe preuzeli protivnici naseg partnerstva, koji su fakticki i odredili o cemu to dvojica predsednika treba da razgovaraju na susretu. I treba posteno priznati da se ni "dnevni red", koji su anonsirali dvojica predsednika u Bratislavi, takodje ne moze smatrati dugorocnim. Jer pitanja nuklearne bezbdnosti i nesirenja oruzja za masovno unistavanje su nasledje predjasnje epohe, a sama saradnja u energetskoj sferi malo je da bi se neutralisala aktivnost antiruskog lobija u Vasingtonu, sto je vec formulisano ustima Roberta Makferlajna: da bi se stiglo do stabilne energetske saradnje sa Rusijom, potrebna je smena vlasti u Kremlju. Drugo, treba dokazati SAD da smo im mi dostojni kao partneri. Amerika, kako pokazuje njeno istorijsko iskustvo, ne shvata ubedjivanje i logiku. Amerika sa takvom njenom intelektualnom i politickom kulturom slusa jedino samu sebe i dobro shvata samo prakticna iskustva. I mi smo duzni da postujemo tu specificnost Amerikanaca. Ne, ni u kom slucaju ne predlazem da se konfrontiramo sa SAD. Ali Rusija sada moze priustiti sebi da na neko vreme bude manje aktivna u partnerstvu sas Amerikom. Na pola godine. I kada se SAD u punoj meri naslade osamom na vrhu globalnog liderstva (verujte, tamo je hladno, vlazno, usamljeno, a iza ugla povremeno izviruje senka Osame bin Ladena), mi se mozemo vratiti normalnom dijalogu. Drugim recima, nama je potrebna spoljnopoliticka pauza u odnosima sa SAD. Tim pre sto za sada i nemamo nesto narocito da razmatramo. Trece, vreme je da se najzad izvede zakljucak o tome da SAD sude o partneru ne po zlatnim deviznim rezervama, vec po dinamici ekonomskog i socijalnog razvoja. I ovde mi za sada ne izgledmo ubedljivo, tako da kod naseg partnera besciljnim razgovorima o "nevidljivoj ruci trzista" stvaramo lazni osecaj da Moskva nema nikakvih ideja o razvoju sopstvene industrije. Drugim recima, mi kod naseg partnera stvaramo osecaj da cemo bez njega skliznuti u mocvaru ekonomske degradacije. Jos pre par godina mi smo kod Evrope stvorili osecaj da mi nemamo kome drugom do Evropskoj uniji isporucivati naftu i gas, pa sada zanjemo plodove tog osecaja. Nama iz Brisela u lice govore: "nemate se kamo denuti" i kao dopunu iznose i otvorene pretnje teritorijalnoj celovitosti. Necemo valjda da se tako prema nama odnosi i SAD? Ako necemo, onda dajte da umesto praznih razgovora o visevektorskoj spoljnoj politici predjemo na prakticnu izgradnju visevektorske diversifikovane ekonomike. I prosto cemo se iznenaditi koliko ce lakse poteci nas dijalog ne samo sa SAD, nego i sa celim svetom. Nego, da ne zaboravimo i ono najznacajnije: ne treba mi sami da provociramo skandal sa SAD. Nmaime, stice se utisak da za neke nase politicare zelja da se posvadjaju sa Amerikom postaje samocilj. Doduse, nije nevolja u tome sto se ti pokusaji da se posvadjaju sa SAD po pravilu ispoljavaju mahanjem pesnicama posle tuce. Jednostavan primer je antiamericka histerija nakon neuspeha na Ukrajini. Izgubili ste, budite jaki i priznajte to, razmisljajte kako da taj poraz kroz koju godinu preokrenete u pobedu. Nevolja je u tome sto je za neke nase politicare sposobnost da se posvadjaju sa SAD indikator jacanja svetskog uticaja nase drzave. Iako je u sustini takav indikator, kada je rec o odnosima sa SAD, umece da se sa njom vodi maksimalno pragmatican dijalog uz postovanje. Dakle, nacinili smo izbor. Nama su ponudili da padnemo odmah. A mi smo, kao crvenoarmejac Suhov, izabrali "da se pomuccimo". Budimo dostojni tog izbora, tim pre sto drugih varijanti za ocuvanje nase zemlje i naseg nacina zivota nego da izdrzimo jos jedanaest rundi protiv majk-tajson americke diplomatije mi jednostavno nemamo. Misljenje autora ne mora se podudarati sa misljenjem redakcije. Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
