TRANZICIJA
Aleksandar Vlahovic, ex ministar za privredu i privatizaciju
PRIVATIZACIJA PORAÅAVAJUCA,
DEMAGOZI U VLADI LAÅU NAROD
@ Zoran MARJANOVIC
Na nedavnoj promociji sektorskog rada u Demokratskoj stranci, koja je
odrÅana u NiÅu, mnogo paÅnje privuklo je izlaganje Aleksandra Vlahovica,
bivÅeg ministra za privredu i privatizaciju. On je o aktuelnoj Vladi Srbije
rekao i ovo:
- Kad pogledam ovu druÅinu, slucajno sakupljenu u Nemanjinoj 11, kad ih
gledam na televiziji, u vestima, takvu energiju ulivaju da su mi tri kafe
potrebne da ostanem budan! U bejzbolu ima jedna tehnika kad bacac baca sporu
loptu. Izgleda da je i ovima bliska ta tehnika bacanja spore lopte, ili spore
reforme, tako da ni mi ne moÅemo da ih vidimo. Tu nema ni energije ni znanja.
Najveci deo ministara koji sede u vladi nema elementarna znanja da bi uopÅte
mogao da vodi resor. Ako neko ko vodi resor ne poznajue materiju za koju je
odgovoran, ne moÅete ocekivati da ce imati jak, dobar tim. Jer ko je taj
kvalitetan covek koji ce dozvoliti da ga vodi neznalica. Tu nema ni
odgovornosti.
Svedok: ZaÅto ste tako Åestoko napali Vladu Srbije?
Aleksandar Vlahovic: Zato Åto govorim na osnovu rezultata koje ta vlada
ima u prethodnom periodu. Govorim pre svega o ekonomskom delu i ni jednog casa
nisam tvrdio da svi ministri u vladi pripadaju kategoriji neprofesionalaca.
Naprotiv, vrlo konkretno govorim da je ono Åto je ova vlada uradila u razvoju
privatnog sektora, od aprila do septembra proÅle godine, ostavilo zaista
pogubne posledice na dalji tok ekonomske tranzicije i dovelo u pitanje
makro-ekonomsku ravnoteÅu u 2004. godini.
S: Kakve su te posledice?
A.V: Zaustavljanje procesa privatizacije i kaÅnjenje sa donoÅenjem
zakona, koji su vec bili pripremljeni i joÅ u junu 2003. kandidovani za
usvajanje u Narodnoj skupÅtini, neminovno je usporilo razvoj privatnog
sektora. Mislim na Zakon o stecaju i Zakon o registraciji privrednih subjekata.
Umesto da smo joÅ u januaru 2004. imali novi mehanizam restruktuiranja velikih
druÅtvenih sistema, dakle stecajni mehanizam, mi smo ga dobili tek u septembru
i pocetak primene stecajnog zakonodavstva fakticki u februaru ove godine. To je
znacajno kaÅnjenje.
S: Koji je drugi problem s privatizacijom?
A.V: Valjda je svima jasno Åta je doneo pokuÅaj da se demagoÅka
predizborna kampanja pretoci u realnost onog casa kada su demagozi doÅli na
vlast. Obecavali su reviziju privatizacije i promenu njenog modela, Åto je
donelo nesigurnost potencijalnim investitorima i izazvalo nesagledivu Åtetu.
Ona se najbolje moÅe odslikati u nivou inostranih investicija koje su ucinjene
u 2004. godini. Taj nivo inostranih investicija, koje su se zaista dogodile u
2004. godini (ne mislim na placanja po osnovu privatizacije iz prethodnog
perioda), nije veci od 200 miliona evra! U poredenju sa milijardu i 300 miliona
evra, koliko smo imali 2003. (godina u kojoj je ubijen premijer i u kojoj smo
imali citav niz politickih lomova), efekat iz 2004. zaista predstavlja
izuzetno, izuzetno poraÅavajuci rezultat.
S: To malo investicija potice uglavnom od firmi koje su vec u Srbiji?
A.V: Tako je. Ako se secate, kao posledicu izostanka privatizacije imali
smo, osim ostalog, i problem u javnim finansijama. Zbog toga je u oktobru
doÅlo do rebalansa budÅeta, koji je iÅao naniÅe, na smanjenje javnih
rashoda zbog izostanka prihoda od privatizacije. UopÅte je taj poremecaj u
javnim finansijama doveo do potrebe da cak i centralna banka pribegne veoma
nepopularnim merama da bi se sacuvala ravnoteÅa kursa dinara. Ta monetarna
ravnoteÅa zahtevala je obavezno podizanje stope deviznih rezervi, koja se
desila sredinom godine, i kasnije pooÅtravanje uslova za dobijanje
potroÅackih kredita.
S: Sve se to zbivalo u trenucima kada ste vi iz prethodne vlade vec
privatizovali sve Åto je vredelo privatizovati. KaÅu da ste prodali Ånicle i
novoj vladi ostavili kosti?
A.V: Nije jedini, a pogotovo nije kljucni cilj privatizacije bio da se
dode do velikih prihoda od nje. To jeste bio osnov stabilnosti javnih finansija
u 2002. i 2003, ali to je i onda, a i sada, trebalo da bude sekundarni cilj.
Pravi cilj privatizacije je da se dode do investicija, do kvalitetnog
investitora-kupca. A mi treba da se pomirimo s cinjenicom da ce neka preduzeca
biti prodavana za simbolicnu cenu, kao, na primer, "Sever" iz Subotice, i to
nakon Åest ili sedam meseci natezanja o konacnom sklapanju ugovora, zbog
odbijanja prethodnog rukovodstva agencije da potpiÅe takav ugovor.
S: Mislite da je uspeh i ako se proda gotovo dÅabe?
A.V: Mnogi veliki sistemi i druÅtveni kombinati bice prodati za
simbolicnui cenu. Åta se time dobija? Kvalitetan investitor, sa dovoljno
finansijskog potencijala da investira i podigne performanse tog preduzeca i da
indirektno doprinese unapredenju konkurentnosti srpske privrede i smanjenju
trgovinskog deficita. To i jeste bila osnovna ideja privatizacije i njen
osnovni cilj. Pri tome se globalni ciljevi - konkurentnost i ravnoteÅa u
trgovinskoj razmeni - mogu dostici samo u privatizaciji.
S: Mislite li da ova vlada beÅi od privatizacije?
A.V: To ne, ali se teÅko snalazi. Za mene je ohrabrenje ono Åto se
desilo u bankarskom sektoru u januaru ove godine. Konacno se dogodila prodaja
bankarskog sektora, posle cetiri godine od pocetka privatizacije. Kad kaÅem
konacno, mnogi ce to smatrati cinicnim jer su u zabludi da je bankarski sektor
bio deo posla koji sam ja radio, a nije. Privatizacija bankarskog sektora je
bila zadatak Ministarstva finansija i centralne banke, a do juna 2003.
iskljucivo cenralne banke. To je prva privatizacija druÅtvene banke i, kao
Åto je poznato, ta banka je privatizovana za viÅe od 140 miliona evra. To je
direktni ulazak inostranih investicija u tom iznosu. Druga dobra vest je
prodaja Delta banke za izuzetno visoku cenu. To je, takode, dodatak od 300
miliona evra na ukupan ovogodiÅnji saldo inostranih investicija. Ocekujem da
ce Vlada Srbije konacno, kad je u pitanju restruktuiranje javnih preduzeca,
preci s reci na dela.
S: ZaÅto vi niste preÅli, uzeli biste vece pare?
A.V: Moram da priznam da su u toj oblasti u prethodnom periodu ostvareni
najmanji vidljivi efekti. Ali, ono Åto je uradeno 2001. bojim se da nijedna
vlada nece imati hrabrosti da ikada uradi. To je bilo trenutno zamrzavanje
plata u javnim preduzecima i izjednacavanje plata prema takozvanim platnim
razredima, u zavisnosti od pozicije svakog zaposlenog radnika. To je umnogome
doprinelo da vec na kraju 2001. imamo potpuno jasne bilanse uspeÅnosti
poslovanja pojednih javnih preduzeca, koji su nam omogucili da globalno
sagledamo sam tok prestruktuiranja.
S: Ali je falilo samo joÅ neÅto?
A.V: Ono Åto je nedostajalo i, na Åalost, joÅ nedostaje, to je
regulatorni okvir. Rec je o pojedinacnim zakonima koji treba da budu osnov za
pocetak svakog ozbiljnog restruktuiranja i formiranje regulatornih institucija,
posebno za sektore energetike i telekomunikacija. Sagledali smo bilanse,
trenutno zamrznuli plate i spremili zakone, od kojih je dobar deo bio usvojen
joÅ u naÅem periodu. Neki zakoni, kao oni o energetici ili Åeleznici,
pripremljeni su u naÅem vremenu a nedavno usvojeni u sadaÅnjem sazivu Narodne
skupÅtine. Ono Åto aktuelnoj vladi ostaje jeste da ude u realizaciju tog
projekta.
S: Samo toliko! I da, pritom, otpusti - koliko hiljada ljudi?
A.V: Cini mi se da je to tema koja najviÅe plaÅi ovu vladu. Ako
partije vladajuce politicke koalicije Åele da budu odgovorne, onda ce morati
da saopÅte narodu istinu. Da kaÅu, na primer, da u EPS-u ne moÅe da radi
58.000 ljudi.
S: Kako ce SPS, koji je fakticki u vladi, saopÅtiti takvu istinu ako se
sve vreme bori protiv otpuÅtanja i tvrdi da proganjate radnike?
A.V: Mislim da je proÅlo vreme politicke demagogije i populisticke
politike. NaÅ narod nije infatilan, to su ljudi a ne deca kojoj se mogu
pricati bajke. Nema viÅe toga ko ce verovati da se moÅe troÅiti nezaradeno.
Nadam se da bar deo vlade cine odgovorne politicke partije, koje znaju da u
jednom trenutku moraju Årtvovati politicki rejting zarad efikasne ekonomske
tranzicije. Ako to ne Åele da urade, neka se sklone! Uradice to neko drugi, ko
to zna i ko je spreman na takve poteze.
S: Pred kraj proÅle godine proizvodnja je, ipak, bila izuzetno dobra.
MoÅe li izdrÅati taj tempo?
A.V: Taj nagli porast obima industrijske proizvodnje je direktna
posledica privatizacija koje su obavljene u prethodnim godinama. ZaÅto? Pa
zbog toga Åto su i ta privatizovana preduzeca imala, manje-viÅe, loÅe
ekonomske performanse i bilo je potrebno vreme da novi vlasnici produ kroz fazu
post-privatizacionog prestruktuiranja da bi ta privatizacija dala svoje efekte.
Cini mi se da su iscrpljeni izvori rasta, stvoreni u vreme prethodne vlade,
pogotovo u delu privatizacije, i da ce u 2005. godini ova vlada moci da crpi
samo svoje izvore, stvorene 2004. Onda cemo videti Åta je zaista stvoreno na
terenu privatizacije u proÅloj godini.
S: A Åta je stvoreno?
A.V: Prakticno - niÅta. Åto ce reci da, fakticki, viÅe nemamo
prethodno prenete izvore rasta za 2005. godinu. Tim pre nam je potrebno brzo i
efikasno, radikalno restruktuiranje javnih preduzeca i smanjivanje javne
potroÅnje. To su potezi koji zahtevaju ne samo profesionalno znanje, nego i
politicku hrabrost. Isto tako, to su potezi koji zahtevaju politicku podrÅku,
koju ove partije nemaju.
S: Kakvi su to hrabri politicki potezi koji treba da rasterete budÅet i
da ga, istovremeno, opterete socijalnim davanjima za, recimo, 50.000 novih
nezaposlenih?
A.V: To je smanjenje drÅavne administracije. Ova vlada je nije
smanjila, nego je povecala za dva odsto ukupan broj zaposlenih u drÅavnoj
administraciji. To je i racionalizacija sektora zdravstva i obrazovanja, znaci
smanjenje ukupnih izdataka, kao i promena penzionog sistema i restruktuiranje
privrede.
S: Åta je to promena penzijskog sistema?
A.V: ZaoÅtravanje uslova za invalidske penzije. Moramo spoznati
cinjenicu da na dugi rok ne moÅe da bude odrÅiva situacija u kojoj jedan
radnik nosi jednog penzionera.
S: Ali sve to Åto kaÅete lomi se, vrlo liberalno, preko leda
penzionera i radnika koji ce ostati bez posla!?
A.V: Ja joÅ govorim o nasledenim ekonomskim problemima, koje smo poceli
da reÅavamo. U nekim oblastima smo otiÅli dosta daleko, negde se, sudeci po
efektima, niÅta nije uradilo, a ti nasledeni problemi su posledica pogreÅnog
politickog izbora u nekom trenutku. To ne moÅe da bude besplatno, ima svoju
cenu. Kada kaÅete da ce se to prelomiti preko leda radnika, potpuno ste u
pravu. Ali, time ce biti stvorene Åanse za radanje zdrave ekonomije. Da bi
mogli da damo budÅetske podsticaje privrednom rastu, moramo da smanjimo
poreze. Da bi smanjili poreze, moramo smanjiti izdatke. Drugacije to nije
moguce. Ako zadrÅimo isti nivo potroÅnje, a smanjimo poreze, imacemo probleme
sa isplatom svih tih javnih rashoda, pa rizikujemo da ugrozimo makroekonomsku
stabilnost.
S: Da bi izbegla otpuÅtanja i uÅtede na platama, vlada traÅi reÅenja
u Izraelu, Italiji, Indiji, Kini, a vi se tome podsmevate?
A.V: Ne, ja to ne gledam maliciozno! Ja samo ne mogu a da ne reagujem na
obicno reklamerstvo, koje se dnevno prezentuje naÅoj javnosti u svrhu tekuceg
politickog marketinga. Te Izrael ulaÅe 500 miliona evra, a iza toga - niÅta.
Pa obecanja o sudbini "Zastave", kao Indijci ce voziti "jugice" i "stojadina",
pa opet - niÅta. Nakon svakog putovanja naÅi ministri nam donose takav
kolorit obecanja i takav nivo inostranih investicija da prosto i oni u susednim
zemljama poÅele da Åive u Srbiji, jer ce u njoj biti milijardi i milijardi
investicija! A opet, beleÅimo bilans koji kaÅe - 200 miliona evra u 2004.
godini.
S: Pa ima li narod bar pravo da se nada?
A.V: To nije pitanje nade, to je pitanje izbora i odgovornosti svakog
pojedinca za svoju sopstvenu sudbinu. To je, ako hocete, i pitanje logickog
razmiÅljanja. Da li cete nasesti na politicke parole i prazna politicka
obecanja, ili cete biti spremni da sagledate istinu, kakava god da je? Ona je
prilicno bolna, bar kad je privreda Srbije u pitanju, i treba da zasucete
rukave, da izaberete najbolju politicku opciju koja zna kako da izvede brzu i
efikasnu ekonomsku tranziciju i da date podrÅku toj politickoj opciji. To je i
pitanje odgovornosti.
VOLIM SALATU, NE VOLIM DEMAGOGIJU
S: Åto Vam je smetala Kariceva salata?
A.V: Ne, salata mi nije smetala. Salatu oboÅavam. Smeta mi prazna prica
o nekakvom drÅavnom protekcionizmu, kojom se neretko maÅe i koja ima dobru
produ u delu biracke mase, a suÅtinski ne znaci niÅta. Prica o salati moÅe
da se prenese, recimo, i na pricu o automobilima. ZaÅto da ne? ZaÅto, na
primer, ne uvedemo astronomske carine i zabranimo uvoz stranih automobila?
Posle bi svi, lepo, morali da kupuju automobile koji se proizvode u "Zastavi".
Da li bi to pojedincu, potroÅacu, gradaninu ove zemlje, donelo koristi ili
Åtete? Sigurno bi donelo mnogo viÅe Åtete! Ako Åelimo da imamo razvijenu
trÅiÅnu ekonomiju, onda moramo da prihvatimo postulat koji glasi: "Bez
konkurencije nema ni kvalitetnog proizvoda, ni kvalitetne usluge!" MoÅemo da
zabranimo uvoz salate, ali cemo onda kupovati domacu, koja ce biti znatno
skuplja nego Åto je sada.
POSLANICKE PLATE TREBA POVECATI,
ALI ZA BUDUCI SAZIV SKUPÅTINE
S: Porasla proizvodnja, porasle i poslanicke plate. Åto se bunite protiv
toga?
A.V: Prilicno je politicki neodgovorno da se, pod parolom izgradnje
drÅavnih institucija, zapravo servira prizemna briga za sopstveni status.
Poslanici moraju da dele sudbinu naroda. Ipak, ja ne smatram da su poslanicke
plate centralna tema koja treba da okupira politicku scenu u narednom periodu.
Åteta po budÅet od velikih poslanickih plata mnogo je manja od Åtete koja se
cini u pogreÅnoim koncipiranju ekonomskih reformi i nespremnosti da se
realizuje koncept brze ekonomske tranzicije. Tu je Åteta mnogo veca.
S: Ako narod treba da predstavljaju najsposobniji, da li je u redu da ti
najsposobniji primaju u skupÅtini manje od iole sposobnog vlasnika dragstora?
A.V: Nije to sporno, samo je u pitanju redosled poteza. Ako udete u
skupÅtinu i kaÅete da je prva stvar koju treba da reÅite vaÅ vlastiti
status, onda je to pogreÅno. Ja nemam niÅta protiv da se donese odluka o
povecanju plata i da se te plate primenjuju na poslanike iz sledeceg saziva
skupÅtine, a ne na poslanike koji danas sede u njoj!
NECU U VLADU, RADIM ZA SEBE
S: Da ste sada u vlasti, da li biste se zalagali za rast plata od sedam
odsto, ili biste disciplinovano primili duplo?
A.V: Zadatak politicara je, osim ostalog, da u jednom trenutku Årtvuje
svoju individualnu poziciju, da bi, iza toga, zahvaljujuci uspesima koje ce
postici, imao opet svoju bolju individualnu poziciju u nastavku karijere. Evo
mog primera. Kad sam uÅao u vladu, ni jednog casa nisam rekao da sam u toj
vladi zato Åto sam motivisan iskljucivo patriotizmom, itd... Imao sam i svoj
ekonomski razlog. Naravno da mi je bio izazov da radim u vladi Zorana Äindica,
prvoj demokratskoj vladi. Bila je privilegija naci se u takvoj vladi jer danas
na politickoj sceni nema politickog lidera koji moÅe da se meri sa Äindicem.
U poredenju s njim, ostali su samo prilicno neubedljivi politicki predstavnici.
S: A drugi motiv?
A.V: Napustio sam platu, koja je bila izuzeto velika. Poceo sam da radim
za drÅavnu administraciju, uzeo da vodim jedan proces i rekao sam sebi: "Ako u
ovome budem uspeo, moja cena ce, kad izadem, biti znacajno veca!" To se danas i
realizuje. Ali, to je bio moj rizik. Mogao sam da ne uradim niÅta, pa da mi
cena bude mnogo manja. Da izgubim i ono Åto sam imao.
S: Da li se sada poigravate varijantom da ponovo pocnete posao u
administraciji?
A.V: Ne. Ja sam odavno rekao da sebe ne vidim u vladi u narednih nekoliko
godina.
S: Sakupljate poene iz prethodnog perioda?
A.V: Tako je! Imam odgovornost i prema svojoj porodici.
S: Pa cemu ovaj novi politicki angaÅman u DS?
A.V: Nije mi svejedno koji ce kurs ova zemlja zauzeti. Demokratska
stranka nije stranka koju odlikuje nekoliko pojedinaca, pa je propast sveta ako
oni ne udu u vladu. DS ima Åirok izbor i izuzetnu kadrovsku bazu. Ako sutra ne
bude u vladi BoÅe Äelica ili Goce Matkovic, Pitica ili mene, postoji citav
niz ljudi koje javnost joÅ nije upoznala a koji su jednako kvalitetni kao Åto
smo bili i mi.
http://www.svedok.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
