EKSKLUZIVNO AMBASADOR SCG U ATINI DUSAN T. BATAKOVIC Novim ratom gubimo Kosovo!
Ramus Haradinaj je u Hagu a optuznica ga tereti za progon na rasnoj, verskoj i politickoj osnovi, za ubistva, silovanja... NJegova ostavka na mesto predsednika Vlade Kosova i dobrovoljna predaja Tribunalu otvorili su brojna pitanja, medu kojima je mozda i najznacajnije da li se sada konacno otvara put za pocetak dijaloga Beograda i Pristine. - Podizanje haske optuznice protiv zvanicnog premijera Kosova, inace ozloglasenog komandana OVK, jeste politicki vazan cin koji svetskoj javnosti salje poruku da su u pokrajini vrseni smisljeni zlocini protiv Srba, kao i protiv drugih manjina - ocenio je u ekskluzivnom intervjuu "Dnevniku" ambasador SCG u Atini i jedan od najboljih poznavalaca prilika na Kosovu i Metohiji dr Dusan T. Batakovic. Komentarisuci "suze" sefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersena zbog Haradinajevog odlaska, ambasador Batakovic kaze da je rec o "neukusnoj apologiji njegovoj efikasnosti i doprinosu resavanju problema, kao da nisu u rejonu Haradinajeve vojne odgovornosti vrseni zlocini nad Srbima i posle dolaska KFOR-a". - Jos kao potencijalni haski optuzenik Haradinaj je, po procenama mnogih, bio spreman da pruzi vise ustupaka srpskoj strani nego sto bi to ucinio, na primer, Ibrahim Rugova. Time je nastojao da sa sebe spere oreol ratnog zlocinca i da se predstavi kao mirotvorac, spreman za istorijski kompromis. Ali za nas je, razumljivo, Haradinaj bio neprihvatljiv kao sagovornik. Sada se otvara mogucnost komunikacije sa njegovim naslednikom, ukoliko to, naravno, ne bude neko ko se takode moze naci na haskoj optuznici - istice dr Batakovic. l Kada se citaju komentari evropskih, pa i americkih analiticara, u njima se cesto uocava razmisljanje tipa: o cemu srpski i albanski politicari uopste mogu da razgovaraju, kada i jedni i drugi imaju cvrsto zacementirane stavove? - Pitanja o kojima treba i o kojima se mora razgovarati ima na pretek i njih diktira surova realnost na terenu. Resavanje pitanja decentralizacije, zastite i obnove srpskih spomenika kulture i duhovnosti, sudbine nestalih, povratka raseljenih, struje... samo su neka od pitanja za koja je Beograd zainteresovan da pregovara. Problem je, medutim, u tome sto Albanci na svako od ovih pitanja gledaju kao na deo ukupnog procesa pregovora o konacnom statusu pokrajine i nastoje da ga maksimalno instrumentalizuju na nacin koji podupire njihove ukupne teznje za nezavisnoscu. Vazno je, medutim, da mi, uprkos preprekama koje postavlja albanska strana, dodatno pokazemo spremnost za pregovore. Ne bi smeli da nas impresioniraju albanski pokusaji da se proces pregovora o vaznim pitanjima blokira, vec treba da delujemo proaktivno, uporno, istrajno i hladnokrvno, jer su nasi interesi u pokrajini legitimni, a potreba da se zastiti nase tesko ugrozeno stanovnistvo - od odsudne vaznosti. l Premijer Kostunica je predlozio "najsiru autonomiju" za Kosovo, uz obrazlozenje da jedino na taj nacin nece biti ni dobitnika ni gubitnika u celom procesu? - Najsira autonomija je koristan okvir kao pocetna pregovaracka pozicija jer podrazumeva citav spektar mogucih resenja, po ugledu na modele autonomije primenjene u drugim evropskim zemljama. Podsecam, takode, da je predsednik Tadic slicno stanoviste svojevremeno formulisao sloganom "vise od autonomije, manje od nezavisnosti", sto je, u politickom smislu, kompatibilno s modelom najsire autonomije za Kosovo i Metohiju koju pominje premijer Kostunica. Kosovski Albanaci, sa svoje strane, premda su javno iskljucivo za nezavisnost, sada vec razmatraju opcije o ogranicenom suverenitetu i nekom obliku uslovne nezavisnosti. To svakako jeste pomak u njihovim stavovima, premda se s njim jos ne izlazi u javnost. Dakle, prostora za resenje, koje ce biti uzajamno prihvatljivo, ipak ima, a kljucno za buducnost Kosova i Metohije je to da nijedna od strana u sporu ne bude porazena. Jer, buducnost je u kompromisima, a ne u obnavljanju sukoba po maksimalistickim agendama. Za Srbiju je najvaznije da blagovremeno pripremi i usaglasi svoju pregovaracku strategiju i taktiku. l Oliver Ivanovic je upozorio da moze doci do ozbiljnog "izliva frustracije" Albanaca kada se suoce s cinjenicom da ono sto misle da je sasvim izvesno - nezavisnost - nije i ne moze biti jedina opcija? - Jasno je da je za Srbiju neprihvatljivo bilo koje resenje koje podrazumeva nezavisnost, cak i onu odlozenu, o kojoj se sve vise govori, i po tom pitanju postoji opsti konsenzus u nasoj politickoj eliti. Medutim, nema nikakve sumnje i da je za kosovske Albance nezamisliv bilo kakav drugi status osim nezavisnosti. No, kao neko ko se Kosovom bavi preko dvadeset godina, mogao sam da uocim da medu tamosnjim Albancima najcesce nema spontanih izliva frustracije, nego samo dobro orkestriranih i prethodno usaglasenih nemira, masovnih protesta ili napada na Srbe, koji, kada je to potrebno, mogu da izgledaju kao spontana reakcija na neki izazov. U pitanju je jedno drustvo koje jos uvek deluje po kolektivistickom nacelu - vise po horizontalnoj etnickoj solidarnosti nego po vertikalnoj politickoj podvojenosti. Razlike medu njima, koje naravno postoje, nestaju obicno u onom trenutku kada nekom javnom manifestacijom treba poslati snaznu poruku medunarodnoj zajednici. I zato, kada pocnu pregovori o statusu, a do toga ce doci najranije ove jeseni, ipak ne iskljucujem mogucnost da ce se preko novih "spontanih izliva" albanskog nezadovoljstva pokusati sa dodatnim pritiskom na medunarodne faktor kako bi se i na taj nacin pokusalo izdejstvovati sto povoljnije resenje za albansku stranu. l Ocena Brisela da se "Kosovo nece vratiti na situaciju od pre 1999" razlicito se tumaci: za jedne je to eksplicitan dokaz puta ka nezavisnosti a za druge samo najava konacnog ustanovljenja demokratskih principa u juznoj srpskoj pokrajini? - Nema nikakve sumnje da je iskljucivanje povratka na stanje od pre 1999. krupan korak napred u procesu redefinisanja statusa Kosova i Metohije. U nasem tumacenju to je samo potvrda da nema povratka na stanje iz doba Miloseviceve vladavine. Za Albance na Kosovu, a bojim se i za veci deo medunarodne zajednice, to, pak, znaci da nema povratka na bilo koji status pre 1999, ukljuciv i onaj po Ustavu iz 1974. Nesumnjivo je, zapravo, da ova odluka ide vise u pravcu eventualne nezavisnosti, nekog oblika uslovne nezavisnosti ili ogranicenog suvereniteta, nego sto je usmerena na uspostavljanje demokratskih nacela u pokrajini. Na izvestan nacin ona se moze shvatiti i kao prekoracenje onoga sto je propisano Rezolucijom 1244. To je jos jedno upozorenje da se poruke medunarodne zajednice moraju mnogo pazljivije iscitavati da bi se izbegla povrsna tumacenja koja su obicno prilagodena domacoj upotrebi. Uopste, kod nas, ne samo u javnosti nego i u vecem delu politicke elite, postoji jedan neralno optimisticki i cesto shematizovan politicki pristup pitanju Kosova, kojem izmicu mnoge vazne nijanse u odredenim stavovima ili odlukama medunarodnih cinilaca. l Ocekujete li, na temelju prilicno uravnotezenog izvestaja Kofija Anana i potonje rasprave u Savetu bezbednosti, promenu politike UN prema Kosmetu? - Izvestaj generalnog sekretara UN zaista predstavlja dublji uvid u realne prilike na Kosovu nego sto su to izvestaji njegovih specijalnih predstavnika koji, razumljivo, pokusavaju da vlastiti ucinak prikazu u sto povoljnijem svetlu. Ananov izvestaj stoga moze biti i podsticaj buducoj komisiji koja bude radila procenu standarda, da napusti dosadasnji pristup - koji istice sitne uspehe a precutkuje krupne neuspehe misije UN na Kosovu - vec da svoj posao obavi savesnije i nepristrasnije. Nije, medutim, realno ocekivati da ce samo jedan izvestaj, ma koliko objektivnije intoniran, moci da promeni ukupni politicki kurs prema Kosovu. Ne treba se zavaravati: unutar Saveta bezbednosti postoji vise struja medu uticajnim clanicama. Ohrabrujuce je, donekle, to sto se, izgleda, konacno shvata da je polozaj srpske zajednice i dalje neprihvatljivo los i cak obeshrabrujuci za javno proklamovane ciljeve misije o multikulturnom, demokratskom drustvu. Rekao bih da je sve prisutnije i jedno, makar intelektualno, mada ne jos i politicko razumevanje, da se na Kosovu ne mogu zanemariti interesi Srba. Ali je cinjenica, takode, i da postoje krupne nesaglasnosti u tome kako mi definisemo te interese i kako ih, u vecini, razumeju vodeci medunarodni cinioci. l Jedno od pitanja, koje najcesce ostaje bez odgovora, jeste da li Srbija realno moze da vlada na Kosovu? - Kakvo god da bude resenje statusa Kosova i Metohije, mnogi ce biti nezadovoljni, a posebno ekstremisti. Ali to je preduslov svakog dugorocnog kompromisa. Svaka od strana u pregovorima mora da pristane na ustupke koji ce omoguciti normalan zivot u pokrajini, zastititi prava svake od nacionalnih i etnickih zajednica, obezbediti opstanak i normalan razvoj svakog od pojedinacnih identiteta koji na Kosovu moraju da koegzistiraju u multikulturnoj zajednici... Sve su to evropske vrednosti za koje se zalazu, makar verbalno, i tamosnje albanske vode. Zapravo, pravi test spremnosti albanske zajednice za sazivot, a time i za poboljsani politicki status, bice polozaj srpske zajednice, spremnost na prihvat povratnika, osiguranje bezbednog kretanja, zastita imovine, jezika, kulture i prava na samoupravu po kulturno-lingvistickom nacelu. Niko sa srpske strane ne bi onda nastojao da ureduje politicki zivot u onim oblastima pokrajine gde su Albanci vecina stanovnistva. Uostalom, ma kakav bio status Kosova, siroka autonomija ili neko slicno resenje, Albanci ce biti tu gde su, upuceni na Srbe i na Kosovu i u ostatku Srbije. Saradnja je neizbezna i obostrano potrebna, ako se prevladaju sadasnje prepreke. Da sad ja budem malo optimistican: Albanci treba da prevazidu nacional-romanticarski koncept nacije-drzave, koji potice iz 19. veka i sve zasniva na drzavnoj suverenosti - i to u vreme kada se suverenost, u sve vecem obimu, deli s medunarodnim ustanovama, bar kada je Evropska unija u pitanju. Dakle, ako na Kosovu prevlada jedno racionalno, i politicki umereno albansko vodstvo, onda se do kompromisa moze doci lakse nego sto to sada izgleda. S druge strane, ni u Srbiji nema vise onih, posebno ne u odgovornoj demokratskoj eliti, koji bi da silom namecu resenja albanskoj zajednici. Resenje treba da bude rezultat obostrano prihvatljivog politickog kompromisa ciju ce primenu s albanske strane garantovati njihovi lideri, a s nase strane Beograd. I iluzorno je ocekivati, kako mnogi pokusavaju da nametnu, da se do resenja moze doci bez Beograda i bez saglasnosti Srbije. Bio bi to opasan presedan s krupnim regionalnim posledicama. l U srpskoj javnosti se, medutim, ipak spekulise da cemo "ponovo morati da ratujemo za Kosovo"? - Srbija se nece niti moze odreci Kosova, ali novi sukob nije izvestan, cak i ako bude albanskih prvokacija s namerom da se izazove vojna intervencija Srbije, odnosno SCG. Uostalom, vec se neuspesno probalo s ratnom opcijom, i ona vodi, neminovno, u konacan gubitak pokrajine. Ova vrsta sukoba, kakav je kosovski, resava se za zelenim stolom, i to uz koordinisanu i konzistentnu diplomatsku aktivnost i uz jasna nacela sta se nece, oko cega se moze pregovarati, i dokle se moze ici u ustupcima. Miroslav Stajic ---------------------------------------------------------------------------- ---- Nova rezolucija Saveta bezbednosti l Sve cesce se u medunarodnoj javnosti pominje mogucnost donosenja nove rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu? - Nova rezolucija imala bi smisla ako bi bila funkcionalni dodatak vec vazecoj Rezoluciji 1244, a u njoj bili definisani, na jedan uravnotezen nacin, uslovi predstojecih pregovora o statusu pokrajine. Za nas je, zapravo, veoma vazno da se citav proces pregovaranja odvija pod patronatom UN, i da se ne dovodi u pitanje vazenje sadasnje rezolucije iz 1999. Odluke donose Vasington i Brisel l Postoji li mogucnost da SAD ipak unilateralno priznaju nezavisnost Kosova? - Male su sanse za jednostrano priznavanje nezavisnosti Kosova, ako imamo u vidu da citavim procesom upravljaju UN, a da u tim okvirima deluje i Kontakt-grupa u kojoj su SAD vazan, ako ne i najvazniji clan. Dalje, Kosovo je teritorija, odnosno protektorat u Evropi, i realno je ocekivati da ce, ubuduce, sve odluke biti usaglasavane na relaciji Vasington-Brisel, uz podrazumevajucu saradnju Rusije. Za nas je zato vazno da budemo u stalnoj komunikaciji s administracijom u Vasingtonu, pri cemu se nikako ne sme zanemariti cinjenica da ce odredene lobisticke grupe, a Albanci su veoma uspesni u njihovom pravovremenom aktiviranju, nastojati da ponovo pokrenu ovo pitanje. Stoga ce akcije srpskog kokusa, koji je u meduvremenu brojcano ojacan, biti vazna kontrateza pokusajima da se preko albanskog lobija aktuelizuje pitanje nezavisnosti Kosova i Metohije. http://www.dnevnik.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
