AFERA KIPAR
Borka Vucic, bivÅi predsednik Beogradske banke, za "Svedok" tvrdi:
NIJE BILO TAJNIH RACUNA,
NITI SU MILIJARDE DOLARA DEPONOVANE,
TO SU ZVANICNO POTVRDILI
CENTRALNA BANKA KIPRA
I NEZAVISNI SUPERVIZOR IZ LONDONA
@ Svetlana Vojinovic
Prvo se govorilo da je iz zemlje izneto za vreme Slobodana MiloÅevica
12 milijardi dolara, pa 6, a sada 4,5 milijarde.
Gde su te, navodno MiloÅeviceve pare, pitamo Borku Vucic, bivÅeg
predsednika Beogradske banke, koja se ponovo ovih dana pominje u medijima
povodom poslovanja filijale te banke na Kipru za vreme sankcija.
- Ma, kakve pare, sredstva su dolazila i odlazila - kaÅe Borka Vucic. -
Deponovane milijarde nikada nisu postojale, niti su postojali "tajni" racuni
â kaÅe za "Svedok" Borka Vucic.
Svedok: Na osnovu cega to tvrdite?
Borka Vucic: Promet na svim racunima je evidentiran knjigovodstveno i o
tome postoji uredna dokumentacija (prilivi, nalozi za placanje i izvodi svih
promena po tim racunima. Banka je izvrÅavala placanja po nalozima ovlaÅcenih
potpisnika â vlasnika racuna (originali naloga su u arhivi banke). Prema
tome, nikakvih tajnih racuna nije bilo, kao ni kompanija. Za sve segmente
protoka novca â kompanije, racuni, ovlaÅceni potpisnici, transakcije -
postoji originalna dokumentacija. Kada se danas govori o milijardama,
izostavlja se samo jedna "sitnica" - promet. Godinama je novac pristizao na
racune komitenata Beogradske banke i vrÅena su placanja sa tih racuna. Novac
je komisijski slan i priman, uz deklaracije trezora NBJ. Na elektronskom
sistemu Beogradske banke postoje sve transakcije od 1990. godine, svaki cent
koji je uÅao ili izaÅao sa racuna komitenata je proknjiÅen i za svaku
transakciju postoji originalna dokumentacija u arhivi banke. Svi racuni su
imali vla!
snike i u arhivi svake banke postoji dokumentacija o otvaranju racuna: sudski
registri firmi i ovlaÅceni potpisnci racuna.
S: Kako onda komentariÅete medijsko obnavljanje afere sa Kipra?
B.V: Mediji bi uvek trebalo da rade u svom najboljem interesu i interesu
javnosti. Obnavljanje afera sa Kipra verovatno ima veze i sa nekim
unutraÅnjo-politickim obracunima. VaÅno je napomenuti da elite koje su u
prethodnim vladama, posle 5. oktobra, drÅale pod kontrolom kompletne finansije
i proces privatizacije, i od toga nesumnjivo imale velike licne interese, danas
su potpuno izgubile svoje pozicije od strane G17 plus.
S: Da li ste imali kontrolu iz zemlje, mislimo nadleÅnih organa, i
kakvu ste kontrolu imali na Kipru u vezi sa ovim Åto se piÅe u Åtampi?
B.V: Sva placanja na Kipru obavljala su se u skladu sa propisima Narodne
banke Jugoslavije, Centralne banke Kipra i carinskih organa. Svaki nalog za
placanje naÅe banke, BB COBU, na Kipru morao je sadrÅati, pored potpisa
naÅeg ovlaÅcenog lica i dva potpisa predstavnika imenovanih od Centralne
banke Kipra. Na Kipru smo imali i elektronsko knjigovodstvo koje je omogucavalo
dnevno pracenje finansijskih transakcija od strane naÅih odgovornih lica i od
strane kiparskih vlasti. Uz to, poslovanje banke BB COBU su kontrolisali
medunarodni oditori i supervizor nezavisne komisije iz Londona.
S: Åta ste razgovarali sa Vukom Obradovicem o iznoÅenju para iz
zemlje, jer Vas on pominje ovih dana u medijima?
B.V: Vuk Obradovic je posle 5. oktobra bio na celu Komisije za
ispitivanje privrednih zloupotreba. Mladan Dinkic je "traÅio" milijarde dolara
upravo kao clan njegove komisije. Imala sam nekoliko razgovora sa g.
Obradovicem u kojima sam mu detaljno objasnila bankarsko poslovanje na Kipru i
sve ucinjene bankarske transakcije. Takode sam ga detaljno upoznala da je
elektronska dokumentacija data istraÅnim organima po svim transakcijama. Bila
sam iznenadena nivoom bankarskih informacija i niskim kontakatima u
Åvajcarskoj, koje su g. Obradovic i vlada koristili za pronalaÅenje para,
Åto nijedna nadleÅna vlada, pogotovo drÅavna komisija, ne bi trebalo da radi.
S: U potragu za milijardama sa Kipra, Obradovic tvrdi, bila je ukljucena
i britanska agencija FIA?
B.V: FIA je agencija iz Londona koju je, po priznanju njenog ovlaÅcenog
predstavnika, angaÅovao tadaÅnji guverner NBJ Dinkic, na preporuku bivÅeg
britanskog ambasadora u Beogradu, da pomogne u traganju za pomenutim
milijardama. Agencija FIA naravno nije pronaÅla nikakve pare, ali je svoje
usluge dobro naplatila od vlade Srbije. Interesantno je da se ni danas ne zna
koliki je honorar FIA dobila.
S: Dinkic pominje vezu dogadaja u Americi 11. septembra 2001. godine â
ruÅenje Svetskog trgovinskog centra - sa iznoÅenjem para iz zemlje?
B.V: Izjava ministra Dinkica da su zapadne zemlje obecale pomoc u
traÅenju silnih milijardi dolara i da je sve to propalo posle napada na
Njujork, 11. septembra, u najblaÅu ruku je neozbiljna. A vec je smeÅno reci
da su Amerikanci toliko bili zainteresovani za Bin Ladena da viÅe nisu
pokazivali nikakvu zainteresovanost za cetiri milijadre dolara. U danaÅnje
vreme i cetiri miliona dolara su pare za koje bi svako bio zainteresovan.
S: Vi ste se sreli sa Dinkicem?
B.V: Jesam, kada je odmah posle 5. oktobra doÅao u Beogradsku banku kao
predstavnik kriznog Åtaba. Nezakonito, sa falsifikovanim dokumentom guvernera
NBJ, koji tada nisam mogla proveriti, ali naknadno sam saznala da guverner to
nije dao, niti je na tom dopisu bilo pecata. On se u Beogradskoj banci tada
pojavio sa sadaÅnjim guvernerom NBS Radovanom JelaÅicem, i sa joÅ 120 ljudi
koji nisu bili pozvani na SkupÅtinu banke, niti su bili akcionari. To je bio
oruÅani napad na Beogradsku banku, a danas se i on odrice da je dao nalog za
likvidaciju Beogradske banke. Istina je da je on ovu banku, staru viÅe od pet
decenija, kao i sve najvece razvojne banke u zemlji, likvidirao. Sa Dinkicem
sam se srela joÅ jednom - kada sam njemu i Miroljubu Labusu ponudila saradnju,
ali nikada me kasnije nisu kontaktirali.
S: Za navodne milijarde sa Kipra bio je zainteresovan i HaÅki tribunal.
Da li su oni razgovari sa Vama?
B.V: Ne. Oni od mene to nikada nisu direktno traÅili. Uostalom, oni
Åto su ono od nas dobili je toliko detaljno i konkretno. Mi smo suviÅe
profesionalni za jedan takav razgovor, sa institucijom kakav je tribunal.
Nikada u karijeri nisam razgovarala sa ljudima tako niskog nivoa.
S: Da li Vam je poznato da je Beba Popovic vodio i kontrolisao
dokumentaciju oko iznoÅenja para iz zemlje i cuvanja na racunima preko Kipra?
B.V: To sam saznala ovih dana iz novina, ali me vest nije zacudila.
Svuda gde se i pominjala rec "novac" nalazili su se uvek isti ljudi, bez obzira
na funkcije koje su vrÅili, razne bebe, ceda naÅa i ostali mladani.
S: Najiskrenije, kako se poslovalo u vreme sankcija sa Kipra?
B.V: Zvanicno, americko Ministarstvo finansija je svojim najcuvenijim
bankarima zabranilo cak i telefonom da razgovaraju sa mnom.
S: Zar su Vas se toliko bojali?
B.V: Ne znam, ali imali smo kontakt i cak su nam davali modele kako da
radimo pod sankcijama. Placanja iz naÅe zemlje su bila uglavnom u dolarima ili
markama, znaci preko Amerike i Nemacke. U modelima su koriÅcene prijateljske
zemlje koje nisu priznavale nepravedne sankcije i upravo se najviÅe radilo sa
Amerikancima.
S: Kako?
B.V: Ne mogu ja sada odavati poslovne tajne. Nezvanicno se u celom svetu
zna da su transferi bili moguci zahvaljujuci modelima i prijateljskim
kontaktima, koje svaki poslovni covek, pa i bankar ima po svetu.
S: Kako Vi sada, sa vremenske distance, gledate na stecaj naÅe cetiri
razvojne banke (Beogradska banka, Beobanka, Jugobanka i Investbanka)?
B.V: Ako hocete da me pitate da li je trebalo toliki broj srpskih banaka
zatvoriti, odgovor je â nikako. Naprotiv, mi smo u svom okruÅenju, pre
svega, na primeru Slovenije imali dobar primer kako treba raditi. Da smo taj
primer sledili u stvarima koje su bitne - lokalne banke su razvojne, bez
razvoja nema proizvodnje, bez proizvodnje nema napretka â ne bi nam
nacionalna privreda bila uniÅtena. Cesto sam i uporno dokazivala da je
zatvaranje cetiri razvojne banke bio loÅ posao i za banke i za zemlju. Istina
je da su banke imale mnogo plasmana u velikim nelikvidnim preduzecima, ali je i
cinjenica da su svi kreditni aranÅmani bili u potpunosti obezbedeni potrebnim
i jakim instrumentima, imovinom preduzeca, pa i garancijama drÅave. Ali,
umesto da se ude u sanaciju Beogradske banke, na Åta je banku na pocetku i
uputila Narodna banka, sanacija je prekinuta pre zakonom utvrdenog roka i
proglaÅen je stecaj. Tvrdim da je program sanacije i konsolidacije Beogradske
ba!
nke u potpunosti obezbedivao mogucnost finansijskog oporavka banke, kao i
regulisanje medusobnih obligacionih odnosa duÅnika i poverilaca. Ovo je
potvrdeno i od strane SkupÅtine akcionara Beogradske banke. U pravno uredenim
drÅavama posledice neplacanja duga snosi duÅnik, a ne poverilac. Cetiri
razvojne banke su bili poverioci. I umesto da one postanu vlasnici preduzeca i
privrednih sistema koji su bili duÅnici, dosovska vlada banke Åalje u stecaj,
a zaduÅena preduzeca prakticno oslobada njihovih bankarskih dugova. Cilj je
bio jasan: velike firme i preduzeca, oslobodeni dugova, mogli su da se efikasno
i "burazerski" privatizuju. Tako je na primer, smederevski "Sartid", zajedno sa
pripadajucom mu lukom, prodat americkom US Stilu za svega 23 miliona dolara,
mada su obaveze ove Åelezare prema razvojnim bankama, uz garanciju drÅave,
bile vece od 1,3 milijarde dolara. Stotine miliona dolara koje je srpska
drÅava "oprostila" americkom kupcu gradani Srbije ce jednom ipak!
morati da plate.
S: Vojvodanska i Komercijalna banka su u vecinskom vlasniÅtvu drÅave.
Da li je dobro i u interesu drÅave i akcionara da se ove banke prodaju?
B.V: DrÅava koja vodi racuna o interesima svoje privrede mora da ima
domace razvojne banke. Samo su one zainteresovane da pomognu u poslovanju malim
i srednjim preduzecima i time razvoju domace privrede. Inostrane banke najviÅe
interesuje Åtednja gradana, davanje kratkorocnih komercijalnih kredita i rad
sa prisutnim multi-nacionalnim kompanijama. Znaci, svi poslovi koji donose brz
i lak profit i viÅestruko su osigurani. Pravilo, potvrdeno i iz iskustva
zemalja u tranziciji, jeste da su inostrane banke izuzetno malo zainteresovane
za domace razvoje projekte.
MILOÅEVIC ODLICAN BANKAR
S: U VaÅoj knjizi "Bankarstvo â izbor ili sudbina", izmedu ostalog,
tvrdite da je Slobodan MiloÅevic bio svetski poznati bankar?
B.V: Pozicija banke je bila tada veoma jaka, Beogradska banka je bila
najveca razvojna banka kod nas kada je on bio na njenom celu. Ucestvovao je u
svojstvu predsednika banke na velikim medunarodnim bankarskim skupovima,
susretao se sa najvecim imenima svetskog bankarstva, medu kojima i sa
Rokfelerom, ali i predsednikom Siti banke.
DA NIJE NOVCA IZ DIJASORE
UÅLI BISMO U DUÅNICKU KRIZU
- Samo preko bankarskih kanala, u Srbiju je 2003, putem doznaka i raznih
vidova pomoci, od dijaspore stiglo 2,8 milijardi evra. ProÅle godine ta cifra
je dostigla cak cetiri milijarde evra. Taj veliki novac unet od strane
dijaspore odrÅava ogromni spoljnotrgovinski deficit zemlje i cuva naÅ
finansijski sistem od totalnog uruÅavanja, a Srbiju od ulaska u duÅnicku
krizu. NaÅa dijaspora je malo ulagala po obimu investicija, a joÅ manje po
broju projekata. NaÅalost, oni su s pravom izgubili poverenje u naÅu drÅavu.
Dijaspora je 1999. osnovala Fond dijaspore za maticu od 12 miliona maraka.
Sredstva ovoga fonda koriÅcena su za obnovu infrastrukturnih, poljoprivrednih
i zdravstvenih objekata posle NATO bombardovanja. Ostalo je na racunu, 2000.
godine, nepotroÅenih 4,5 miliona evra, ukljucujuci kamatu. Ta devizna sredstva
su blokirana i transferisana u inostranstvo. Zato je Upravni odbor Fonda
dijaspore zauzeo stav da, do deblokade sredstava, ne ulaÅe u nove poslo!
ve. Dijaspora ne traÅi povlacenje sredstava u inostranstvo, vec da ih i dalje
ulaÅe u otadÅbinu - kaÅe Borka Vucic.
SELO STUB EKONOMSKOG NAPRETKA
S: Predsednik ste Fonda za doÅkolovavanje mladih poljoprivrednika.
B.V: On je osnovan 1999. godine. Tada su bili teÅki uslovi za Srbiju
koja je trpela posledice razbijanja SFRJ, uvodenja sankcija, priliva izbeglica,
NATO bombardovanja, cepanja i gubitka trÅiÅta... Pocetne aktivnosti fonda
bile su usmerene na obezbedivanju osnivackog uloga i donacija, uz pomoc
dijaspore i Agrobanke. Inicijativa i podrÅka Sabora dijaspore 1999. i Srpske
pravoslavne crkve umnogome su ohrabrili i podstakli osnivanje fonda, a i danas
igraju znacajnu ulogu u ostvarivanju njegovih ciljeva. Pre svega, unapredenje
obrazovanja mladih na selu radi primene savremenih znanja, obuka i prakse u
zemlji i inostranstvu, osnivanje i Åirenje informacionih, kompjuterskih
centara i obuka mladih za ukljucivanje u svetske informaticke sisteme,
kreiranje kreditnih olakÅica i investicionih ulaganja u odredene projekte u
agraru, u saradnji sa dijasporom, strateÅkim partnerima, bankama, fondovima i
finansijskim institucijama koje za to imaju interesa. Fond danas ima 500 c!
lanova.S: Kakav je danas odnos vlasti prema poljoprivredi?
B.V: U uslovima tranzicije i reformi ne moÅe se zaboraviti agrar kao
strateÅka grana privrede. On u naÅoj zemlji moÅe i mora da se oporavi, da
postane izazovna i profitabilna delatnost, jedan od temelja nacionalnog i
strateÅkog interesa. Ako smo u cemu bolji u Evropi, onda su to uslovi za
proizvodnju zdrave hrane. Srbija mora imati u selu, kao Åto je u proÅlosti
imala, jedan od stubova ekonomskog napredka koji ce omoguciti poljoprivredi
ukljucivanje u Evropu i medunarodne integracione procese. Do sada smo odrÅali
dva sabora mladih poljoprivrednika, pod sloganom "Zlatna gruda â zemlja koju
volim", koji su bili veoma poseceni. Na prvom saboru dodeljena je nagrada,
traktor IMT 539, mladom poljoprivredniku, Zoranu Äordevicu, iz sela Brze kod
Leskovca, koji ima Åest sinova, a na drugom saboru najvecu nagradu, kompletno
opremljenu kuhinju, dobila je domacica Svetlana Nikolic iz sela Roande kod
Svilajnca, sa osmoro dece, sedam sinova i kcerkom. Akcija "Jedan prvak!
â jedno drvo", tokom koje je zasadeno 10.200 sadnica, obradovala je i
razigrala decu u 135 Åkola Åirom Srbije, obogatila i proÅirila aktivnost
ucitelja, razvila interes lokalnih samouprava i po tome smo prepoznatljivi u
zemlji, a uz pomoc dijaspore, i Åirom sveta. Poceli smo sa specijalizacijama i
obukom mladih poljoprivrednika u zemlji i inostranstvu, Åto nastavljamo. UÅli
smo u aranÅman sa Medunarodnom letnjom Åkolom za oblast poljoprivrede i sa
medunarodnom institucijom za obuku i razmenu studenata poljoprivrednih
fakilteta u zemlji. Imamo razvijenu saradnju sa DruÅtvom srpskih domacina,
skoro sa svim institutima iz raznih oblasti agrara, kao Åto je Institut za
razvoj malih i srednjih preduzeca. Saradnja sa medunarodnim institucijama,
fondovima, domacim i stranim bankama, nametnula se naÅem fondu kao osnovna
tema i dovela do pocetnih rezultata. Skinute su zablude o lakom dobijanju
povoljnih kredita za poljoprivredu. NaÅe iskustvo govori da su procedure i p!
apirologija koju banke zahtevaju komplikovani, da su rokovi kr!
edita kr
atki, kamate i prateci troÅkovi visoki. Fond radi na organizaciji finansijskog
obrazovanja u oblasti knjigovodstva, revizije, bilansa, planiranja sopstvene
likvidnosti i instrumenata obezbedenja.
Vreme do ulaska naÅe zemlje u EU, a to ce potrajati nekoliko godina,
treba iskoristiti za modernizovanje poljoprivrede i sela. Seljak zna koliko je
vaÅan udeo znanja u proizvodnji, izbor pravog i profitabilnog programa i
koriÅcenje savremenih sredstava zaÅtite. Ali, zna i koliko su vaÅni stabilno
trÅiÅte i cene proizvoda koji mu garantuju zaradu, kao i koliko je neophodna
pomoc banaka i fondova u fazama proizvodnje.
KURS DINARA NEREALAN,
INFLACIJA DVOCIFRENA
S: SadaÅnji kurs dinara?
B.V: Nijedna od tzv. reformskih vlada Srbije nije bila sposobna da reÅi
naÅ goruci problem â ogroman spoljno-trgovinski deficit. U toku proÅle
godine Srbija je viÅe uvezla robe nego Åto je izvezla za blizu pet milijardi
dolara. Takav trend je prakticno uniÅtio domacu privredu. Realan kurs dinara
je snaÅno oruÅje u forsiranju izvoza i smanjenju balasta spoljno-trgovinskog
deficita. NaÅalost, kurs dinara danas uglavnom sluÅi onima koji srpsko
trÅiÅte preplavljuju uvoznom robom. Mislim da ce vreme pokazati da kurs
dinara nije stabilan. Postoje objektivni razlozi za to, na primer, poskupljenje
nafte na svetskom trÅiÅtu i rast kursa evra prema dolaru. Medutim, kljucni ce
biti uticaj domace inflacije koja ce za ovu godinu sigurno biti dvocifrena.
I SAD SE VIDI DA JE
PRODAJA "TELEKOMA" SUPER POSAO
S: Kakvo je VaÅe miÅljenje o prodaji dela "Telekoma" u pogledu cene i,
kasnije, postupka otkupa italijanskog dela? Bili ste svedok, na zahtev
italijanske parlamentarne komisije, i Åta ste tamo svedocili?
B.V: Procenu vrednosti "Telekoma" je vrÅila firma Ces&Mekon i ona je
iznosila osam milijardi maraka. Medutim, trÅiÅna cena "Telekoma", zbog
poznatih unutraÅnjih i spoljno-politickih razloga u zemlji te 1997. nije mogla
dostici viÅe od 40 odsto procenjene vrednosti. To iznosi 3,2 milijadre maraka.
Italijanski i grcki partneri su kupili 49 odsto vlasniÅtva i za to su uplatili
milijardu i 500 miliona maraka. Posao je izvrÅen jednom uplatom, a ne na rate,
Åto je u tom trenutku bilo veoma vaÅno. Po mom miÅljenju, to je bio odlican
posao, Åto potvrduje cinjenica da je Srbija 2002. otkupila ranije prodatih 29
odsto "Telekoma" za svega 195 miliona maraka. To znaci da bi se pod istim
uslovima kompletan paket od 49 odsto mogao kupiti za svega 330 miliona maraka.
Dali su mi priliku, predsednik i clanovi brojne italijanske komisije, da
predstavim efekte i nacin koriÅcenja sredstava po osnovu privatizacije
"Telekoma". Za mene je razgovor sa italijanskim partnerima kod i!
straÅnog sudije bio interesantan i mislim da sam dala detaljna obrazloÅenja
na sva njihova pitanja. Pitanja su se odnosila na nacin transfera 1,5 milijarde
maraka i gde su ta sredstva uloÅena. Bilo je mnogo konkretnih pitanja o
evetualnoj zloupotrebi ovih sredstava, na Åta sam odgovrila sa su devizna
sredstva koriÅcena za potrebe deviznih rezervi preko Narodne banke
Jugoslavije, a dinarski deo za socijalni program, potrebe zdravstva i za
finansiranje poljoprivrede i izvozno orijentisanih kompanija, preko Fonda
privredni razvoj Republike.
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=44906
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
