http://www.vreme.com/cms/view.php?id=409516
Portret savremenika - Velimir Velja Ilić:
Paz'te, vid'te
Ovi kilometri asfalta, mostovi, milijarde, nisu ništa šta Srbiju čeka ako se
Velji ispuni neostvarena želja da pobedi na izborima i napravi koncept nove
Srbije. Kad magistrira kod svojih, kad samo malo to prouči, kad brzo uđe u
pos'o, Ceca ima da peva svima za džabe, jer on nijednu investiciju nije
promašio Image NAJVAŽNIJI JE KAMEN TEMELJAC: Velimir Ilić
Koliko juče, ministar za kapitalne investicije u Vladi Srbije, Velimir
nadimka Velja Ilić, obišao, zajedno sa ministrom Dinkićem, buduću centralnu
željezničku stanicu Prokop, i železnički most u rekonstrukciji, preko Save,
u Ostružnici, i rek'o da će to da bude završeno. Koliko prekjuče posetio
termoelektranu Kolubara B, u Kaleniću kod Uba, koja se već vodi kao propala
investicija, i rek'o da je struja potrebna Srbiji, i da bi elektrana, za
koju je potrebno preko 500 miliona evra, mogla da se završi, samo on to malo
da prouči, pa da se brzo uđe u pos'o, jer on, dosad, nijednu investiciju
nije promašio. Isto, koliko prekjuče, prisustvov'o kod Koštunice,
informaciji da Rusi kupuju Karićev deo, a Bogoljub zna koliko je to,
Mobtela. Između koliko juče i koliko prekjuče bio u Nišu, gde je, zajedno sa
svojim Smiljkom Kostićem, poklonio, kakvu nego novu, "škodu oktaviju"
najmlađem sinu generala Vladimira Lazarevića, koji je, vele dobrovoljno,
otiš'o u Hag. Tom prilikom Velja, kao ministar i čovek, rek'o da je to mali,
mali i skroman način da se zahvalimo porodici generala koji je bio junak u
ratu i miru. I rek'o da su se, u tu svrhu, naši, skromno nije rek'o njegovi,
poslanici, direktori i funkcioneri odrekli dela zarade. Eto, pa neka neko
pita zašto je Velja najpopularniji srpski ministar.
Kad smo već kod, eto, pa kod rezultata, kako je sam rek'o, prošle godine
njegovo ministarstvo uspelo je da završi sve što je planiralo, čak i više:
deo autoputa Leskovac - Grdelička klisura, 63 km, puta Novi Sad - Subotica,
drugu traku autoputa do Beške, izgrađeni i rekonstruisani brojni regionalni
i magistralni putevi, obilaznice oko Čačka i Gornjeg Milanovca, popravljen
most kod Ostružnice, sređeni putevi oko Kopaonika, urađena projektna
dokumentacija za Šumadijsku magistralu, više od hiljadu kilometara
regionalnih i magistralnih puteva, priprema se tender za Prokop, koncesije
za autoput, obilaznica oko Beograda, još jedan most na Dunavu...
Image
HILJADE PRIZNANJA: I kako onda godinama ne bi bio najbolji i najpopularniji,
kako, jašta nego sam, kaže, gradonačelnik Čačka, najbolji menadžer, i drago
mu je što u Vladi dobija priznanje da je najbolji, anketa je tako pokazala.
Ne trpi prosečnost i nerad, ova Srbija će nagraditi njega i njegov rad samo
ako ima rezultata, a rezultati su kilometri puteva, kilometri vodovoda,
izgrađenih stanova, sve su to brojke koje govore ko je šta i koliko radio.
Nije to što je Velja najbolji i najpopularniji tek tako, nije to palo s
neba, više je to stvar kontinuiteta, pa on, opet kako sam veli, ima hiljade
priznanja od domaćih i svetskih firmi, bio je gost u Beloj kući, Senatu,
Kongresu, brojnim zemljama, najbolji je menadžer Jugoslavije, u Briselu
proglašen među sedam najuspešnijih privrednika u Evropi, dobio orden ruskog
patrijarha, povelju Čačka, orden srpskog junaka, za njegove vlasti Čačak
dosego demokratiju visokog stepena, možda najveću u svojoj istoriji, o njima
pis'o i "Njujork tajms", slika mu tamo izašla...
Nije pomenuo, ali ajde da dodamo, skromnost nije uvek vrlina, pa njemu je,
jesenas, tri puta, i za džabe, i na tri različita mesta, u Čačku, Nišu i
Valjevu, gde su njegovi ljudi postali predsednici opština, pev'o Zdravko
Čolić, i svaki put pozdravio svog prijatelja Velju. A tek što mu je Ceca, za
Novu godinu, u Čačku pevala, kako nego za džabe, to se ne može platiti, to
se može samo zaslužiti.
Ajmo na biografiju: inženjer tehnologije, rođen 28. 5. 1951. u Čačku. Iz dva
braka petoro dece. Ima slavnu prošlost, i otac i deda po ocu robijali pod
Oslobodiocima, deda po majci streljan '43. kao "narodni izdajnik". Zaposlio
se u gornjomilanovačkom Graditelju, gde je bio zadužen za proizvodnju
betona, i gde je, vele, bio predsednik Akcione konferencije Saveza
komunista. Ubrzo odlazi u privatnike, proizvodnja boja i lakova, disperzija
za krečenje, zajedno sa Vukom Bojovićem ima firmu Sponit, gaji i piliće...
Image
Početkom devedesetih bio je član Mesnog odbora Srpskog odbora u Atenici,
predgrađu Čačka gde ima kuću. U politici takoreći anoniman, poznatiji brat
od strica Strahinja Ilić. Ali,Vuk raspušta opštinski odbor i šalje depešu da
Velja Ilić ima da bude na čelu. Postaje republički poslanik na listi SPO-a.
Ističe se obračunom sa socijalistima, sve bi on to gomnanom motkom. Vredan,
u stranci, i nastupima, uz pomoć drugih radi na sebi, takoreći na
usavršavanju, u tome mu naročito pomaže komšija Radmilo Gugl, devizni
nemački penzioner, koji je u njemu prepoznao pravog političara, kao i
nekolicina Čačana koji mu prave koncepte nastupa u republičkoj skupštini,
uspevaju da mu objasne da se ne kaže pazte, a još manje vidte.
Na lokalnim izborima krajem 1996, Velja postiže najubedljiviju pobedu u
Srbiji, ponovo postaje republički poslanik. Pobedili jer su, kako je
govorio, organizovali stranku kao preduzeće, znalo se ko šta radi. Postaje
predsednik opštine, obećava da političarima pripadaju samo čelne funkcije,
ostalo nestranačkim ličnostima. Smanjuje cenu nadoknade za građevinsko
zemljište, komunalne usluge, stalno na raspolaganju građanima, jednog dana
deli celu platu onima koji su se žalili na besparicu. Odmah izlazi sa
rezultatima, ono što je planirano za četiri godine, Velja ispunjava za
godinu dana, često referiše javnosti, kotlarnice, škole, obdaništa,
kilometri asfalta, kilometri makadama, hiljade kvadrata novog poslovnog
prostora... U opštini se ponaša kao domaćin, Jeleni Petrović, urednici
lokalnog lista koja je dovedena iz Kraljeva, nezadovoljan što je objavila
saopštenje socijalista koji su ga napali, saopštava da može da ide odakle je
došla.
KUĆA BILA SAMA: Krajem 1997. ulazi u sukob sa Vukom Draškovićem. Isključuju
ga iz SPO-a nakon što su Vuku pustili snimak Veljinog divanjenja o Danici.
Uz pomoć dela odbornika SPO-a koje je zadužio i Đinđićevih demokrata, ostaje
na čelu opštine. Osniva stranku Srbija zajedno, ali ga i tu isključuju. Sa
Novom Srbijom, koju je osnovao 1998, ima više sreće. 'Ladno drži vlast u
opštini.
Problemi nastaju sa NATO bombardovanjem, kada je, nakon što je prozvao
vojsku što se stacionira u gradskim naseljima, optužen da podriva odbrambenu
moć zemlje. Beži, i skriva se 43 dana. Kako, poverio novinaru "Vremena".
Vredi se podsetiti. Dan pošto su mu opkolili kuću, pođe u opštinu, jave mu,
blokirano, pobegne u frizerski salon da fol pere kosu, policija ga juri
ulicama, on u frizeraju. Dođe njegov čovek, sa kolima, i krenu ka Jelici,
otpusti vozača, krene sam. Svuda vojska, protivavionci, raketaši. Stigne do
Torlaka pa se spusti ka šumama sela Brezovica. Šume izuzetno velike i guste,
nigde kuće. Shvati da je najbolje da prati rezerviste, vojska imala kamion
bez auspuha, lako ih nalazio. Vidi vojska sedi pred jednom prodavnicom i
pije pivo, do tri ujutro, jedan rezervista mu dao uniformu, sedne sa strane
i sedi sa vojskom. Tako im'o sve informacije, "Mrak, sijalica čkilji, ja se
izmaknem sa strane u ladovinu i slušam".
Image
NARODNI ČOVEK: Velimir Ilić
U početku se stalno kret'o, nije znao ljude, uđe u jednu kuću, "kuća bila
sama", popne se na tavan i čeka. Vidi ga jedna baba, lično zamoli babu da
nikom ne kaže, baba rekla "sačuvaj bože", ali kad se smrači baba ode kod
komšije i kaže da je videla pilota, komšija siđe u Ježevicu i prijavi
pilota. Ovi krenu da vataju pilota, pred zoru Velja vidi nagrnulo odasvud, u
pancirima, sa puškama, sa municijom, pođe da siđe sa tavana, merdevine se
slome, povredi leđa i zglob na nozi. Slučajno naiđe vozilo, javi se vozaču,
i izvuče iz obruča. Napravi logu u senu, tu ga osete kerovi, 'oće nogu da
otkinu, tu se oporavi i povuče dublje u šumu. Opet problem, krenule pečurke,
zorom, puna šuma seljaka, ne zna kuda će. Pronađe pećinu, sto ljudi da
stane, tu se skriv'o. Ali, ljudi saznaju da je tu, po ceo dan nose jelo,
jedan nosi termos sa kafom, drugi flašu sa vodom, kutiju šećera, lonac jela,
kaže im: "Aman ljudi, nemojte nositi u šerpi, pratiće vas", posle su nosili
u korpi, kao traže pečurke...
Kako bilo, Velja se vratio u Čačak, pravo na prvi miting Saveza za promene,
i nastavio svoju borbu za Srbiju. Na izborima 2000, ponovo, i ubedljivo,
pobeđuje u Čačku. Iako mu sleduje mesto potpredsednika ne ulazi u Đinđićevu
vladu. I dalje se bavi Čačkom: Mene kad neko pita, Iliću, šta si uradio, ja
kažem, za pet godina 270 km asfaltnih puteva, doveo gas, uradio toplanu,
vodovod, prigradska naselja, kanalizaciona mreža, 6500 malih i srednjih
preduzeća, to su pokazatelji kojima ja baratam..." Iz te pozicije počinje da
pokazuje veće ambicije: "Narod neće elaborate, projekte, grafikone, on hoće
da se kaže - uradili smo to i to, napravili smo tu firmu, zaposlili toliko
ljudi. Ove programe i projekte koje sam godinama primenjivao u Čačku, mogu
da primenim na nivou cele Srbije, ovde treba da se lupi o sto, zavede
red..." Kako nije dobijao šansu, nastavio da se bavi Čačkom, pomaže narodu,
spas'o dečaka koji se u centru Čačka popeo na kran od 50 metara, i nije hteo
da siđe dok Velja nije doš'o po njega: "Popeo se gore, skroz na kraj, pukne
mu mišić, pukne ona jedna prečka, proletim i ja dole pa se zadržim, uspem da
ga skinem i vratim..."
REINŽINJERING: Ostalo, vremenski, bliži uspesi. Počeo da gradi i naučnu
karijeru. Na Tehničkom fakultetu održ'o predavanje po pozivu, nešto o
uticaju intelektualnog potencijala na razvoj privrede, upisuje i
postdiplomske studije, tema magistarskog rada "Razvoj modela reinžinjeringa
procesa održavanja voznih sredstava željezničko-transportnih preduzeća".
Krajem marta treba da magistrira, u komisiji tri člana, među njima i dekan
fakulteta dr Jeroslav Živanić, i dr Ljubiša Papić, obojica članovi Nove
Srbije.
Poznato je da je Veljina Nova Srbija, u koaliciji sa SPO-om, ušla u
republičku skupštinu sa devet poslanika. Poznato je i da je post'o ministar
Ministarstva koje mu je sledovalo, najvećeg, za kapitalne investicije. Odma'
formiro ekipu, i odma' krenuo u pos'o. Recimo, njegov kafedžija iz Vrnjačke
banje post'o direktor srpske železnice, a njegov, opet kafedžija, iz
Mionice, pomoćnik direktora Republičke direkcije za puteve. Čim je post'o
ministar doš'o u stranačke prostorije u Valjevu i rek'o da će sve da
asfaltira, sve do Šapca i Loznice. Asfaltir'o deb'o asfalt od Divaca do
Mionice, i njegov kafedžija post'o predsednik opštine, jesenas, dan pred
izbore, asfaltir'o glavnu ulicu u Osečini, i tu njegov čovek post'o
predsednik. Do Valjeva doveo Beovoz, cena karte 75 dinara, mesečna 400. Na
licu mesta rek'o "Evo voza, a nateraćemo i put", kako dođe voz, dao nalog da
se otvori linija, i eto linije, ako neko treba da plati, platiće
Ministarstvo, a narod samo neka se vozi. Treba li reći, i Valjevo postalo
Veljovo, Novosrbijanci obećali još jednu liniju.
Ni svoj Čačak, iako sad ima preče i veće obaveze, nije zaboravio. U svojoj
Atenici sve asfaltir'o i osvetlio, završio i svoju etno kuću u šumadijskom
stilu, da ima gde da primi Bogoljuba Karića, sa kojim ostvaruje izvanrednu
saradnju u lokalnim skupštinama i svuda gde treba. I u opštini Čačak sve
redno, na čelu njegov Velimir Stanojević, predsednik Skupštine mu brat
Vojislav, koga je povuko iz penzije da bude direktor Osnovne škole "Sveti
Sava", baš u Atenici. Dakle, Velja na miru može da se posveti Srbiji, ovo je
ništa, jerbo, kako je lično rek'o, neostvarena mu želja da pobedi na
izborima i napravi koncept nove Srbije. A kad to dođe, Čola i Ceca i ostali
ima da pevaju za džabe i na autoputu, pazte, a posle vidte, šta vam se kaže.
Dragan Todorović
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
