ŠTA JE I KO JE KONTAMINIRAN
Izvor: B92
Beograd -- Korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom u
balkanskim ratovima i dalje izaziva kontroverze, posebno u Italiji.
U toj dr?avi već su 34 vojnika i civila umrla od bolesti za koje se veruje
da su nastale kao posledica izlo?enosti radijaciji. Italijanski senat
osnovao je komisiju koja bi trebalo da ispita povezanost korišćenja
municije sa uranijumom u Bosni i Hercegovini i na Kosovu i povećanog
broja malignih oboljenja kod osoblja iz balkanskih misija.
Iako je NATO na Srbiju bacio između četiri i petnaest tona radioaktivnih
bombi, o ovom problemu se u Srbiji uglavnom ćuti.
Lična priča
Obrad Jovković iz Prištine došao je sa Kosova u Beograd pre šest
godina. Za sebe ka?e da je uvek bio odličnog zdravlja, sve dok pre
nekoliko nedelja, zbog bolova u grlu, nije otišao kod lekara.
"Pre nekoliko dana grlo je počelo da me boli. Odem kod lekara i
dijagnostifikuju mi tumor. Međutim, nisam verovao. Nisam čak ni
zdravstvenu knji?icu imao. Za svojih 55 godina nikada knji?icu nisam
imao, niti sam išao kod lekara", ka?e on.
Obrad ka?e da ne puši i ne pije i da u porodici nema istorijat te bolesti.
Lekarima je rekao da ima strah u vezi s radioaktivnom municijom,
korišćenom tokom bombradovanja na Kosovu, jer je više puta odlazio na
lokacije na koje su padale takve bombe, a nekoliko suvenira je čak i
nosio kući. "Ja im objašnjavam da sam bio u kontaktu s tim
radioaktivnim bombama, mada ja tada, naravno, nisam znao da su one
radioaktivne, već čujemo da je pala bomba, pa odemo da vidimo da li je
nekoga ubila i slično. Nisam ni znao da je radioaktivna", priča Obrad
Jovković.
Stručni nalazi
Načelnik za radiološku zaštitu u Kliničkom centru Srbije Radomir
Kovačević ka?e da u Srbiji i Crnoj Gori ima 112 lokacija na koje su pale
radioaktivne bombe. On je, međutim, rekao i da boravak na tim
lokacijama nije morao da izazove rak, ali da u Srbiji jeste povećan broj
obolelih od malignih oboljenja, upravo od 1999.
Kovačević naglašava da se mora imati na umu kancerogenost uranijuma
i njegovo gotovo večno prisustvo u zemlji. "To znači da svaki ?ivi
organizam, ukoliko je pogođen, mo?e da pretrpi, preko mutacija,
somatske manifestacije s kliničkim razvojem malignih oboljenja, a drugi
element, koji je još značajniji od ovoga, su posledice po potomstvo,
odnosno mutagenost", ka?e on.
Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu "Dr Dragomir Karajović"
uradio je tokom 2002. interno istra?ivanje u rejonu Vranja. Tom prilikom
došlo se do pora?avajućih rezultata o internoj kontaminaciji
stanovništva uranijumom. Pokazalo se da je u grupi od 29 ispitanika bilo
mnogo onih koji su kontaminirani uranijumom. U jednom slučaju se
pokazalo da ga ima 3.759 nanograma po litru, što je enormna količina, a
reč je o čoveku koji je radio na dekontaminaciji oko jednog bunara.
Šta da se radi?
Tu tezu potvrđuje i Obrad Jovković, koji ka?e da je kod nekoliko
njegovih prijatelja sa Kosova, koji su bili u sličnim situacijama kao i
on,
dijagnostifikovan tumor. "Znam mali milion mojih prijatelja koji imaju
problem s tim. Ništa nisu imali sem kijavice, ili nekog đavoljeg preloma
na sportu, odjednom te tumor glasnih ?ica, te tumor dojke, te ovo, te
ono..."
Da li je korišćenje bombi sa osiromašenim uranijumom pravi krivac za
povećanje broja obolelih od malignih oboljenja, leukemije, ili
Hod?kinovog sindroma kod stanovnika u Srbiji i Bosni, ili vojnika koji su
boravili u mirovnim misijama ostaje da se vidi. U Srbiji, dr?avna
strategija
za zaštitu stanovništva iz ugro?enih područja za sada ne postoji.
Čišćenje kontaminiranih terena izvršeno je na samo dve lokacije.
Razlog je nedostatak novca.
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
