ŠESTA GODIŠNjICA NATO BOMBARDOVANjA SRJ
Smrtonosna zaostavština Na teritoriji Srbije šezdeset dve neeksplodirane bombe Šest godina od NATO bombardovanja, crnim bilansom poginulih pripadnika vojske, policije i civila još se licitira. Za razliku od ljudskih žrtava, materijalna uništenja su precizno evidentirana. Stručnjaci tvrde da će, kao posledica prisustva osiromašenog uranijuma, talas malignih oboljenja tek zapljusnuti Srbiju, a zaostali NATO projektili još seju strah širom zemlje. U Srbiji se danas nalazi čak 62 neeksplodiranih avionskih bombi i drugih projektila velikog kalibra. Na području Niša, Kraljeva, Kopaonika, Kuršumlije, Sjenice i Valjeva ima zaostalih kasetnih bombi na teritoriji od 25.000.000. kvadratnih metara, dok je minskim poljima pokriveno područje od 5.100.000 kvadratnih metara uz aproksimativnu granicu sa Hrvatskom. Petar Mihajlović, direktor Centra za razminiranje Republike Srbije, očekuje da bi u 2005. godini trebalo da bude dovršen znatan deo obimnog posla započetog još 2002. godine, kada je Centar i osnovan. – Centar za razminiranje je do sada organizovao čišćenje na oko 2.930.000 kvadratnih metara terena – razminirano je 1.352.300 kvadratnih metara minskih polja zaostalih još iz sukoba početkom devedesetih godina, na području uz aproksimativnu granicu sa Hrvatskom, u rejonu sela Jamena, Morović i Batrovci. Od kasetnih bombi očišćena je površina od 1.000 kvadratnih metara na civilnom aerodromu, kao i u krugu fabrike duvana u Nišu, a pretražena je površina od 580.000 kvadratnih metara na Dunavu, u rejonu mosta kod Beške. U Beogradu je uklonjena avio-bomba iz zgrade bivše zgrade Kineske ambasade – kaže Mihajlović. Prema njegovim rečima, prilikom razminiranja minskih polja pronađeno je 3.300 komada protivpešadijskih i protivtenkovskih mina, a na aerodromu u Nišu 88 kasetnih bombi i tri neeksplodirana projektila iz Drugog svetskog rata. Mihajlović posebno ističe da, uz strogu primenu međunarodnih standarda, nijedan deminer nije povređen za vreme obavljanja ovih opasnih zadataka. Naime, za razliku od vojnog, humanitarno razminiranje se vrši uz primenu međunarodnih standarda – IMAS (International Mine Action Standards), kojima je precizno regulisano obavljanje ovih poslova. – Standardima je predviđeno prikupljanje i stvaranja baze podataka o minskim poljima i razminiranim površinama, izrada projekata za razminiranje, obezbeđivanje donacija, kontrola izvedenih radova, izdavanje odobrenja kvalifikovanim preduzećima za obavljanje ovih poslova, kao i Uverenja da je neka površina razminirana. Na primer, za minska polja se razminiranjem mora postići očišćenost terena od 99,6 odsto i to do dubine od 20 santimetara – kaže Mihajlović. Precizno vođenje dokumentacije i Uverenje da je određena površina očišćena po IMAS standardima su veoma važni, jer nijedna strana firma nije spremna da uloži novac u izgradnju objekata na površini za koju se sumnja da je minirana ili da se u njoj nalaze zaostale eksplozivne naprave. Tako je recimo „Filip Moris”, posle kupovine fabrike duvana u Nišu, insistirao na primeni međunarodnih standarda i ponavljanju čišćenja površina koje je pre toga razminirala vojska. Plan razminiranja za 2005. godinu je napravljen, ali Mihajlović kaže da je obezbeđen samo deo potrebnih sredstava. – Obezbeđen je novac za čišćenje tri lokacije u Nišu od kasetnih bombi-oko gradske bolnice, naselja Duvanište i u industrijskoj zoni. Ima najava da će ITF, međunarodna organizacija za uklanjanje mina, preko koje donatori uplaćuju novac za projekte čišćenja neeksplodiranih eksplozivnih sredstava, početkom aprila raspisati tender za izbor izvođača za čišćenje minskih polja uz aproksimativnu granicu sa Hrvatskom, kao i čišćenje hotela „Bačište” na Kopaoniku od zaostalih kasetnih bombi – rekao je Mihajlović. S druge strane, Evropska agencija za rekonstrukciju najavila je da će obezbediti oko šest miliona evra za realizaciju projekta „uspostavljanja neometane plovidbe Savom i Dunavom”, jer se sumnja da bi određene sumnjive lokacije trebalo pretražiti i razminirati. Agencija će, posle usaglašavanja tehničkih pitanja sa Centrom za razminiranje, uskoro raspisati tender za izbor izvođača radova. Pre početka ovog posla, biće potrebno da se usaglase stavovi sa nadležnim hrvatskim organima oko razminiranja plovnog puta na aproksimativnoj granici na Dunavu, i to na potezima Bogojevo-Erdut i Bačka Palanka-Ilok, kao i da se napravi načelni dogovor triju država za pretraživanje i čišćenje lokacija na Savi, na tromeđi Srbije i Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske. Krajem marta, u sedištu ITF-a u Ljubljani biće održan sastanak Saveta za koordinaciju protivminskog delovanja u jugoistočnoj Evropi (SEEMACC), kome će, osim čelnih ljudi centara za razminiranje zemalja na prostoru bivše SFRJ, prisustvovati i predstavnici država – najznačajnijih donatora, Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške… Donatorima će biti predstavljeni projekti za 2005. godinu, a očekuje se da će biti pribavljena i značajna sredstva za njihovu realizaciju. Marko Albunović ----------------------------------------------- Za 78 dana poginulo oko 2.000 ljudi Teško oštećeni privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture Na današnji dan pre šest godina vojske 19 zemalja članica NATO-a počele su vazdušne napade na Saveznu Republiku Jugoslaviju. U bombardovanjima koja su bez prekida trajala 11 nedelja poginulo je oko 2.000 ljudi, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.... Za 78 dana bombardovanja stradalo je devedesetoro dece. Kao neposredan povod za napad najmoćnije svetske vojne sile poslužio je sukob policije i pripadnika „Oslobodilačke vojske Kosova” u selu Račak, 15. januara 1999. godine, kada je šef posmatračke misije OEBS na Kosovu Vilijem Voker, pre zvanične istrage, pogibiju 45 Albanaca proglasio masakrom nedužnih civila. Zvanični predstavnici Srbije su tvrdili, međutim, da je u Račku došlo do sukoba policije i albanskih terorista. Akcija NATO je usledila nakon neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosmetu, koji su održani u Rambujeu i Parizu, u februaru i martu 1999. godine. Odluku o napadu na SRJ tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana doneo je kasno uveče 23. marta 1999. godine, a Savezna vlada premijera Momira Bulatovića iste večeri proglasila je stanje neposredne ratne opasnosti. Prvi projektili pali su na Prištinu sutradan, u 19 časova i 45 minuta, da bi potom bili gađani aerodromi, komandna mesta, kasarne, vojni magacini, radarski centri, ali i civilni ciljevi. NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i u Americi. Skoro da nema grada u Srbiji koji se bar nekoliko puta nije našao na meti bombi ili raketa, dok je Crna Gora uglavnom bila pošteđena. Bombe su pogodile centar Aleksinca, Niša i Ćuprije, bolnicu i dom za stare u Surdulici, Novi Pazar, most u Varvarinu, voz u Grdeličkoj klisuri, autobuse kod sela Lužane na Kosmetu i na Savinim vodama. Bombardovane su i dve izbegličke kolone na Kosmetu, na putu kod Đakovice i u selu Koriša. U Beogradu su pogođene i bolnica „Dr Dragiša Mišović” i zgrada Radio-televizije Srbije. Dva sata i šest minuta posle ponoći, 23. aprila, dva projektila pogodila su zdanje u Aberdarevoj ulici, gde je 16 radnika RTS-a poginulo i više njih povređeno, među kojima četvoro teže. Napad je okončan 9. juna 1999. godine, kada su u Kumanovu predstavnici VJ i NATO-a potpisali Vojnotehnički sporazum o povlačenju vojske i policije sa Kosova i Metohije. Poslednji projektili na SRJ pali su 10. juna na području sela Kololeč kod Kosovske Kamenice u 13 časova i 15 minuta. Generalni sekretar NATO izdao je 10. juna naredbu o prekidu bombardovanja, a Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kojom se legalizuje dolazak međunarodnih snaga za Kosmet (Kfor), sa zadatkom da u južnoj srpskoj pokrajini uspostave mir. Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, tada u svojstvu specijalnog izaslanika bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Najpre je predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosmet, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije. Jedinice VJ povukle su se sa Kosova i Metohije nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosmeta iz Makedonije već 12. juna 1999. godine. U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na 17.500. O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile od članica NATO da je nadoknade. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara. ----------------------------------------------------------- Kosmet napustilo oko 230.000 Srba Prema podacima UNHCR, Kosovo i Metohiju je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u Pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca. U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima. Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja do danas kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca. Od dolaska Kfora do najvećih etničkih sukoba, koji su izbili 17. marta prošle godine, na Kosmet se vratilo više od 7.000 nealbanskog stanovništva, od čega oko 4.500 Srba. U istom periodu u etnički motivisanim incidentima ubijeno je i ranjeno više od 1.200 ljudi. Agencije i R. D. http://www.politika.co.yu/ ------------------------ Yahoo! Groups Sponsor --------------------~--> Take a look at donorschoose.org, an excellent charitable web site for anyone who cares about public education! http://us.click.yahoo.com/_OLuKD/8WnJAA/cUmLAA/YR.olB/TM --------------------------------------------------------------------~-> Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/ujedinjeno_srpstvo/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
