Posrtanje Jata
Ovo preduzeće najbolje mogu da sačuvaju zaposleni, ali ne oni koji su dovedeni partijskim kanalima Prateći događaje u Jatu i oko Jata, čovek koji se nešto razume u vazduhoplovstvo i posebno u vazdušni saobraćaj, jednostavno, ostaje zaprepašćen prezentacijom ovih događaja u javnosti, a još više neprimerenim potezima vlade Srbije. Jat je, pre svega, jedna visokoprofesionalna organizacija, sa jasnom podelom dužnosti i odgovornosti, što je dokazao u toku više decenija rada. Bezbednost letenja aviona Jata je jedno od retkih velikih dostignuća ovog društva. I sada, kada je doveden u tešku situaciju, daleko više zbog stranačkih interesa i zavađenih sindikalnih odbora, nego svojim radom, hoćemo da ga linčujemo. Najviše je na na udaru tehnička služba, koja se, eto, drznula da ceni sebe bar delimično koliko se ova služba ceni u drugim avio-kompanijama, i to ne u nominalnim iznosima, zna i tehničko osoblje kakvo je ekonomsko stanje u zemlji, nego u pravičnijoj raspodeli. Najteže je što se štrajkovi u Jatu prelamaju preko putnika, ni krivih ni dužnih, što se kadrovska politika u Jatu menja sa interesima „resornih”stranaka. Kao jedan od bivših radenika u tehničkoj službi Jata, koji je i ostatak radnog veka proveo na inspekcijskim poslovima održavanja i plovidbenosti vazduhoplova, apelujem na sve nadležne, i u društvu i u Jatu, da smire tenzije i da se dogovore u interesu svih nas, a pre svega putnika. Verujte da se sve te priče o cepanju tehnološke celine Jata, o svođenju tehničke službe na nekoliko stotina zaposlenih, o odvajanju školstva i dr. nisu mnogo razumne. Sva upoređenja Jata sa Lufthanzom i velikim kompanijama jednostavno nisu primerena. Jat je isuviše mali da bi se cepao, a kada se govori o broju zaposlenih u tehničkoj službi treba imati u vidu da ova služba vrši bezmalo sve nivoe održavanja na svojim avionima, motorima, avionskim komponentama i opremi. Malo je takvih kompanija i šteta je rušiti nešto što je decenijama znalački građeno. I slike avio-mehaničara ili avio-inženjera, kakve su prezentirane javnosti, sasvim su pogrešne. Svaki mehaničar sa dozvolom za rad mora da se godinama obučava za tipove aviona kojima raspolaže Jat, da polaže ispite za sticanje osnovne i za svaki tip aviona posebne dozvole, da poznaje engleski jezik i da se stalno usavršava sa uvođenjem novih tehnologija. A danas i inženjeri, pored izrade tehnološke dokumentacije za održavanje vazduhoplova, često su i i sami izvršioci na skoro svim specijalnim pregledima. Da je to sve prosto i lako ne bi svetske avio-kompanije toliko cenile i adekvatno stimulisale svoje tehničko osoblje. I da budem objektivan, odnos primanja pilota i tehničkog osoblja u svetskim kompanijama je daleko manji nego u Jatu, što je, dobrim delom, i dovelo do internih razmirica. Jatu su potrebne promene, ali ne da ga rušimo i gradimo. Ako ga sada srušimo, kao što se najavljuje, teško ćemo ga ponovo izgraditi. Najbolje ga, naravno, mogu sačuvati sami radnici Jata, profesionalci u svom poslu, ali ne ovi što su dovedeni partijskim kanalima, nego oni koji su ga voleli i godinama gradili. A takvih je, nadam se, još uvek dosta u Jatu. Moje pismo je upućeno njima, jer nisu smeli dozvoliti da se međusobno zavade i da izazovu odijum javnosti, naročito putnika od kojih žive. Čedomir Krunić, dipl. inž., Novi Beograd http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
