KOJI SU NACIONALNI I DRŽAVNI INTERESI SRBIJE NA KOSMETU
Žrtvovanje državnog zarad nacionalnog Kada je Kosovo u pitanju, Srbija je dugo politiku zamenjivala retorikom, beskrajno ponavljajući slogan da Kosovo nikada ne može biti nezavisno, ne razmišljajući šta to u stvari znači. Stav Beograda ignorisao je političku realnost da 90 odsto stanovnika Kosova čine Albanci i da je ta pokrajina međunarodni protektorat čiji privremeni ustavni dokument – Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija – jasno ovlašćuje UN da formiraju lokalne strukture uprave koje će obaviti pripreme za rešavanje budućeg statusa. Beograd je isto tako uporno ignorisao konsenzus koji se stvarao u međunarodnoj zajednici da će Kosovo na kraju postati nezavisno. U međuvremenu, srpski političari uporno su odbijali da na konstruktivan način komuniciraju sa međunarodnom zajednicom, često aktivno opstruirajući međunarodne napore na Kosovu. Političari u Beogradu izgleda da su nedavno shvatili da je dosadašnja politika Srbije u odnosu na Kosovo kontraproduktivna. Ovo je postalo očito kada je međunarodna zajednica – posle višemesečnih pokušaja slanja suptilnih signala Beogradu da je plan Vlade Srbije za Kosovo neprihvatljiv – konačno istupila i to javno saopštila. Trenutno srpski političari pokušavaju da formulišu novu politiku za Kosovo. Ovo preispitivanje politike stiglo je sa velikim zakašnjenjem, a u međuvremenu imidž Srbije i njena pregovaračka pozicija značajno su umanjeni. Dok beogradski političari vode debatu o tome kakva treba da bude nova politika za Kosovo, treba da uzmu u obzir dva važna faktora: nacionalni interes i državni interes. Trenutno su oba interesa gotovo potpuno nedefinisana. Nedostatak definisanosti ovih interesa značajno je doprineo srpskim problemima na Kosovu, ali ugrozio i odnose sa susedima. Prvo, treba da se pozabavimo konceptom nacionalnog interesa. Gotovo svaka evropska zemlja u svom susedstvu ima dijasporu, bilo da je reč o Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Švedskoj ili nekoj drugoj zemlji. Svaka država mora da stvori nacionalnu politiku koja štiti interese svojih sunarodnika koji žive van njenih granica. Ovo podrazumeva prihvatanje da sunarodnici mogu u miru da koegzistiraju sa drugim etničkim grupama izvan granica matice zemlje, i da se mogu ustanoviti mehanizmi za zaštitu kulturnih, religioznih i nacionalnih prava te grupe. Drugo, moramo da se pozabavimo konceptom državnih interesa, to jest gde se nalaze granice, kakvu vrstu odnosa država ima prema svojim manjinama, za kakvo se državno uređenje opredelila i kakvi su joj odnosi sa susedima. Ova dva interesa nisu uvek ista, a često mogu doći u koliziju. Tokom 20. veka postojala su tri istaknuta primera država koje nisu uspele da naprave razliku između nacionalne i državne politike. Te države podrazumevale su da su državni i nacionalni interesi identični, a da je jedini način zaštite interesa njihovih sunarodnika bio ostvariv ukoliko svi članovi njihove nacionalne grupe žive unutar granica te države. One su takođe proterivale i diskriminisale članove drugih etničkih grupa koje su živele u njima . U svakom primeru u kome država nije uspela da napravi razliku između nacionalnog i državnog interesa i država i nacionalna grupa o kojoj je reč imale su velike štete: država je ostajala sa manjim granicama od početnih, a njihovi sunarodnici koje je takva država pretendovala da zaštiti na kraju su bili primorani da pobegnu iz domova svojih predaka kao izbeglice. Tri države o kojima je reč su bile nacistička Nemačka, NDH (Hrvatska) i Miloševićeva Srbija. Na žalost, današnja srpska vlada još uvek nije jasno definisala šta su njeni nacionalni i politički interesi i prioriteti, pri čemu još uvek postoji inercija razmišljanja iz vremena Miloševića. Ovo je naročito važno za Kosovo, gde većina Srba živi u enklavama, koje su nalik na usamljena ostrva u albanskom moru. Na Kosovu bi svaki pokušaj traženja državnog interesa po svaku cenu mogao da ima ozbiljne implikacije za nacionalne interese i prava onih Srba koji ostaju u enklavama. Dok Beograd jasno ne definiše oba interesa, srpska manjina na Kosovu i dalje će patiti. Kada je reč o nacionalnom interesu, srpska vlada mora da se zapita da li Srbi treba da imaju ili ne pravo da ostanu na zemlji svojih predaka svuda na Kosovu, održavaju svoje svetinje i upražnjavaju kulturna, verska, nacionalna i ljudska prava. Ona mora da se zapita da li postoje mehanizmi koji Srbima omogućavaju ostanak na Kosovu i da li ti mehanizmi jesu ili nisu važniji od ispunjenja državnih interesa. Ukoliko srpska vlada istinski veruje da Srbi treba da imaju ta prava, ona mora da se zapita da li će težnja za državnim interesom i ignorisanje nacionalnog interesa omogućiti Srbima da ostanu, ili bi insistiranje na državnom interesu moglo za rezultat da ima uništenje srpskih svetinja i nasilno proterivanje Srba. Svaka iskrena procena doći će do neizbežnog zaključka da u jednom trenutku državni interes mora da se žrtvuje za dobrobit većih nacionalnih interesa. Trenutno, mišljenje koje preovlađuje u Beogradu izgleda da favorizuje državni interes na račun nacionalnog interesa. Na primer stalni razgovori o podeli ne uzimaju u obzir ekstremno negativan efekat koji bi to moglo da ima na egzistenciju Srba u enklavama. Isto tako odnos Srbije prema njenim manjinama, naročito Albancima, imaće reperkusije po kosovske Srbe. Kada se etničkim Albancima, koji su stanovnici Srbije i srpski građani ne dozvoljava da učestvuju u procesu privatizacije srpskih kompanija – to ima negativan efekat na položaj Srba na Kosovu. Sada dok beogradski političari kreiraju novu politiku prema Kosova, moraju prvo da jasno definišu nacionalne i državne interese, ali moraju i da shvate da ta dva interesa nužno nisu vezana. Takođe oni moraju shvatiti da će sve dok ne budu uskladili svoju politiku i pomirili ta dva interesa Srbi na Kosovu biti izloženi patnjama. Samo definisanjem tih interesa i baziranjem svoje politike na njima Srbija može da unapredi svoje državne i nacionalne interese. Sve dok Srbija to ne učini, gubiće prestiž i slabiće njena pregovaračka pozicija u procesu definisanja budućeg statusa Kosova. Džejms Lajon Direktor Međunarodne krizne grupe za SCG http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
