ZORAN STOJKOVIĆ, MINISTAR PRAVDE U VLADI SRBIJE
Odugovlačenje šteti i optuženima i državi Srbija će ispuniti sve obaveze prema licima koja su dobrovoljno otišla u Hag Da je država od početka stajala iza svojih građana, optuženih pred Međunarodnim sudom, verovatno bi mnogi od njih znatno ranije, i to dobrovoljno, otputovali u Hag. Ova vlada će učiniti sve da pritvorenicima u Ševeningenu, kao i njihovim porodicama ovde u zemlji pruži svaku vrstu pomoći kako se ne bi osećali zaboravljenima i prepuštanima sami sebi. To čine sve zemlje u svetu, nezavisno od toga koji prekršaj naprave njihovi građani na teritoriji neke druge države, kaže Zoran Stojković, ministar pravde u Vladi Srbije. Šta je konkretno vlada uradila na tom polju? – Poznato je da su izdvojena određena sredstva u budžetu za pomoć porodicama haških optuženika, kao i za same optuženike dok su u zatvoru. Doskora nisu čak dobijali ni dnevnu štampu. Posle nedavnog boravka u Hagu predložio sam Vladi Srbije da se pri našoj ambasadi u Hagu postavi jedno lice koje će biti zaduženo samo za kontakte sa zatvorenicima. Ako poredite vašu raniju i sadašnju posetu, da li je bilo razlike? – Razlika je ogromna. Već u prvim kontaktima sa sudijama videlo se da nas mnogo više uvažavaju kao državu. Trenutno se tamo nalazi 27 naših građana i u kontaktima sa njima uverio sam se da se mnogo bolje osećaju, nezavisno od optužnice, kad se uvere da ih država nije zaboravila i zapostavila. Ponovo ste dali garancije za puštanje na slobodu nekih lica do suđenja? – Do sada smo dali garancije za sva lica koja su otišla dobrovoljno. Ponovljene su garancije i za Vojislava Šešelja, iako je u javnosti, ovde, bilo nekih suprotnih tvrdnji. Ja sam imao obavezu, kao ministar pravde, da pred tribunalom branim garancije, odnosno da potvrdim da ćemo ispoštovati sve što smo obećali Kada očekujete odgovor u vezi s garancijama datim za Milutinovića, Šainovića i Ojdanića? – Nadam se da će ubrzo biti doneta odluka o njihovom puštanju na slobodu do suđenja. Sigurno je da bi i sud lakše puštao zatvorenike na slobodu da su u Hag na vreme otputovali Lukić i Pavković. Zbog odugovlačenja sa njihovim odlaskom i sud sumnja u spremnost države da ispuni svoje obaveze. Indirektno, oni su i kočnica za brže puštanje na slobodu naših građana. Otkuda optužbe da Vlada Srbije isporučuje u Hag i državljane Republike Srpske? – Ova vlada nije isporučila u Hag nijednog državljanina Republike Srpske. Reč je o ljudima koji imaju ili državljanstvo Republike Srbije ili dvojno državljanstvo. Kada su u pitanju lica sa dvojnim državljanstvom u tim slučajevima, naravno, sarađujemo sa organima Republike Srpske. I generali Milošević i Gvero imaju naše državljanstvo. Ni u jednom slučaju do sada nismo od organa Republike Srpske dobili adrese na kojima se, navodno, kriju optuženi u Srbiji. Sve dojave koje su nam prosleđene bile su lažne. Ostajem pri tvrdnji da su se ljudi dobrovoljno javili jer imaju poverenja i u ovu vladu i u državu Srbiju da će brinuti o njima i njihovim porodicama. Šta je sa ostalima sa haške liste? – Od nas se potražuju i generali Mladić i Đorđević. Za Đorđevića se pouzdano zna da nije u Srbiji, dok o Mladiću nemamo nikakvih podataka. Očekujem da će uskoro i Lukić i Pavković ispuniti svoju obavezu, ako ne – moraće država. Što se tiče dva brata Lukića, njih traži Hag, ali i mi zbog optužnica za zločine u Skelanu i Severinu. Za šest preostalih lica srpske nacionalnosti poreklom iz Republike Srpske nema nikakvih tragova da su iz Bosne i Hercegovine prešli u Srbiju. Na spisku je, naravno, i Goran Hadžić. Da li očekujete da će se nekim od optuženih sa haške liste ipak suditi u Srbiji? – To zavisi samo od nas, od ispunjavanja međunarodnih obaveza, ali i od kvaliteta rada našeg sudstva. OEBS će oceniti da li su naši sudovi sposobni za takva suđenja i od preporuke njihovih stručnjaka zavisiće i odluka suda u Hagu. Smatram da je naše sudstvo sposobno za takva suđenja, ali to treba i da dokažemo kroz procese koji su u toku. U kojoj meri je naše zakonodavstvo usaglašeno sa evropskim? – Mnogi naši zakoni su već usaglašeni sa evropskim standardima. U Narodnoj skupštini Srbije je već usvojeno 15 zakona iz oblasti pravosuđa. Na dnevnom redu je i šesnaesti, a u pripremi su i brojne druge izmene i dopune postojećih zakona. Kada je u pitanju Akcioni plan za priključenje Evropskoj uniji, od 56 zakona koji bi trebalo da se donesu u Srbiji, ovo ministarstvo treba da pripremi samo zakon o osnivanju nezavisnog tela za sprovođenje akcionog programa za borbu protiv korupcije. Što se ovog ministarstva tiče, sve svoje obaveze ćemo ispuniti na vreme, ali nas pri tom očekuje i teži posao u praksi, radi se o učvršćivanju sudova i tužilaštava i rešavanju brojnih, nagomilanih kadrovskih problema. Građani se žale na sudije, a sudije na loše materijalno stanje u sudstvu? – Mnogo toga je urađeno na poboljšanju materijalnog stanja u sudstvu, a uskoro ćemo, nadam se, rešiti i probleme smeštaja važnih sudskih institucija u Beogradu. Zgrada u Nemanjinoj 9 je dodeljena ovom ministarstvu i u nju će, posle renoviranja, biti smešteni Apelacioni sud, Vrhovni sud i Upravni sud. Posle adaptacije zgrade Beobanke na Zelenom vencu u njoj će raditi prekršajni sud. Time ćemo, konačno, rešiti problem radnog prostora za sudije. Slične napore činimo u svim većim gradovima u Srbiji kako bi sudstvo konačno bilo efikasnije – kaže Zoran Stojković u intervjuu za „Politiku”. Radmilo Kljajić http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
