Partnerstvo umesto ponosa U Glasu (23. mart 2005) analiticar g. Dragisic daje svoju "strucnu analizu" i videnje posle posete SAD da od ulaska SCG u "partnerstvo za mir" nema nista ako Srbija ne izruci Mladica. Veoma lucidno. Medutim, ono na sta pomenuti "analiticar" ne daje odgovor, ili pokusava da objasni, jeste sledece.
1. Koliko ce jos biti takvih ucena, cak i u slucaju da se Mladic izruci, iako niko sa Zapada nije dao konkretan dokaz da se on nalazi u Srbiji. Podsetio bih zapadne demokratske drzave da je iskonsko svetsko pravilo i "da je teret dokazivanja na onom koji tvrdi nesto", sto je usvojeno i u okviru anglosaksonskog pravnog sistema. Ali ko se jos na Zapadu osvrce uopste na vladavinu prava, kada im u konkretnom slucaju ista nisu u interesu. 2. Kako to da SAD ne daju ni da se njihovom najobicnijem vojniku ili redovu sudi u nekoj stranoj zemlji, vec idu naokolo i moljakaju sve od reda radi postizanja bilateralnih sporazuma kojima bi bili izuzeti od ove obaveze. 3. Da li nam je ulazak u Partnerstvo za mir toliko nuzan da bismo zaboravili i odbacili ono sto je najsvetije, a to je nacionalni ponos. Kako istovremeno da se prenebregne cinjenica da ogroman, odnosno najveci broj zemalja u svetu, nisu clanovi tog istog saveza - kao Brazil, Meksiko, Indija, Kina, sve arapske zemlje... Sve sto je rekao g. Dragisic jednostavno vise ne pije vodu. Mihailo Stevanovic http://www.glas-javnosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
