Glas javnosti,
 
Nedelja, 3. april, 2005.
 
Politika:
 
Bojan Pajtić, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine
 
Pokrajini treba više nadležnosti
 
Bogata Vojvodina ne čini Srbiju slabijom i siromašnijom već upravo suprotno

Predsednik AP Vojvodine, Bojan Pajkić izjavio je nedavno da će pokrajinska vlada u budućem ustavu Srbije tražiti da Vojvodina dobije ekonomsku samostalnost. To je bio povod da Glas razgovara s njim.

Šta to praktično znači i da li je to krađa ideje Lige socijaldemokrata Vojvodine?
- To nije ideja LSV jer oni su se zalagali za Vojvodinu kao republiku, za Vrhovni sud Vojvodine i slično. Naša inicijativa je suštinski različita, jer smatramo da su neke institucije preskupe i nepotrebne i pripadaju centralnom sistemu vlasti. Pokrajina i opštine moraju imati više nadležnosti i ovlašćenja, vlast mora biti decentralizovana, kao što su to uradile i druge moderne države. Sem toga, princip decentralizacije omogućuje da se lakše i jeftinije rešavaju problemi. Decentralizacija ne slabi već jača državu. Bogata Vojvodina ne čini Srbiju slabijom i siromašnijom već upravo suprotno.

Nema vremena da doktorira

Bojan Pajtić, od novembra 2004. godine predsednik Izvršnog veća Vojvodine, magistrirao je na temu "Fiducijarni sporazumi kao sredstvo obezbeđenja obligacionopravnih potraživanja". Zbog politike nema vremena da doktorira.

Da li vi kao kao pokrajinski premijer imate ikakvu vlast ili je ona fiktivna?
- Nedovoljno nadležnosti i sredstava je koncentrisano na nivou Vojvodine. Ono što je definisao Omnibus zakon bio je prvi korak. U ovom trenutku pokrajina ima neprikosnovene nadležnosti u zdravstvu, u onom delu u kome nisu definisane nadležnosti lokalne samouprave, potom u određenoj meri nadležnosti oko obrazovanja i Univerziteta, u oblasti ekologije, određene nadležnosti koje su vezane za inspekcijske službe...

Planirano je da se u Fond za razvoj Vojvodine samo ove godine sakupi milijarda dinara. Međutim, dug Republike prema Vojvodini je veći od tog iznosa.
- U Fond za razvoj novac primarno dolazi od privatizacije, jer zakon predviđa da polovina novca od privatizovanih vojvođanskih firmi pripada pokrajini. U ovom trenutku Republika nam duguje najmanje milijardu dinara, a verovatno i više. Nažalost, ne postoji nikakva kontrola ovih plaćanja jer se ona vrše u nekoliko godina, u više rata, pa nemamo neposredni uvid koliko nam para trenutno pripada. To će uskoro morati da se menja.

Šta učiniti da svi delovi Vojvodine budu podjednako razvijeni?
- Pokrajinska administracija usmerava sredstva u određene delove Vojvodine gde mislimo da treba da se pojača privreda. Lokalna samouprava u tim sredinama kroz razne projekte ima mogućnost da stvori uslove za dolazak stranog kapitala, na primer, stvaranje slobodnih zona. Mi smo jedini u regionu koji imamo ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, što znači da strani investitor koji dođe na naše tržište, automatski dolazi i na rusko tržište. To su velike komparativne prednosti kojima raspolažemo. Na lokalnim samoupravama je da to iskoriste i kroz razna oslobađanja privuku strani kapital i time učine mnogo za razvoj svojih opština.

V. Kostadinov

Одговори путем е-поште