STAMBENI KREDITI KOD NAS I U SVETU Daleko je Kanada
Osnovana tokom prosle godine po kanadskom modelu, Nacionalna korporacija za osiguranje hipotekarnih stambenih kredita imala je za cilj smanjenje kamata po kojima su banke davale kredite za kupovinu stanova, njihovu trzisnu utakmicu za klijenta i vece plasmane, kako bi sto vise gradana resilo pitanje krova nad glavom. Medutim, danas je malo ko zadovoljan efektima rada u proteklih nekoliko meseci, jer, iako nesto nize, kamate su jos uvek visoke, a broj dodeljenih kredita je tek oko 150. Kada je osnivana Korporacija, stambene kredite je davalo samo par stranih banaka, a kamata je prelazila 10 odsto na godisnjem nivou, sto je bilo neprihvatljivo za beskucnike. Sve banke koje su zelele da osiguraju svoje plasmane od rizika, sklopile su ugovor s Nacionalnom korporacijom i preuzele obavezu da smanje kamatu na kredit koji odobravaju gradanima ispod devet odsto godisnje. Rok otplate ne moze da bude manji od 20 godina, korisnik kredita ne moze da bude mladi od 23 ni stariji od 65 godina u momentu otplate kredita, a nekretnina na koju se stavlja hipoteka mora biti uknjizena. Kolika ce biti kamata zavisi od toga da li su se gradani opredelili za ucesce (8,95 posto) ili depozit (7,45 odsto), u iznosu od 20 odsto vrednosti kredita, koji nije lako sakupiti. Uz to kredit poskupljuju i troskovi osiguranja, koji iznose od jedan do 2,5 odsto. To znaci da za stan vredan 50.000 evra, uz kamatu od 8,95 odsto godisnje, kroz 20 godina treba mesecno placati 448 evra, s tim sto zarada mora da bude blizu 900 evra. Kako ni u Ministarstvu finansija nisu zadovoljni tempom odobravanja stambenih kredita, jer u pojedinim bankama broj podnetih zahteva meri se prstima jedne ruke, odluceno je da se novcem iz budzeta pomogne kreditiranje ucesca za stan, s tim da kredit nije veci od 100.000 evra, a kupci stariji od 45 godina. Namera je da se pomogne u obezbedivanju novca za ucesce, ali i da se snize kamate, koje su jos uvek visoke. Ministar finansija Mladan Dinkic rekao je ovih dana da su banke u Srbiji razmazene, da su navikle da deru gradane i da ce s guvernerom Narodne banke razgovarati kako da se poveca konkurencija, jer ima indicija da se medusobno dogovaraju o kamatnim stopama. U Kanadi je prica o kupovini stana ili kuce na kredit i drugacija i jednostavnija. Ranka Kovacevic - Horvatic i njen suprug Vlado Horvatic, koje smo ovih dana sreli, otisli su u Kanadu 1999. godine i za dve godine se uselili u vlastiti dom. Tada jos nisu imali ni drzavljanstvo, jer su zahtev mogli da podnesu tek nakon tri godine boravka. Na kupovinu kuce odlucili su se lako, jer je najamnina za jednosoban stan bila kao rata za trosobnu kucu - oko 450 kanadskih dolara - u Sent Polu nadomak Montreala. - Kada smo dosli u banku da se interesujemo za kredit, imali smo tri, odnosno sest meseci radnog staza, jer smo pre toga ucili francuski - kaze Ranka Kovacevic - Horvatic. - Obecali su da ce nas obavestiti o odluci. Kako je suprug dosao u banku za vreme radne pauze, po povratku na posao cekalo ga je obavestenje da je kredit odobren. Ali, iz banke su prethodno razgovarali s njegovim gazdom, koji se o njemu izjasnio pozitivno. Sagovornica prica da su od banke trazili 60.000 dolara, a kako su im ponudili 70.000, opredelili su se za kucu od 67.000 dolara. Posto su tek nakon sest meseci realizovali kredit, u banci su uvazili svaki dodatni mesec njihovog radnog staza i povecanje plate i ponudili im mogucnost veceg zaduzenja. Ipak, osiguravajuca kuca je smatrala da je radni staz relativno mali, pa su umesto pet morali da daju 10 odsto ucesca. Kako su imali manje od 45 godina zivota, a relativno skromnija primanja, banka je ponudila kredit na 25 godina, kako bi rata bila manja, jer se na licu mesta preracunava koliko je sredstava potrebno za pristojan zivot. Kamata je iznosila 6,62 odsto i kredit je zatvoren na pet godina. -Kada se otvori kredit, mozemo da uplatom gotovine smanjimo glavnicu. Ukoliko bismo odlucili da vratimo kompletan iznos, sto necemo, morali bismo da platimo penale sto banka ostaje bez kamate. Na ostatak duga ponovo se utvrduju uslovi daljnjeg kreditiranja, i rok otplate i kamata koja je trenutno vazeca na finansijskom trzistu, a koja moze da bude i veca i manja od ranije ugovorene. Formira se i nova rata. Trenutno je kamata nesto niza nego pre pet godina i iznosi 5,5 odsto, ali su kuce skuplje. Osim ovog, postoje i drugi vidovi kreditiranja, pa svako bira onu varijantu koja mu je najprihvatljivija. Kredit moze da se zatvori i na godinu dana, ali nakon otvaranja primenjuje se vazeca kamata. Medutim, zbog bojazni sta ce se dogoditi na finansijskom i trzistu nepokretnosti, mnogi koji ne poznaju dobro tamosnju situaciju, koji su se tek doselili, radije se odlucuju na duzi rok zatvaranja kredita, jer tada nema bojazni da bi ih ubrzo moglo nesto neprijatno iznenaditi. Jer na dobro malo ko i misli, a sve pod uticajem ostavljenog kraja. Ali, u poslednjih pet godina kamata u Kanadi je nastavila tendenciju pada i u opisanom primeru bilo bi bolje da je kredit bio zatvoren na godinu dana. Medutim, sagovornici kazu da su bili upoznati i sa kvebeckim slucajem kada su Englezi napustali francusko govorno podrucje i preseljavali se u Ontario i druge delove, pa su kuce pojeftinile, a kamate na kredite znacajno porasle. Novopeceni Kanadani kazu da su zadovoljni i kucom, i mesecnom ratom za kredit, koja nije veliko opterecenje za kucni budzet, posebno u poredenju s najamninom koju bi placali za mnogo manji stan. Ovako imaju mnogo vise prostora, kuca je cvrsta, od kamena, s podrumom, velikim dvoristem i vrtom gde leti provode slobodno vreme, hvatajuci svaku zraku sunca, jer su kanadske zime duge. Uprkos hladnoci, sve odlicno funkcionise i na minus 40, ulice jutro docekuju ociscene od snega, a struje ima na pretek, tako da se greju, kuvaju i sve drugo rade uz ovaj energent, koji je najjeftiniji. Radi se mnogo i preko radne nedelje, kazu, pored posla treba samo pidzama. Ali, vikendi se zato koriste za druzenje, kada im je kuca puna Sarajlija, Osijecana, ljudi iz bivse Juge. U koju ce se, kazu, jednog dana i vratiti, samo jos ne znaju gde. On je Hrvat, roden u Zagorju, kome su mnogi u Zagrebu zamerali sto je ozenio Srpkinju, a ovde mu oni koji ga tek sretnu kazu da je pravi Srbin - zbog brkova koji su kao kod Vuka Karadzica. Ona je razapeta izmedu Zapadne Slavonije gde je rodena, Zagreba gde je zivela, Srema i Beograda gde joj je majka i brat s porodicom...Zato pred polazak nazad uglas kazu: idu kuci u Kanadu. Ranka Dautovic Pas smanjuje ratu - Prilikom podizanja kredita morali smo platiti i osiguranje, koje je oko dva odsto - kazu Kanadani. - Ali, kako smo se opredelili za petogodisnje zatvaranje kredita, banka nam je ponudila taj iznos na poklon u ruke ili da se za toliko umanji kredit. Na 67.000 dolara kredita dali su ucesce 6.700 dolara, tako da je na ostatak od 62.000 osiguranje iznosilo 1.200 dolara, za koliko je kredit umanjen. Rata za kredit iznosila je 441 dolar, sto je cetvrtina osrednje plate. Medutim, obavezno je zivotno osiguranje i osiguranje kuce od provalne krade, pozara...ali samo dok traje kredit, koji nazivaju hipoteka, sto je dodatnih 52 dolara. Ukoliko se vlasnik odluci na ugradnju alarma i ima psa, troskovi se smanjuju za 10 dolara. http://www.dnevnik.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
