[sim] Kanadsko Multikulturno izdavastvo

[ANTIC.org-SNN]

DUŠAN MIKLJA Kanadska kulturna politika posebnu pažnju posvećuje knjizi Multikulturno izdavaštvo Podatak da blizu dve trećine Kanađana, redovno čita knjige svedoči da pripadaju naciji koja za sebe sa puno prava može da kaže kako pripada najprilježnijim čitalačkim nacijama sveta. Radoznao duh i posvećenost čitanju su metodično i uporno negovani i značajnom podrškom vlade. To je naročito izraženo u postojanom nastojanju da se kanadska knjiga predstavi svetu. U tim poslovima ključnu ulogu ima Udruženje za izvoz kanadskih knjiga (AECB) koje finansijski pomaže prodor i prisustvo kanadske knjige na stranim tržištima. Ovo udruženje istražuje tržište, stara se o predstavljanju i većoj prisutnosti izdavača na međunarodnoj sceni, finansira oglašavanje na postojećim i novim stranim tržištima i, najzad, pruža svu neophodnu pomoć izdavačima da učestvuju na međunarodnim sajmovima knjiga. Čak i samo nepotpuno nabrajanje poduhvata ovog udruženja - štampanje tematskih izvoznih kataloga, kataloga autorskih prava, finansijska i logistička podrška na međunarodnim sajmovima knjiga, saradnja sa kanadskim diplomatskim misijama u predstavljanju autora i izdavača, koordinacija putujućih izložbi kanadskih knjiga i vebsajt predstavljanje koje omogućuje uvid u kataloge, imenike i izvoz knjiga-govori o kakvoj je zamašnoj i dragocenoj aktivnosi reč. Vodeći pisci Jan Martel je dobitnik Man Bukerove nagrade za 2002. godinu za knjigu Pijev život. Pre njega su tu nagradu dobili Majkl Ondatje za Engleskog pacijenta i Margaret Atvud za knjigu Slepi ubica. Antonin Maje je prvi pisac nefrancuskog porekla koja je dobila prestižnu nagradu Gonkur. Kanađani su takođe dobitnici francuskih nagrad Medicis, Femina i Orange. Isto tako Pulicerove nagrade. Nju je 2001. godine za Kamene Dnevnike osvojila Kerol Šilds koja ima dvojno državljanstvo. Još jedan Kanađanin Ostin Klark je, najzad, dobitnik književne nagrade Komonvelta za knjigu Uglačana motika. Nagrade su, svakako, za posledicu imale i izuzetnu prodavanost. Kanadska književnost nije namenjena samo odraslima. Pisci za decu i maštoviti ilustratori osvojili su decu celoga sveta a priče za najmlađe koje je napisao Robert Manš prodaju se u milionskim tiražima. Kao deo strategije negovanja partnerskih odnosa i u tom smislu deobe stručnih znanja AECB je angažovao Grejs Vestkot iz Kanadskog inistituta za Copyright da ovdašnjim izdavačima izloži osnovna načela kanadske izdavačke industrije sa zakonodavnog stanovišta, posebno u odnosu na autorska prava. Da je takvo predavanje bilo i potrebno i korisno svedoči činjenica da je u poslednje dve godine na srpski jezik prevedeno čak pedesetak autora. Prema onome što se čulo na predavanju u Beogradu prioriteti u tom domenu su programi vladine finansijske podrške izdavačima, utvrđivanje pravila o stranom vlasništvu, zabrana paralelnog uvoza knjiga (onemogućavanje takozvanog "sivog tržišta"), priznavanje osnovnih autorskih prava i, najzad, održavanje delotvornih mehanizama kojima se ta prava obezbeđuju. Posebno je značajno da je zbog uverenosti da je za očuvanje kanadske kulture od izuzetne važnosti opstajanje i napredak domaćeg izdavaštva - zakonodavac uveo specifična ograničenja za strana ulaganja. Takva nastojanja su donekle otežana ogromnim uticajem američkog tržišta i multinacionalnih izdavača, posebno na engleskom jeziku, kao i činjenicom da je Kanada otvoreno tržište za knjige. Održavanje konkurentnosti svakako otežava i saznanje da je proizvodnja knjiga u SAD mnogo jevtnija zbog velikih tiraža i otuda manje cene po proizvodnoj jedinici. Ako, uprkos tome, kanadska knjiga ne samo opstaje već se širi i stiče sve veći ugled tada velike zasluge za to imaju poletni i zreli izdavači posvećeni domaćim piscima, ali takođe i vlada koja je razuđenim mehanizmima podrške pomogla da se na najbolji način predstavi u svetu. Kanadske knjige se, najbolje prodaju u zemljama engleskog i francuskog govonog područja, ali ne samo u njima. Kanada je osnovala Međunarodni prevodilački program kako bi se pomoglo prevođenju domaćih autora na strane jezike. U poslednjoj deceniji pomenuti program je omogućio da se prevede više od 600 dela na razne jezike. Poznati književni teoretičar Northrop Fraj može se čitati na portugalskom i češkom, filozof Čarls Tejlor na bugarskom i srpskom, politički kritičar Džon Ralston Saul na grčkom a Naomi Klajn na danskom i španskom jeziku. Moglo bi se, reći da je obeležje kanadskog izdavaštva različitost:u veličini, specijalizaciji i izgledu. Na tržištu kinjiga su prisutne poznate multinacionalne kompanije kao što su Random House, Pearson, Flammarion, HARPERCOLLINS i MCGRAW-Hill ali je većina izdavačkih kuća u kanadskom vlasništvu. Ukupno nešto više od 600 izdavača (od kojih trećina na francuskom jeziku) objavi godišnje 15 hiljada naslova i ostvari dobit od više od 2,4 milijarde kanadskih dolara. Petina ukupne dobiti izdavačke industrije stečena je izvozom. Širenju knjige doprinosi i dobro organizovana prodajna mreža, ali i velika pažnja koju mediji posvećuju književnosti. Ako je danas Kanada zemlja sa najvećom kulturnom različitošću na svetu tada se to, kao u ogledalu, vidi u njenom izdavaštvu. Brižljivi čuvar tradicija Prve nacije, koju su činili domoroci, ali i baštinik civilizacijskih i kulturnih tekovina doseljenika iz celoga sveta, Kanada je možda slika onoga na šta treba da liči multikulturalno društvo u budućnosti.