Beograd, 23. april 2005. godine
Vladislav
Jovanovic
(tematsko izlaganje na godisnjoj
skupstini Beogradskog foruma odrzanoj na Pravnom fakultetu u
Beogradu)
I
1. Kosovo i Metohija se po cetvrti put za poslednjih
dvadesetpet godina nalazi na meti politike zapadnog dela medjunarodne zajednice
da ga odvoji od Srbije.
Prvi put je takav cilj bio deklarisan posle
albanskih separatistickih demonstracija 1981. godine, kada je Srbiji sugerisano
da prihvati Kosovo kao sedmu republiku u tadasnjoj federaciji.
Drugi put je taj cilj bio ponovljen uoci secesije Slovenije i Hrvatske, kada je vrsen pritisak da se kosmetskim Albancima prizna pravo na samoopredeljenje koje je priznavano ostalim narodima odnosno republikama u SFRJ.
Treci put je, uoci i za vreme vojne agresije na SRJ, otvorena podrska albanskom separatistickom terorizmu definisana kao glavni ratni cilj SAD i drugih vodecih zemalja NATO-a prema Srbiji. Takav ratni cilj nije napusten ni posle okoncanja agresije, vec se nastavio, samo u drugom ruhu, pod privremenom administracijom OUN na Kosmetu.
Odnedavno se Kosmet ponovo nalazi u centru paznje istih politickih snaga koje su se u dosadasnjem periodu oglasavale kao saveznici ili sponzori separatizma kosmetskih Albanaca. Pod vidom nuznosti resavanja konacnog statusa Kosmeta, Srbija i njena javnost su izlozeni sinhronizovanoj politickoj i lobistickoj ofanzivi za davanje nezavisnosti Kosmetu. Jerihonske trube iz raznih pravaca zapadnog dela medjunarodne zajednice sve smelije i apokalipticnije opominju Srbiju da bi joj protivljenje nezavisnosti donelo samo glavobolju i stetu. U pritiscima na Srbiju deluju ujedinjeno SAD, EU i NATO, ali dirigentsku palicu drze SAD, ciji strategijski interesi u odnosu na Srbiju i na Balkanu se podudaraju sa obecanjem datom Albancima, uoci i za vreme agresije, da ce im pomoci da se otcepe od Srbije.
2. Koliko je cilj otcepljenja Kosmeta kao albanizovane teritorije bitan za albanske lidere i zapadne stratege pokazuje njihovo beskompromisno suprotstavljanje svim idejama, predlozima i projektima o podeli Pokrajine i teritorijalnoj autonomiji kosmetskih Srba. Dok se kosmetski Albanci galantno privileguju pravom na spoljno samooperedeljenje, Srbima u Hrvatskoj je osporeno i najminimalnije pravo na unutrasnje samoopredeljenje, a Srbima i Hrvatima u Bosni i Hercegovini i Albancima u Makedoniji se ne samo negira nego i zabranjuje pravo na spoljno samoopredeljenje. Princip nepromenjivosti tzv. avnojevskih granica, koje su same zapadne sile bile proglasile i nametnule na pocetku jugoslovenske krize, kada je u pitanju Srbija, relativizuje se, sto je u vapijucem raskoraku sa politikom prijateljstva i saveznistva u koju hoce da je uvere.
3. Zbog takve sve otvorenije podrske trajnom odvajanju Kosmeta od Srbije, vodeci zapadni politicari u izjavama i ponudama za integraciju drzavne zajednice Srbije i Crne Gore u EU i Partnerstvo za mir pazljivo i dosledno izbegavaju pominjanje teritorijalne celovitosti Srbije, cime nedvosmisleno stavljaju do znanja da ocekuju da ona, kao rezultat konacnog statusa Kosmeta, postane manja nego sto je sada. Bliska perspektiva integrisanja sa EU se koristi za odvracanje paznje javnosti i politicke elite Srbije od sve brzeg osamostaljivanja Kosova i isticanja prednosti koje ce Srbija, oslobodjena tereta Kosmeta, imati u svom daljem razvoju. Srbija je jedini kandidat za clanstvo u EU od koje se kao uslov ocekuje i trazi da se dezintegrise da bi mogla da se integrise u Evropsku uniju.
4. Pored Haskog tribunala i politike stapa i sargarepe, uslovljavanje ulaska u EU pristajanjem na gubitak Kosmeta predstavlja jos jednu potvrdu neravnopravnog tretmana Srbije u odnosu na balkanske i druge zemlje bivse Istocne Evrope. Srbiji se zeli utisnuti zig najveceg krivca za nastanak i razvoj jugoslovenske krize, ukljucujuci i za "milosrdnu" agresiju NATO. Ona se smatra maltene porazenom zemljom koja mora da ispunjava posebne uslove da bi usla u integrisanu Evropu.
5. Uz pomoc sponsorisanih nevladinih organizacija i drugih glasnogovornika istog smera, cini se sve da nasa javnost i politicka elita prihvate takav nizi tretman kao logicnu i neizbeznu posledicu politike koja je prethodila petom oktobru. Sistematski se zatamnjuju i guraju u stranu fundamentalna pitanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije koje takav nizi tretman, zajedno sa priblizavanjem razgovora o statusu Kosmeta, ulaska u Partnerstvo za mir i dobijanja studije o izvodljivosti, opasno aktuelizuje.
6. Himnologija Evropskoj uniji koja se forsira od vrhova
zvanicne vlasti treba da izmeni red prioriteta drzavnih ciljeva. Naglasava se da
je ulazak SCG odnosno Srbije u EU nas prvi drzavni interes, a ocuvanje
teritorijalne celine Srbije spusta se na nize mesto na listi prioriteta.
Kao nekada kada nam je obecavan komunisticki raj samo ako se jos malo
strpimo, sadasnja vladajuca elita drzi javnost u hipnozi ocekivanja da ce nas
magicni ulazak u EU i evroatlantske integracije resiti svih briga.
7. U senci hiperbolisanja znacaja ulaska u EU, pustaju se mnogi probni baloni u cilju stvaranja klime i pripremanja javnosti Srbije za dvoetapni gubitak Kosmeta. Razni nama u kontinuitetu nenaklonjeni zapadni analiticki centri, politicke licnosti, nevladine organizacije i tematske tribine uporno promovisu ideju o nezavisnosti te istorijske srpske pokrajine, bilo drsko i otvoreno, bilo pod smokvinim listom "uslovne", "odlozene" ili "kontrolisane" nezavisnosti. Pritom se osiguravaju od svakog moguceg bumerang efekta isticanjem da Srbi u BiH i Albanci u Makedoniji ne bi mogli da se koriste tim izumom pretvaranja jedne pokrajine u nezavisnu drzavu. Naporima za konacno otudjenje Kosmeta od Srbije prikljucuje se i EU sa projektom o njegovom stavljanju pod vlastiti protektorat. Ucestala su i ambivalentna i dubiozna razmisljanja o evropskom resenju za Kosovo, sto podrazumeva perspektivu njegovog samostalnog integrisanja u Evropsku uniju. Sadasnji dvostruki ekonomski kolosek priznat Srbiji i Crnoj Gori, koji utire put dobijanja i odvojenog politickog koloseka za ulazak u EU, predstavlja provereni model i za odvojeno kretanje Kosmeta u EU.
8. Medjutim, posto pomenuti probni baloni nisu dovoljni da javnost Srbije okrenu protiv vlastitih interesa i Srbiju privole na dobrovoljnu amputaciju svoje juzne pokrajine, u njeno pripremanje za takav mazohisticki postupak angazuju se i domaci istomisljenici, kako zvanicni tako i nezvanicni. Predlaze se medjunarodna konferencija o Kosovu po ugledu na Dejton. Sugerise se da Evropska unija preuzme od OUN protektorat nad Kosmetom. Dramaticno se najavljuje da ce Kosmet dobiti nezavisnost 2005. godine ili se. u vezi s tim, javno trazi podela Kosmeta. Protura se model ustupanja teritorije za razvoj. Istice se da je samo nezavisnost neprihvatljiva, a ne i resenje izmedju najsire autonomije i nezavisnosti.
9. Sve to se cini sa ciljem relativizovanja rezolucije SB 1244, njenog de facto zamenjivanja politikom standarda pre statusa i preuzimanja nadleznosti SB od strane drugih medjunarodnih instanci (EU ili tematske medjunarodne konferencije o Kosovu). Istovremeno, pledira se da se sukob izmedju principa nepromenljivosti medjunarodnih granica i samoopredeljenja vecinskog stanovnistva Kosmeta resava na stetu teritorijalne celovitosti Srbije.
Politika dvostrukog arsina, koja je prema Srbima i Srbiji bila otvoreno primenjivana od pocetka jugoslovenske krize, otvoreno se najavljuje i u vezi sa buducnoscu Kosova. Povelja OUN, rezolucija 1244, Pariska povelja KEBS-a i drugi obavezujuci medjunarodni politicki dokumenti i pravni instrumenti osiono se ignorisu i na tlu Nove Evrope planira se teritorijalno komadanje jedne od njenih najstarijih drzava. Ono sto se dozvoljava nacionalnoj manjini Albanaca da na tlu Srbije ostvaruju novu albansku drzavu, ne dopusta se Srbima u Bosni, Kurdima u Turskoj, Iraku i Iranu, Albancima u Makedoniji, Rusima u baltickim drzavama, Ukrajini i Prednjestrovlju u Moldaviji, Jermenima u Nagorno Karabahu u Azerbejdzanu, Abhazima i Osetima u Gruziji, Kasmiru u Indiji i Pakistanu, Madjarima u Rumuniji i Slovackoj, Cecenima u Rusiji, Baskijcima i Kataloncima u Spaniji, Korzikancima u Francuskoj, Skotlandjanima u Velikoj Britaniji, itd. Veruje se da ce se izolovanjem takvog presedana samo na Srbiju i njegovog hermetickog zatvaranja u odnosu na spoljni svet, izbeci pogubne posledice domino efekta na druge multietnicke drzave.
10. Scenario nagradjivanja politickog terorizma eklatantno potvrdjuje da agresija NATO na SRJ nije bila motivisana humanitarnim razlozima, kao sto je providno tvrdjeno, vec otvorenom podrskom albanskom separatizmu, zbog cega je Kosmet, na kraju agresije, nasilno otrgnut od Srbije i sistematski i bezobzirno udaljavan od njenog ustavnopravnog poretka.
Kao sto su bile glavni zagovornik i realizator agresije na SRJ, SAD su ostale odlucujuci faktor na Kosmetu u celom periodu posle uspostavljanja prelazne administracije OUN. Svi dosadasnji administratori, od Kusnera do Petersena, samo su izvrsavali politicku volju i strategijske ciljeve SAD u tom kljucnom delu Balkana. Zato je pogresna praksa nasih vlasti i cist gubitak dragocenog vremena da o sustinskim problemima na Kosmetu i njegovoj buducnosti razgovaraju sa drugorazrednim partnerima, a ne direktno sa SAD.
11. Uprkos pojacanoj galami o nezavisnosti Kosova kao navodno jedinom i najboljem resenju, pravi cilj SAD i njihovih zapadnih saveznika nije nezavisnost te pokrajine, vec Republika Kosovo u statusu treceg clana sadasnje drzavne zajednice SCG, koja je i skrojena da napravi mesto i za Kosovo u skoroj buducnosti. Nezavisnost je samo licitirani maksimalni cilj da bi se postigao cilj po meri i interesu zapada. Takav idealni cilj otklonio bi opasnost stvaranja presedana na koji bi se mogle pozivati kompaktno naseljene nacionalne manjine u drugim drzavama, posebno u okruzenju. Posto je za ostvarenje takvog cilja neophodan pristanak Srbije, celokupna strategija zapada u vezi sa Kosmetom usredsredjena je na to da se od Srbije takav pristanak ishodi. U pogon se stavljaju svi potencijali: marketinska propaganda, mamac brzeg ulaska Srbije i Crne Gore odnosno samo Srbije u evroatlantske integracije, finansijska kompenzacija, ukazivanje na slozenosti za Srbiju u slucaju reintegracije Kosmeta u njen ustavnopravni poredak, pojacano angazovanje istomisljenika u zvanicnim institucijama i sponsorisanim nevladinim organizacijama, itd. U rezervi se drze uobicajene mere pritiska ako Srbija, i pored svega, bude "nekooperativna".
12. Glavna pretnja za eventualno nekooperativnu Srbiju se u ovom casu ne najavljuje ali se u senci ozbiljno priprema. Sastoji se u planiranom moralnom razoruzavanju Srbije, sto treba da se postigne izricanjem presude Haskog Tribunala polovinom 2006. protiv bivseg predsednika S. Milosevica i politike Srbije za navodni genocid i agresiju tokom ratova u BiH i Hrvatskoj. Podudaranje donosenja takve presude sa istekom roka trajanja drzavne zajednice SCG i finalizacijom konacnog statusa Kosmeta lisavalo bi Srbiju daljeg polaganja moralnog prava na Kosmet, a Albancima dalo superiorni argumenat da ne zele da ostanu u zlocinackoj drzavi kao sto je Srbija. Da vremenska koincidencija takvih dogadjaja nije samo spekulacija vec i sasvim realna opasnost, potvrdjuje podatak da je jos Madlen Olbrajt u jeku agresije NATO-a izjavljivala na TV da "masovno etnicko ciscenje Albanaca" lisava Srbiju svakog prava na dalje zadrzavanje Kosmeta. Nije svakako slucajno sto se gospodja Olbrajt ponovo ukljucuje u javne diskusije u vezi sa resavanjem statusa Kosmeta.
II
13. Svim tim manevrima i zaverenickim potezima protiv prisustva Srbije na Kosmetu moramo se suprotstaviti, odlucno i beskompromisno, najjacom ali dovoljnom kartom koju imamo - nasom tapijom na Kosovo.
Ta tapija se zasniva na istorijskom i duhovnom znacenju Kosova za srpski narod i drzavu i na neoborivim i neosporivim medjunarodnim priznanjima da je ono integralni i neodvojivi deo Srbije (Londonski ugovor iz 1913, Versajski ugovor o miru iz 1920, Pariski ugovor o miru iz 1947, Finalni akt iz Helsinkija iz 1975, stavovi Badinterove arbitrazne komisije i odluke EZ iz 1991. i 1992. godine, rezolucija SB 1244).
Sve dok nepokolebljivo branimo pravo iz te tapije, Kosmet niko ne moze valjano istrgnuti iz Srbije. Nasilno izdvajanje i proglasavanje Kosmeta samostalnom drzavom predstavljalo bi najobicniju otimacinu, na sta ni najagresivniji i nama najnenaklonjniji deo medjunarodne zajednice ne bi pristao zbog vodjenja racuna o sopstvenim interesima.
14. Zagovornicima dezintegracije Srbije ne odgovara rezolucija SB 1244, koja preko SRJ potvrdjuje njen suverenitet nad Kosovom, kao ni SB, kao mesto na kome ce se odlucivati o buducem statusu Kosmeta. Svesni da nas u SB stiti veto Rusije i Kine dokle god ne pristanemo na gubitak te pokrajine, ti zagovornici nastoje da zaobidju SB, predlazuci odrzavanje tematske medjunarodne konferencije o Kosmetu, po ugledu na Dejton, ili da njegovu iskljucivu nadleznost izmeste u EU, koja bi Kosmet dovoljno dugo drzala pod svojim protektoratom dok ono samostalno ne "uklizi" u EU, paralelno sa Srbijom. Neposredni interes Srbije je da se kategoricki suprotstavi takvim nastojanjima. Za zaljenje i osudu je sto se tim nastojanjima aktivno pridruzuju i neke nase istaknute zvanicne licnosti.
Osnovno u strategiji Srbije mora biti nepristajanje na odvajanje Kosmeta od Srbije u bilo kom obliku. Nezavisnost Kosmeta je podmetnuta, a ne prava meta na koju ne smemo da nasednemo. Suprotstavljanje samo nezavisnosti podrazumeva otvorenost za sve sto je manje od toga, a to je ne samo ostajanje Kosmeta u okviru Srbije, vec i njegovo ostajanje u okviru drzavne zajednice, ali van Srbije.
16. Neprihvatanje nezavisnosti Kosmeta nije dovoljno iz dva razloga: a) nezavisnost je samo prividni cilj da bi se lakse ostvario stvarni cilj davanja Kosmetu statusa republike sa pristankom Srbije i b) protivljenje nezavisnosti bez beskompromisnog insistiranja na postovanju drzavne celine Srbije podrazumeva da je sve sto je manje od nezavisnosti za nas prihvatljivo, ukljucujuci i Republiko Kosovo u statusu treceg clana drzavne zajednice.
Isto vazi i za zvanicni stav i slogan :"manje od nezavisnosti, vise od autonomije", jer ostavlja lebdecom mogucnost da bi nas status Kosova kao republike u okviru drzavne zajednice mogao zadovoljiti. Zato bi taj slogan morao biti preciziran dodatkom "�u okviru Srbije". Bez toga bi Srbija bila izlozena novim pojacanim pritiscima da se odrekne Kosmeta.
18. Prvi i najveci prioritet je ocuvanje teritorijalne celovitosti Srbije. Svi drugi prioriteti su iza toga i, ako treba, moraju da sacekaju. Ako bi ulazak u EU bio najvazniji drzavni interes bez prethodnog dobijanja priznanja suvereniteta Srbije na njenoj celoj drzavnoj teritoriji, to bi vodilo sigurnom gubitku Kosmeta, jer bi integrisanje te pokrajine u EU bilo izvedeno na odvojeni nacin.
Svi dalji razgovori sa EU in NATO u vezi sa procesom ulaska u EU i Partnerstvo za mir moraju se odmah usloviti napustanjem sadasnjeg ambivalentnog stava tih organizacija u pogledu suvereniteta Srbije nad Kosmetom. Prihvatljiv moze biti samo njihov cist i nedvosmislen stav da je Kosmet integralni deo Srbije. O ulasku u te organizacije mozemo razgovarati samo pod istim uslovima pod kojim su ulazile ostale zemlje u EU: sa nasim teritorijalnim totalitetom. Manje ravnopravnosti od njih ne smemo prihvatiti po cenu odlaganja sine die naseg integrisanja u EU.
20. Teza o tome da je Srbiji znacajnija sudbina njenog naroda na Kosmetu od formalnih prava drzave, koja se protura od strane Medjunarodne krizne grupe i, nazalost, nekih visokih zvanicnih licnosti, postvalja pitanje Kosmeta sa noge na glavu, jer se nacionalni interesi cuvaju drzavom i njenom suverenom vlascu, a ne njenim smanjivanjem i odricanjem od suverene vlasti. Tragedija srpskog kosmetskog naroda pod stranom vlascu u poslednjih sest godina to dramaticno i opominjuce potvrdjuje.
21. Umesto sto se vlada po casovniku raznih americkih i evropskih sponsora albanskog separatizma, ciji javni nastupi su otvoreno antisrpski, zvanicna Srbija treba da deluje na osnovu sopstvenog razvijenog i argumentovanog programa:
Prvo, podsecajuci da su Albanci vecina u Pokrajini, ali da su ubedljiva manjina u celoj Srbiji i da oni na Kosmetu ne mogu imati veca prava na unutrasnje samoopredeljenje nego tamosnji Srbi, postojeci predlog o decentralizaciji treba da se dopuni isticanjem zahteva da najsiru autonomiju koju rezolucija 1244 predvidja za kosmetske Albance u odnosu na Srbiju moraju dobiti i kosmetski Srbi u odnosu na Albance u Pokrajini.
Drugo, umesto sto sledi novi opasan prilaz "standardi pre statusa", zvanicna Srbija treba istrajnije da se poziva na rezoluciju 1244, koja sire stiti kosmetske Srbe i garantuje suverenitet Srbije nad Pokrajinom, kao i da natera KFOR na izjasnjavanje u pogledu povratka predvidjenog broja nasih vojnika i policajaca na Kosmet.
S obzirom na to da bi rasporedjivanje nasih vojnika i policajaca na medjunarodnoj granici prema Albaniji i Makedoniji imalo ne mali simbolicki i psiholoski znacaj za tamosnje Srbe, treba se suprotstaviti pocetku razgovora o buducem statusu Kosova dok se ne ispune sve obaveze iz rezolucije 1244, ukljlucujuci i o povratku ogranicenog kontigenta nase vojske i policije na Kosmet.
Trece, slogan "vise od autonomije, manje od nezavisnosti" treba sto pre pretvoriti u razvijen i obrazlozen predlog Srbije o sadrzini najvise autonomije. Ta sadrzina bi mogla biti kombinacija elemenata iz slicnih avangardnih resenja za kompaktno naseljene manjine (Plan Z-4 za Srbe u Kninskoj Krajini, Juzni Tirol, Alanska ostvra, autonomne republike u Rusiji), a mogla bi biti obogacena i novim elementima kojim bi autonomna pokrajina Kosmet bila skoro drzava, ali bez suverenih prava i punog medjunarodnopravnog personaliteta.
22. Skupstina Srbije treba sto pre da usvoji amandman na
postojeci Ustav kojim se zabranjuje otudjenje bilo kojeg dela drzavne teritorije
Srbije pod bilo kojim uslovima i da svako delovanje suprotno tome predstavlja
akt veleizdaje.
23. Takvim merama zvanicna Srbija bi izasla iz pasivnog
polozaja i izbegla da bude stavljena pred svrsen cin. Izbegla bi se pogibeljna
ponuda: uzmi ili ostavi.
Umesto sto bi morala da se izjasnjava o buducem resenju za Kosmet, koje bi favorizovalo uzurpaciju i ignorisalo medjunarodno pravo, stavila bi druge u situaciju da se izjasnjavaju o resenju, koje se zasniva na medjunarodnom pravu i nasoj tapiji.
Formula: insistiranje na tapiji i nepristajanje na gubitak Kosmeta plus suprotstavljanje svakoj novoj rezoluciji SB koja bi isla ispod rezolucije 1244, kao i pokusajima prenosenja nadleznosti sa SB na EU ili na neku novu Dejtonsku konferenciju plus razvijeni vlastiti predlog resenja konacnog statusa Kosmeta u okviru Srbije - sprecava gubitak Kosmeta.
Obrnuto, formula: nedoreceni vlastiti stav u pogledu buducnosti Kosmeta plus navikavanje na ideju o nezavisnom Kosmetu ili Kosovu republici plus cekanje na predloge resenja koje pripremaju sponsori albanskog separatizma - vodi gubitku Kosmeta zauvek, bez prava na revandikaciju u buducnosti.
Na zvanicnoj vlasti je da izvrsi pravilan izbor.
