Cedomir Brankovic, pukovnik Vojske SCG, o hapsenju MUP hteo da me izruci Hrvatskoj
Sofijski sud pokazao visok stepen nezavisnosti bez obzira na ogromne pritiske medija i dela drzavnog rukovodstva, posebno Ministarstva unutrasnjih poslova, da budem izrucen Hrvatskoj - rekao je Brankovic Posle visednevne diplomatske ofanzive organa SCG, pukovnik Vojske SCG Cedomir Brankovic pusten je na slobodu iz bugarskog zatvora. Posle dolaska u Nis, gde se javio na duznost komandanta 211 oklopne brigade, Brankovic je juce otputovao u Suboticu gde se pridruzio porodici. Pre odlaska, prvi put je progovorio o dogadajima koji su proteklih nekoliko dana bili glavna tema diplomatskih aktivnosti svih drzavnih organa i umalo prerasli u medunarodni incident. Dogadaji iz optuznice - lazirani - Do hapsenja nisam znao da je Hrvatska protiv mene raspisala poternicu. Ne znam zbog cega nisam bio obavesten od hrvatskih organa da se protiv mene vodi istraga kada je moja adresa svima dostupna. Ono sto sam saznao o optuznici, jesu fragmenti iz stampe. Mogu da kazem da ti navodi nisu tacni. Ja sam 1991. godine bio u Hrvatskoj kao major u jedinoj legalnoj vojsci u SFRJ. Dogadaji koji se u optuznici navode potpuno su izmisljeni jer jedinica kojom sam ja komandovao uopste nije bila u borbenim dejstvima. Padom Bjelovarske kasarne, 29. septembra 1991. godine u ruke Zbora narodne garde, nekolicina pripadnika te 265. mehanizovane brigade je ubijeno, za sta niko u Hrvatskoj nije odgovarao. Isticem da dogadaji navedeni u optuznici nemaju veze ni sa vremenom, ni sa mestom, ni sa mnom - kaze Brankovic. - U Bugarsku sam otputovao kao clan zvanicne vojne delegacije koja je imala status drzavne delegacije po prethodno odobrenom protokolu tamosnjeg ministarstva odbrane da bismo odrzali konferenciju vezanu za zajednicke vojne aktivnosti. Prvog dana boravka sve je bilo u redu, nista nije ukazivalo sta mi se sprema. Sutradan smo otisli na zvanicnu veceru u hotel "Panorama" u Sofiji. Sedeo sam sa saradnicima i odjednom video grupu policajaca koji su mi prisli i saopstili da sam uhapsen na osnovu crvene medunarodne poternice Interpola. Pomislio sam u prvi mah da je u pitanju sala, ali kada su mi stavili lisice na ruke shvatio sam da imaju ozbiljne namere. Bilo je mnogo policajaca u restoranu i oko njega tako da mi je bilo jasno da je u pitanju bila unapred planirana akcija - kaze Brankovic. Iz restorana, Brankovic je odveden u policijsku stanicu gde je prosao kompletnu proceduru predvidenu za hapsenje - uzimanja otisaka prstiju do utvrdivanja identiteta. - U policiji mi je predocen takozvani zapoved bugarskog MUP-a o mom hapsenju. Odveden sam u celiju za zadrzavanje gde sam bio potpuno sam. Moram da istaknem da je zatvorsko osoblje prema meni imalo korektan tretman. Medutim, samo dok sam bio u celiji nisam nosio lisice na rukama i nogama. Svaki put kad sam odvoden iz zatvora, stavljali su mi lisice. Nisam dobio objasnjenje za ovakav njihov potez, ali sam primetio da su drugi uhapsenici imali samo lisice na rukama. Mene su cak, prilikom izvodenja iz zatvora, obavezno vezivali lisicama za jos jednu uhapsenu osobu - prica Brankovic. Brankovic navodi da je hapsenje podnosio stoicki, ali da mu je jedina misao bila da sto pre izade na slobodu. Takode, kako istice, imao je vrlo dobru saradnju sa zatvorskim osobljem jer je zeleo da ostavi utisak dostojanstvenog trezvenog oficira. Sa druge strane, naglasava da je primio brojna pisma podrske bugarskog naroda, koji je listom osudio potez drzavnog vrha. - Dan posle hapsenja odveden sam u sofijski Gradski sud gde mi je odreden branilac i dato mi je deset minuta da se uz pomoc prevodioca konsultujem sa njim. Inace, sud se uopste nije bavio navodima poternice, vec je u domenu njegovog odlucivanja bilo pitanje aktiviranja ekstradicionog postupka. Moram da istaknem da je sud pokazao visok stepen nezavisnosti bez obzira na ogromne pritiske medija i dela drzavnog rukovodstva, posebno Ministarstva unutrasnjih poslova, da budem izrucen Hrvatskoj. Sud me je ipak oslobodio, a u prvostepenoj odluci je navedeno da sam nelegalno uhapsen, da MUP nije imao pravo da intervenise po poternici jer uzivam pun diplomatski imunitet. S obzirom na to da prvostepena presuda postaje pravosnazna tek posle tri dana, morao sam da cekam u nasoj ambasadi ishod tuzioceve zalbe upucen Apelacionom sudu. Moram da istaknem da su drzavni zvanicnici, pre svega iz bugarskog MUP-a, govorili da cu bez obzira na odluku suda biti uhapsen na granici - navodi pukovnik Brankovic. Pukovnik, ali i citavo osoblje ambasade, sa zebnjom su cekali odluku Apelacionog suda. - Bez angazmana kompletnog diplomatskog osoblja sigurno ne bih bio danas ovde. Posebno bih zahvalio obojici nasih ambasadora, sekretaru ambasade Kikicu i gospodi Ljilji Tanasijevic, koji su bili sa mnom citavo vreme. Kikic i Tanasijeviceva nisu spavali cetiri dana i noci proucavajuci medunarodne konvencije koje bi predocili bugarskim organima. Zahvaljujuci izmedu ostalog i njihovom trudu, Apelacioni sud je potvrdio prvostepeno resenje kojim mi se garantuje pun imunitet od krivicnog gonjenja - kaze Brankovic. Ipak, kako kaze, odahnuo je tek kad se nasao sa druge strane granice. - Veliku zahvalnost dugujem drzavnom i vojnom vrhu koji je jedinstveno stao u odbranu svog oficira i clana svoje delegacije u inostranstvu, sto je sigurno uticalo na reakciju bugarske strane. Posebno bih zahvalio predsedniku Tadicu i premijeru Kostunici na pismima koje su uputili bugarskim kolegama, kao i ministru odbrane Davinicu, koji me je vise puta licno kontaktirao. Takode, zahvalio bih i nacelniku Generalstaba Paskasu i svom neposrednom pretpostavljenom Dragoslavu Cirkovicu. Veliku zahvalnost dugujem i ministru inostranih poslova Vuku Draskovicu, koji je ulozio maksimalne diplomatske napore da se ovaj slucaj resi i pruzio izuzetnu psiholosku pomoc meni i mojoj porodici - naglasava Brankovic. Posle svega sto je prosao, Brankovic navodi da u inostranstvo u skorije vreme ipak nece putovati, ni sluzbeno ni privatno. Dragana Kocic http://www.glas-javnosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
