Jedna od najstarijih i najuglednijih bolnica na Balkanu je, van svake
sumnje, Vojnomedicinska akademija ili, u narodu, poznatija pod nazivom VMA,
sa sedistem u Beogradu. Osnovana je pre 161 godinu. Od tada, pa do danas,
stekla je ugled najprestiznije medicinske ustanove kod nas, koja se
podjednako bavi lecenjem, preventivom i naucnoistrazivackim radom. Kroz ovu
uglednu ustanovu, prosle su mnoge generacije vrhunskih lekara, od kojih
veliki broj akademika, cije je umece bilo vrhunsko u mnogim disciplinama,
cak i u evropskim razmerama. Biti primljen na VMA, za mnoge je znacilo: vec
upola biti izlecen.To nije nimalo slucajno. U njoj su radili i sada rade
vrhunski majstori medicine. I, uza sve to, to je bila godinama ustanova sa
najvisom radnom disciplinom i redom, i zavidnom higijenom. Nije iskljuceno
da je ovakav rad i red vladao i ovakav stepen discipline bio njen zastitni
znak, jer je VMA bila vojna medicinska ustanova, sa visokim stepenom
odgovornosti.
Kroz hodnike VMA nikada nisu spartali pacovi i razna gamad. Nisu se nosile
iscepane i dotrajale pizame. Posteljina je redovno menjana. Osoblje nije
spavalo za vreme dezurstava. Bolesnik je bio postovan i prema njemu se
postupalo kao da je svetinja. Odnos lekara, sestara i bolnicara prema
bolesnicima je bio duboko human. Vladala je izuzetna tolerancija. Medu
pacijentima, i prema opstem javnom mnjenju, VMA je godinama bila nasa
najpopularnija i najsvestranija medicinska ustanova. Uza sve to,
Vojnomedicinsku ustanovu je finansirala drzava na isti nacin kao i vojsku, u
celini.
Sa pocetkom rata, devedesetih godina, sve se u zemlji poremetilo pa i u
medicini. Ove promene globalnog karaktera nisu zaobisle ni vojnu medicinu.
Pa ni Vojnomedicinsku akademiju, koja je dugo odolevala svim izazovima ratne
atmosfere i nametnutih nam sankcija. Konacno, i ona je morala da plati svoj
deo opsteg haosa u zemlji. Mnogi istaknuti lekari pre vremena su slani u
penziju ili na razne administrativne duznosti. Personalne promene,
nekompetentnost mnogih vojnih lekara na novim duznostima, i sve primetnija
materijalna oskudica, vec istroseni aparati i nedovoljno neophodnih lekova
poceli su da izazivaju pad motivacije i radnog elana, pad kvaliteta
lekarskih usluga i sveopste neraspolozenje lekara i pacijenata. Pojedine
specijalnosti, pre svega, hirurgija, radila je herojski, danonocno, pod
izuzetno teskim uslovima. Vojni hirurzi su bili heroji proslog rata. Ali su
zato ostale medicinske discipline sve vise oskudevale u lekovima i bile
prinudene da rade na zastarelim dijagnostickim aparatima, sto se odrazavalo
na kvalitet usluga.
Mocnih antibiotika ili citostatika je bilo sve manje. A nove su se tesko
nabavljali, i to po enormno visokim cenama. Prvi put u istoriji ove ustanove
pocinju sami pacijenti da nabavljaju, ne samo skupe lekove u inostranstvu
vec i osnovni hirurski materijal (rukavice, katetere, zavoj, sto je bio
slucaj i u civilnim bolnickim uslovima), mada je javna tajna da je VMA bila
neuporedivo bolje snabdevena od ostalih zdravstvenih ustanova. Pocetkom
devedesetih godina, veka koji je ostao iza nas, javlja se prva javna pobuna
lekara protiv staresina, koji ne obavljaju svoj posao, kako se to od njih
ocekuje. Narocito u organizaciji rada i na personalnom planu. Vise se bave
politikom nego medicinom. Hrabri lekari su digli opravdano svoj glas, ali su
brzo bili ucutkivani, na razne nacine. Najcesce represalije su bile:
prevremeno slanje u penziju ili primena raznih drugih vrsta sankcija
Pocinju prve afere oko kupovine medicinskog materijala i lekova, koji su
zbog vanrednih ratnih prilika ubrzano troseni. Psiholoska klima u zemlji se
tokom rata menja. Zbog materijalne oskudice prvi je na udaru moral.
Medunarodna zajednica nam salje lekove sa isteklim rokom upotrebe. Darovani
preparati i sanitetski materijal se naplacuju od bolesnika, a novac se sliva
u xepove nesavesnih lekara. Pojedini uglednici ove znacajne ustanove pocinju
da se druze sa mafijom i da kupuju lekove za potrebe VMA od svojih
prijatelja i rodaka a ne od onih koji daju najbolje preparatei najbolju
ponudu. Svi to, vide ali vlada zavera cutanja, zbog straha od mogucih
represalija. U drasticnijim slucajevima pocinju istrage, otkrivaju se neki
krivci i simbolicno kaznjavaju, dok glavni bosovi ostaju neotkriveni pred
javnoscu i nastavljaju da se i dalje bave nedozvoljenim rabotama, koje
nekima donose visoki profit, a vojnoj kasi ogromne gubitke. Medicinska etika
sve vise pada pred ocima javnosti i postaje jeftina roba ali sa velikim
posledicama. Medutim, radikalnih poteza nema.
Najeklatantniji slucaj postenog coveka, kome se postenje razbilo o glavu,
niko je drugi do sam nacelnik VMA, general profesor dr Zoran Stankovic,
istaknuto ime u jugoslovenskoj i evropskoj medicini. Covek koji je u proslom
ratu na terenu obavio hiljade intervencija i doprineo da istina izade na
videlo. Koji je svoja iskustva iznosio pred Haskim tribunalom, objektivno i
na najvisem strucnom nivou, i na taj nacin znatno doprineo da se sazna prava
istina o razmerama zlocina koje su nasi ljudi pocinili, a koja je daleko od
one sto je u svet plasirala muslimanska i hrvatska propaganda. I oberucke
prihvatili zapadni mediji. General Stankovic, po vokaciji patolog, postaje
lekar cije se knjige citaju sirom sveta u strucnoj javnosti, i predstavljaju
nezaobilaznu literaturu iz ove oblasti.
I, evo sta se desilo, sa nesrecnim generalom dr Zoranom Stankovicem, samo
zato sto je bio jedan od malog broja postenih i hrabrih, koji se snagom
svoga autoriteta usprotivio sprezi nekih svojih saradnika sa farmakomafijom,
pokusavajuci da stane na put kriminalu u vojsci i da zastiti dignitet svoje
plemenite profesije. Covek je smenjen 24 marta 2005 na sraman nacin, a da
niko od clanova Vrhovnog saveta odbrane nije zeleo ili nije imao hrabrosti
da javno objasni ni njemu licno, a ni javnosti razloge za smenu. Tako je
otisao jedan od najboljih svetskih patologa. Kakvo je to ponasanje? Kakavi
su to maniri, kakav moral? Gde je tu transparentnost rada o kojoj se toliko
prica?
A, da se vratimo malo unazad. Nakon postavljenja na polozaj nacelnika
Vojnomedicinske akademije general Stankovic je odmah prilegao na posao. Nije
mu trebalo mnogo vremena da uoci niz nepravilnosti u radu ove ustanove i
mnoge prljave radnje, u kojima su podjednako ucestvovali i oni koji su se
zakleli Hipokratu kao i oni civili koji su radili u resoru Vojske, kao
rukovodioci. Prvo sto je uocio bilo je prisustvo dominantne struje u vojnom
vrhu, koja zeli da formacijski sastav prilagodi svojim licnim potrebama a ne
potrebama struke. Iako neretko daju laicke ili nebulozne izjave, jer im je
vojska i njena organizacija u strucnom smislu daleka, civilna lica imaju
samo neka mutna saznanja, na brzinu skrpljena. Kasnije, kada je vise usao u
probleme koji potresaju VMA, general Stankovic je rekao: "Ne postoje samo
dve sukobljene strane, vec citava liga suprotstavljenih timova." Pritom je
istakao i sledece: osnovni problem VMA su mnogobrojne povrede zakonitosti u
radu koje su narusile sistem subordinacije, omogucile stvaranje klanova i
unutrasnje sukobe.
Svoja zapazanja, pre nekoliko meseci, general Stankovic predocava
Ministarstvu odbrane ili, preciznije, sanitetskoj upravi, ali ne nailazi na
razumevanje. Mnogi vojnici ne zele da se zamere novim staresinama civilne
provenijencije. I tu general Stankovic nema sta da trazi ili ocekuje. Sta
vise, dolazi u otvorenu konfrontaciju sa aktuelnim ministrom vojske, kada mu
je predocio mnoge afere, kako tvrdi u "Glasu" vojni analiticar Aleksandar
Radic, covek dobro informisan o namerama vojnog vrha u odnosu na VMA.
General Stankovic je jasno i nedvosmisleno opisao princip funkcionisanja
farmakomafije u Srbiji. Kao prvo, treba zavrbovati celne ljude bolnice
zaduzene za nabavku i naterati ih da sve potrepstine kupuju samo od
odredenih dostavljaca, i to po cenama koje su znatno vise od realnih.
General istice da je nesporno utvrdeno da su neki ljudi, u dogovoru sa
dobavljacem, narucivali lekove, aparate i potrosni materijal po izuzetno
visokim cenama i tako ostetili VMA za nekoliko miliona evra. Dakle, u vreme
kada drzava grca u dugovima a prihodi gradana su ispod dozvoljenog nivoa.
Pritom je precizno nabrojao imena firmi koje su na ovakav nacin poslovale sa
VMA, dakle, krivci su imenovani i sav materijal je dostavljen nadleznim
drzavnom, I vojnom pravosudu, ali do danas niko, koliko je poznato, nije
odgovarao pred sudom. Zasto? To niko posten ili razuman ne zna.
Stavise, tvrdi dalje general Stankovic, farmakomafija se ponovo grupisala i
udruzila, tako sto su Vrhovnom savetu odbrane pisali zalbe i anonimna pisma,
u kojima ga klevecu, ali i prete mu licno. General je nakon svega toga
procenio da ljudi koji mu prete zele da VMA upadne u dugove, da se obori
njena trzisna vrednost, a potom da se kaze kako ta ustanova ne moze sebe da
izdrzava, da je opterecenje za drzavu, da je nerentabilna i da je treba
prodati na tenderu - i to budzasto. Ali, o tome niko ne govori. Svi cute. I
nije javni tuzilac jedini koji mudro cuti. Cuti ministar vojni. Cuti
predsednik drzave, kao da se sve, sto se desava sa VMA, nikoga ne tice.
Ljubodrag Stojadinovic, vojni analiticar, dao je u novinama veoma
indikativnu izjavu, da je nacelnik Sanitetske uprave, pretpostavljeni
Stankovicu, bio i direktor neke firme za prodaju lekova. On je preko svoje
firme nabavljao lekove za VMA. Nedugo posle toga, novom formacijskom
organizacijom u sklopu reformi VSCG, mesto nacelnika VMA vise nije
generalsko, vec se iz nepoznatih razloga spusta na nivo pukovnika. I evo
paradoksa. Policija ima bezbroj generala, koji pokrivaju neke male i ne
mnogo znacajne resore, a jedan medicinski gigant, kakva je VMA, na celu ima
pukovnika. Ovo nije niti moze biti dobronameran vojnicki potez. Iza njega
nesto ili neko stoji. Zvanicni razlog Ministarstva vojnog glasi: na mestu
nacelnika VMA treba nam menaxer, a to general Stankovic ocigledno nije. A
kada je on dosao na mesto nacelnika ove ustanove, ona je grcala u dugovima.
Sada je u znacajnom plusu, zahvaljujuci upravo generalu Stankovicu.
I eto paradoksa! Covek koji je uspeo da zaustavi kriminal, podigne ugled
ustanove i dovede je do ekonomskog ozdravljenja, smenjuje se, jer vojnom
vrhu treba novi covek, koji ima drugacije menaxerske sposobnosti. I,
konacno, ipak, najcudnije zvuci nemusto objasnjenje da je dr Stankovic
smenjen, jer je organizacioni-formacijskim promenama, u sklopu reforme SCG,
predvideno da se na mestu nacelnika VMA nade pukovnik, a ne general-major?!
Ovde nema komentara.
Dakle, general Stankovic se ne smenjuje vec salje na novu duznost, koju on,
kao covek od postenja i integriteta, odbacuje i trazi penziju, utoliko pre
sto shvata da u vojnom vrhu nije imao nikoga da ga zastiti. U Ministarstvu
izjavljuju da ne treba nasedati na insinuacije generala da njegova smena ima
ikakve veze sa narkomafijom, ali upravo logika zdravog razuma tera nas da
verujemo da je njegova smena u direktnoj vezi sa delovanjem narkomafije na
VMA. I to, pre svega, sto je poznato da je general dr Zoran Stankovic ne
samo veliko ime u nasoj medicini, svetski priznati patolog, vec i posten i
castan covek, i uza sve to hrabar, koji ne odstupa od svojih principa, uvek
spreman da se za istinu bori do kraja. On vidi sta se desava sa VMA.
Farmakomafija i dalje ima svoje prste upletene u rad ove ustanove, i
permanentno je osiromasuje. Ministarstvo otpusta 350 civilnih lica. Jedan
broj vojnih lica se penzionise ili salje na nove duznosti. Ovo iz dana u dan
postaje neka nova VMA, ni nalik staroj. Moci su joj sve manje.
Kada je pre tri godine prihvatio mesto nacelnika VMA, izgovorio je sledece
reci: "Nije dobar staresina onaj od koga svi beze ili koga se plase, vec
onaj oko koga se ljudi okupljaju". Na vest da ce na sednici VSO, koja
pocinje za petnaestak minuta poceti, biti smenjen sa svoga dotadasnjeg
polozaja, delovao je mirno kao covek koji je to ocekivao, i pre nego sto ce
uci u salu za sednice, vec je doneo odluku da se povuce u penziju.
Ima tek 51 godinu, zenu i cerke bliznakinje. To sto ima, nemerljivo je
vrednije od onoga sto je trenutno izgubio. Biti general je efemerija, a
znanje i porodicu mu niko ne moze oduzeti. Takvog strucnjaka i coveka
prihvatice oberucke svaka naucna ustanova u zemlji i svetu, koja se bavi
patologijom, jer se od dr Zorana Stankovica ima sta nauciti.
http://www.politika.co.yu/viva/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
