Glas javnosti,
PISMA
Nesrazmerna ravnopravnost
"Davljenje u kompleksima", 4. maj 2005.
No, manje je va�no kako se drugi pona�aju prema na�em pismu. Nama mora biti va�nije �ta mi činimao da sačuvamo svoje savr�eno pismo. Uva�eni g. Smukov se s pravom raduje �to u "tolerantnoj Srbiji" �ivi, ali je sam naveo primer da je svih svojih prvih dvanaest knjiga �tampao na latinici! A kada se setio da "otkako zna za sebe pi�e i potpisuje se ćirilicom", onda je "zamolio" urednika u izdavačkoj kući da mu ne�to od knjiga objavi i na ćirilici. I uspeo je da na svom pismu objavi sledeće tri knjige.
To je jedan vrlo poučan primer. Čovek, otkako zna za sebe, pi�e i potpisuje se ćirilicom, a svih 12 prvih knjiga objavljene su mu na hrvatskom pismu! To je ta na�a čuvena "ravnopravnost pisama" u Srbiji. Zato se ćirilica i snizila - samo od 2000. do 2004. godine, na primer, sa 18,5 na 2 odsto u javnim ispisima u Novom Sadu, a u Beogradu sa 38,1 na oko 10 odsto. U drugim mestima u javnim ispisima stanje je tek ne�to bolje ili dosta gore. Ako se nastavi ovakva "ravnopravnost pisama", ćirilica u Srbiji te�ko mo�e biti u javnosti posle 2010. godine.
Prema tome, nije problem u tome �to se kod nas i dalje "ćirilica koristi ravnopravno s latinicom", kako pi�e uva�eni Smukov, po Ustavu Srbije u slu�benoj upotrebi je ćiriličko pismo, nego �to od spomenute "ravnopravnosti" nema ni "r". U slučaju prvih 15 knjiga pisca Smukova, ćirilica i latinica su "ravnopravne" u odnosu 12:3 na �tetu ćirilice. Ćirilica, u stvari, i u Srbiji nestaje jer smo mi Srbi zaboravili koje je je na�e pismo. Ako mi nećemo da pi�emo svojim pismom, �ta ima da se čudimo �to ćirilicu ne vole u "bratskim republikama"? Oni brinu o svom jeziku i pismu. �to mi ne hajemo za svoje - nisu nam oni krivi. Oni su videli na� odnos prema ćirilici, pa se i oni prema njemu slično nama pona�aju. Zato nije tačno ono �to veli Smukov da se drugi "dave u kompleksima".
Oni se ne dave u "kompleksima" te vrste, nego se mi davimo u "kompleksu" neznanja koje je na�e pismo i stidimo se da njim pi�emo. Mi mo�emo reći da je i engleska latinica na�a, kao �to ka�emo da je "na�a" gajevica, ali Englezi i Hrvati, i ne samo oni, odlično znaju da su to njihova matična pisma. Mi ne mo�emo sakriti ni od sebe ni od drugoga činjenicu da u svakodnevnoj upotrebi svog jezika koristimo hrvatsko pismo. Zato se Hrvati danas čude kad im po�aljemo pismo na ćirilici. Nismo ih na ćirilicu navikli ni dok su bili s nama. Zato se na�a pisma od njih "vraćaju".
Dragoljub Zbiljić, predsednik IO
Udru�enja "Ćirilica", Novi
Sad
