Teorija
Dragan Glavašić
ZAPAD
Sloboda govora i štampe te navodno fundamentalno individualno pravo na
slobodu govora smatrani su u SAD-u najvećim idealima, koji su bezuslovno
garantovani prvim amandmanom tamošnjeg ustava. Međutim, istina je da se tu
radi o čistoj farsi, samo načinu da se zloupotrebe mediji, zabavna
industrija, “obrazovanje” i politika kako bi se promovisale i potpomogle
različite perverzne ili dekadentne grupe i/ili ideje, a sa ciljem njihovog
nametanja javnosti ne bi li većina postala potčinjena, eksploatisana i
terorisana od strane različitih manjina.
No, čim je taj prikriveni cilj bio ostvaren i dotične manjinske grupe
zaposele centre moći, koncept slobodnog govora je proglašen zastarelim te
postepeno zamenjen idejama “političke pogodnosti” što se, sada, obilato
koristi zarad očuvanja ovog novog stanja: kao dodatan i krajnje perfidan
način da se većina drži potčinjena i pod jarmom, na neograničeno vreme!
Jedan šokantan aspekt masovnog ponašanja, a koji se manifestuje u opštoj
populaciji, veoma iznenađuje. To je činjenica da mnogi Rusi i ostali
stanovnici istočne Evrope žele da emigriraju u Severnu Ameriku ili zapadnu
Evropu. Namera mi je da analiziram tu situaciju i da nađem razloge takve
apsurdnosti, naročito pošto se tu radi o jednoj široko raširenoj pojavi.
Pre svega, u poređenju sa stanovnicima SAD-a, istočni Evropljani imaju
ogromnu ličnu, ekonomsku, političku i sve ostale oblike slobode; a stepen
slobodnog duha koji svaki Rus poseduje samo zato što je živ i boravi u ovom
delu sveta neverovatan je te toliko velik da to nijedan američki državljanin
neće moći ni da zamisli. Iako u “demokratskim zemljama” nisu korišćene
lične karte za kontrolisanje građana ipak je Zapad iznašao mnogo opasnije
načine da manipuliše i kontroliše svoju užasno potčinjenu i izmanipulisanu
populaciju. Ne samo da su nenormalni zakoni, pomahnitale korporacije,
totalno izopačeni mediji, bizarna zabavna industrija i dekadentno
“obrazovanje” sistematski zloupotrebljeni da potčine i terorišu ljude, nego
je povrh svega svaki njihov korak nadgledan od strane vlasti.
Uvođenje kreditnih kartica i sve veće korišćenje tog načina plaćanja
omogućilo je da se evidentira sve što određena osoba kupi, da se utvrde
njene potrošačke navike, pa da se čak prati i njeno kretanje. Uz to, pre
nekoliko godina je u Sjedinjenim Amerčkim Državama instaliran računarski
sistem nazvan “karnivor” zarad nadgledanja elektronske pošte koja se šalje i
u lokalnom i u međunarodnom saobraćaju. U Velikoj Britaniji se neprestano
koristi ulična televizija (CCTV) za kontrolisanje građana. A što je još
neverovatnije, morbidna Britanska vlada se neprestano upliće u porodične
odnose svojih građana te ometa sva njihova prirodna i individualna prava,
kao što je pravo da vaspitavaju svoju decu, da zaštite svoj život i/ili svoj
dom od provalnika itd. U isto vreme, štite one koji ne bi smeli da budu
zaštićeni: kriminalce na primer. [U Engleskoj, farmer je osuđen na šest
godina zatvora samo zato što je povredio lopova koji je, po drugi put,
provalio u njegovu kuću. Uz to je provalniku morao da isplati odštetu zbog
nanesenih povreda! U SAD-u je otac uhapšen i poslat u zatvor nakon što je
javno udario svoje dete koje je divljalo jer nije dobilo igračku; u državi
Ohajo, sud je zabranio čoveku pristup njegovoj vlastitoj porodici i njegovom
domu jer je istukao svoju decu koja su ga potom prijavila vlastima. Pri
čemu ovo nisu usamljeni primeri već ima bezbroj drugih sličnih ili
identičnih slučajeva, a to pokazuje koliko je izopačen Zapad postao.]
Imajući sve to na umu, nije nikakvo čudo što su građani Velike Britanije
i SAD-a veoma paranoični te neprestano pod ogrominim stresom, što samo po
sebi nije ni dobro ni zdravo niti poželjno. Povrh svega, ne treba prevideti
ni zapanjujuću količinu svakojakih zagađenja koja su preplavila SAD,
Francusku, Španiju, Veliku Britaniju, i koja još uvek vrše invaziju na te
zemlje—reč je o najogavnijim klošarima na kugli zemaljskoj, koji stižu
prepunim brodovima i kamionima uglavnom iz Azije, Južne Amerike i Afrike—tih
užasnih i sve većih gadosti koje su uprljale njihove velike gradove, a do
određene mere su upropastile čak i ruralne delove, pa i najmanje varoši.
Većina njihovih škola postala je toliko gnusna da normalna osoba u njih ne
bi želela poslati ni svog psa, a kamoli svoje dete. Samim tim treba da se
upitamo kako čovek može mirno spavati ako zna da njegova deca moraju ići u
takve škole i/ili živeti u gradovima koji su sve samo ne adekvatni za
stanovanje. [U Bostonu, u državi Masačusets, devetogodišnji crnac je doneo
pištolj u školu i ubio učenicu iz svog odeljenja, devetogodišnju belu
devojčicu.]
Treba naglasiti i to da većina Amerikanaca mora neprestano da se brine o
tome da li će izgubiti posao i/ili da su svesni da uvek postoji realna
opasnost da izgube svoje teško zarađene kuće. U slučaju da se bilo koji
člana porodice ozbiljno razboli, može se dogoditi da izgube svoj dom. To se
može desiti i ukoliko je jedan od roditelja izgubi posao ili bude prinudno
otpušten, a što je sve češći slučaj od kad su firme i fabrike sa Zapada
počele masovno da se zatvaraju odnosno da sele svoju proizvodnju sa
teritorije Severne Amerike i Evrope u zemlje Azije [naročito u Kinu,
Indoneziju, Tursku, Filipine, Tajland, Tajvan, Koreju, Indiju itd]. Na taj
način, neke od najgorih i najnazadnijih regija na planeti Zemlji, koje su
hronično bile izvori najgorih boleština te u kojima su pre samo nekih
pedeset godina bitisali najužasniji divljaci i kanibali, sada prave računare
i imaju gradove sa višim soliterima od Njujorka.
Naravno, treba spomenuti i to da je životni standard, po pitanju prosečne
mesečne zarade, još uvek znatno viši na Zapadu nego u Rusiji, ali činjenica
da mnoge osobe hoće da se presele iz istočne Evrope na Zapad može se pre
svega objasniti neopisivom moći koju poseduju sredstva javnog informisanja i
pomoću činjenice da su ona žestoko zloupotrebljena sa ciljem manipulisanja i
obmanjivanja naivnim ljudima kako bi oni poverovali u totalne laži, kao na
primer da je Zapad bastion slobode i demokratije te samim tim mnogo bolje
mesto od istočne Evrope. A to je krajnja neistina! U stvari, jedna od
najvećih laži koju možemo čuti.
Te dve regije sveta, nažalost, imaju jednu sličnost: vlada i tamo i ovde
uzima velike poreze [na Zapadu otprilike 50% zarade]; pri čemu su državljani
SAD-a primorani da sami popunjavaju svoje poreze, a to znači da će kad tad
napraviti neki propust, slučajno ili namerno (ukoliko očajnički trebaju
pare) te ako vlasti hoće da nekog kazne, zbog bilo kog razloga, sve što
treba da urade jeste da pronađu grešku u plaćanju poreza te samim tim mogu
da, na legalan način, rade s tom osobom šta hoće: na primer, da mu oduzmu
kuću ili sve što on poseduje. To znači da svako u Sjedinjenim Državama može
da završi na ulici, što je najbrutalniji način kažnjavanja. Čak ni u
komunizmu ljudi nisu bili ovako svirepo kažnjavani: tad su mogli veoma lako
da završe u zatvoru, zbog političkih razloga, ali njihove porodice bi ostale
kod kuće te su imale svu socijalnu zaštitu. Nasuprot tome, u SAD-u
neprijatelji države završavaju na ulici, sa svojom celom porodicom, bez
ikakve zaštite ili privilegija. Od toga nema užasnije kazne ako se uzme u
obzir o kakvim se tu ulicama radi.
Neverovatna koncentracija prostitucije, uličnih bandi, lopova, hroničnih
neradnika, nasilja, bolesti, grafita, beskućnika, prljavštine, droge i
kriminala u velikim gradovima je prosto rečeno zgražavajuća. Njihove
gradske četvrti su pretvorene u urbane džungle u kojima se niko ne oseća
slobodan ili bezbedan: gde se neprestano događaju pljačke, napadi,
otimačine, borbe između bandi, silovanja, razne brutalnosti, ubistva,
podmetanje požara; gde je većina stanovništva postala potčinjena, uplašena i
pasivna žrtva za kriminalce i divljake… Porodice se sistematski raspadaju, a
razvodi su sve učestaliji. Polovina svih brakova će se raskinuti u roku od
prvih pet godina… Njihova društvena zajednica je nefunkcionalna i neprirodna
pa neprestano stvara otuđene čudake, indoktrinirane i zbunjene idiote,
homoseksualce, masovne ubice itd… Povrh svega, žestoko nametanje
homoseksualnosti, feminizma te najbizarnijih ili najdestruktivnijih
perverzija dovelo je do toga da Zapad postane ništa drugo do pakao na
Zemlji. U istio vreme, legalizujući, zakonski štiteći odnosno podstičući
dotične grupe degenerika, SAD su nametnule sve veće širenje opisanog užasa.
[U njujorškim školama deca uče iz udžbenika koji se zovu: “Moj Otac i Njegov
Ljubavnik” te “Ja i Moje Dve Majke”, a to nije ništa drugo do devijantna
propaganda nametana deci još od najmanjeg uzrasta sa ciljem promovisanja
homoseksualnosti!]
Oni su čak inicirali stvaranje novog oblika neverovatno perverzne “političke
podobnosti” gde sve što je suštinski loše ili opasno ili dekadentno biva
proglašeno “politički podobnim” ili “dobrim”. S druge strane, skoro sve što
je prirodno, zaista dobro i odgovarajuće proglašeno je “politički
nepodobnim”. To pre svega ukazuje na to da su osobe koje odlučuju šta je
dobro a sta loše izgubile svoj kompas! Drugačije kazano, to je slučaj
perverzne diktature koja svojim postojanjem kalja i vređa prirodu a, uzgred
rečeno, primer je i najgore moguće tiranije!
Ukratko, SAD se može dodatno opisati kao škole koje ispiraju deci mozak,
pri čemu ih ne uče bilo čemu korisnom; kao more bezveznih grafita koji su
ižvrljani na sve strane; kao sumanuti izvor pogubne muzike i ogavnih filmova
prepunih dekadentne propagande. Ili kao zemlja u kojoj manje od jedan
procenat populacije poseduje preko devedeset posto celokupnog bogatstva.
Koncept slobode govora i štampe nije ništa drugo do velika farsa, najveća
laž, jer nema slobode govora za normalne osobe! Samo degenerici mogu kazati
ili raditi šta hoće. Obični ljudi nemaju pravo da sebe zaštite, te su
primoravani da okreću glavu, ćute o tome šta se stvarno dešava. Ako je ikad
postojao nekakav užasan totalitaran sistem, onda su Sjedinjene Države i
zapadna Evropa najbolji primeri za to. U stvari, kako drugačije možemo
zvati državu čiji su građani toliko brutalno indoktrinirani da neki od njih
čak nisu ni svesni šta ih je zadesilo, u kakvom paklu su primorani da žive;
dok su ostali opet previše uplašeni da išta kažu po tom pitanju ili su do te
mere potčinjeni i obmanuti da su naučili da takvo stanje prihvate, pa čak i
da ga mazohistički vole. U svakom slučaju, izgleda da nema nikoga ko je
spreman i sposoban da učini bilo šta kako bi se zaustavila ova brutalna
pošast te nasilno forsiranje svega što je neprirodno i dekadento!
Slično tome, većina belaca, tokom izbora, ne glasa jer nemaju
odgovarajućeg kandidata za kog bi mogli da se opredele. Političari su nešto
najgore što postoji u datom narodu, jer samo takve “osobe” bi mogle
izglasati zakone kojima se većina drži u jarmu, sistematski zlostavlja i
iskorišćava, te koji omogućavaju da se nad dotičnim narodom vrši postepen
genocid! Oni u stvari rade za one koji im daju najviše para, a to su:
velike korporacije, neke strane zemlje, određene grupe, organizovani
kriminal, perverti… To znači da je njihova demokratija ništa drugo do
perfidna obmana, jer je njihov politički sistem korumpiran i podešen tako da
spreči svakog iole normalnog da dođe na vlast ili da barem pokuša
učestvovati u izbornoj farsi… Suštinski, to znači da njihovi političari u
stvari koriste zakone i medije—rade u sprezi s njima—da bi manipuliali
građanima i da bi ih izrabljvali, dok u isto vreme služe one koji im daju
najviše para. Jer, šta se može kazati o državi u kojoj RAZLIČITE MANJINE
IMAJU ZNATNO VEĆA PRAVA OD VEĆINE. Kako je moguće da postoji vlada,
“obrazovanje”, mediji, političari, državne institucije i zakoni, a da pritom
svi rade sa ciljem da omoguće manjinama da terorišu i iskorišćavaju
potčinjenu većinu, da im pomažu da unište našu kulturu, tradiciju i
civilizaciju? Koliko bolestan i vanserijski nenormalan čovek mora biti da
bi postao političar te da nanese toliko jedno sumanuto zlo, da nanese štetu
svom vlastitom narodu zarad ličnih interesa?
Nema tog novca koji može zanemariti činjenicu da na Zapadu postoje zakoni
specijalno smišljeni da diskriminiraju, zlostavljaju i ponižavaju muškarce!
Ženskim osobama su data sva moguća prava, čak i ona koja su ekstremno
devijantna, neprirodna i destruktivna ili opasna po svojoj prirodi. [U
stvari, sistem je do te mere izopačen da se svojski trudi da od muškaraca
napravi “žene”, a žene pretvori u “muškarce”.] Čak i deca imaju veća prava
od svog oca te su neprestano podsticana i primoravana da pozovu besplatne
telefonske brojeve kako bi dali izgovor neopisivo dekadentnim vlastima da se
brutalno obruše na muškarce i nemilosrdno ih maltretiraju zbog bilo čega,
čak i onih stvari koje su nešto najprirodnije. A šta tu ima još da se kaže
kad i životinje imaju više prava od muškaraca! Uz to, zakoni pod okriljem
afirmativne akcije doneseni su sa ciljem da osiguraju manjinama [ne-belim
rasama] znatno veća prava i privilegije od većine (naročito kad su u pitanju
beli muškarci), pri čemu je većina otvoreno i tendenciozno zlostavljana,
temeljno iskorišćavana.
Stoga, ako uzmemo u razmatranje sve predhodno iznešeno, nije logično da bilo
ko napusti istočnu Evropu kako bi živeo u SAD-u ili zapadnoj Evropi ili bilo
gde na zemljinoj kugli, nebitno koliko je para u pitanju, naročito pošto je
plata relativan pojam, jer su cene života obično mnogo veće na Zapadu.
Četvoročlana porodica koja prima 12.000 dolara godišnje može izgledati
bogata, neobaveštenim osobama iz istočne Evrope, ali u stvari ta porodica
neće imati dovoljno da jede i biće na ivici propasti.
Kada doseljenici stignu u Ameriku, oni obično žive u najgorim delovima
grada, njihova deca pohađaju najodvratnije škole koje postoje, a oni rade
najprljavije moguće poslove. Sa druge strane, takođe je činjenica da neki
od tih jadnika, koji su otišli za SAD, vole da se hvale pa pričaju svojim
prijateljima i rođacima u domovini kako im je sve super, a to može obmanuti
naivne i ponukati ih da i oni pođu na taj daleki put, takođe. Drugim
rečima, ti patetični gubitnici će otvoreno lagati, ali s obzirom na
impozantan broj filmova koji koriste podmuklu propagandu i očitu prevaru
kako bi predstavili Zapad kao raj na Zemlji, a istočnu Evropu kao jednu
ekonomski nazadnu diktaturu: njihove laži će imati prođu kod već
izmanipulisane publike koja će sa lakoćom da proguta datu obmanu.
Istina je da je istočna Evropa (a naročito Srbija) užasno zagađena, ali
mi nismo ni blizu zagađeni kao što je Zapad. Mi imamo neizmerno više ličnih
i svih drugih mogućih sloboda od bilo kog na Zapadu. [A imali bismo ih još
mnogo više da naši sumanuti političari ne pokušavaju da kopiraju sve loše
što vide na Zapadu, uključujući i po nas pogubne zakone!] Naše ekonomije
nisu razvijene kao ekonomije SAD-a i Nemačke; no uzevši u obzir s kojom se
brzinom fabrike sele sa Zapada u Aziju i Južnu Ameriku: samo je pitanje
vremena pre nego što Zapad spadne na naš nivo.
Isto je tako istina da su sveobuhvatni uslovi života mnogo povoljniji i
humaniji u istočnoj Evropi nego bilo gde na kugli zemaljskoj. Samo oni koji
previše gledaju televiziju mogu tvrditi suprotno. Stoga, iako istočna
Evropa ima puno grešaka i onog što je loše u sebi te što treba da se ispravi
ili poboljša: ipak je ona znatno bolja od Sjedinjenih Američkih Država ili
zapadna Evropa ili bilo koje druge zemlje ili regije sveta! Ja sam ubeđen
da ukoliko bi ljudi doista znali stvarno stanje stvari da bi došlo do
masovnog iseljavanja sa Zapada ka našim krajevima.
Iako je Srbija sve samo ne idealno mesto za život, iako je u ovom
trenutku Srbija ništa drugo do katastrofa od zemlje—koju moramo drastično
izmeniti nabolje kako bi bila prikladna za život našeg naroda, odnosno
pravih Evropljana—ipak, sa svim svojim manama i nedostacima ona je još uvek
bolje mesto za život od SAD-a. [No neće još dugo, ako dozvolimo “našim”
pohlepnim političarima da nesmetano i sistematski upropašćuju ovu zemlju,
jer se neki od najvećih lopova, prevaranata i perverata mogu naći u
skupštini! Njihova je glavna preokupacija da napune svoje džepove, a naša
sudbina njih nimalo ne zanima.]
Stoga, mi moramo uraditi sve što je u našim moćima da što više očistimo i
poboljšamo istočnu Evropu, da sprečimo iseljavanje našeg naroda (naročito
odliv mozgova, onih koji su obrazovani našim parama), te da izmenimo javnu
percepciju o tome šta je doista ovaj gnusni svet, šta je Zapad, a šta smo
mi, te kako se trebamo rangirati u poređenju sa onima koji su intelektualno
i/ili kulturno inferiorni ili znatno ispod nas. Mi moramo prestati
imitirati, kopirati i idolizovati sve loše što dolazi iz inostranstva
[istoka ili zapada]. Umesto toga treba da mislimo sami za sebe, da iznađemo
svoj vlastiti put u budućnost i da postanemo predvodnici koji će prokrčiti
stazu tamo gde je nikad nije bilo.
Naši najvažniji ciljevi moraju biti da zaustavimo belu kugu (genetsko
propadanje i podmukli genocid nad našim narodom), da dovedemo najbolje ljude
(najpametnije i najveće patriote) da vode našu zemlju te da ih postavimo na
ključne pozicije u našim društvima, a potom da se ujedinimo i organizujemo!
Nama ne treba ničija pomoć ili ogromne količine nečijeg novca da bismo
poboljšali kvalitet življenja, naš standard, ili da nadmašimo ekonomski
učinak bilo koje zemlje. Sve što nam je neophodno jeste pozitivno
razmišljanje i PRIRODNA SELEKCIJA koja će dovesti prave ljude na vodeće
pozicije u društvu, te da se organizujemo na odgovarajući način kako bismo
ostvarili najbolje moguće rezultate sa onim resursima koje imamo na
raspolaganju. Pozitivna selekcija i adekvatna organizacija su ključevi
uspeha i način da se dostigne bolji život za sve nas, početak kraja našeg
neprestanog posrtanja, put ka prosperitetu i dugo očekivan pomak ka boljoj i
svetlijoj budućnosti!
www.stvarnost.com
Srpska Informativna Mreza
[email protected]
http://www.antic.org/
