Nedeljni telegraf
11. 5.
2005. broj 472
http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/novi/2-3.html
NT otkriva: Posle 10 godina priprema se novi
Dejton
Bosna se deli na pet kantona
Bosna i
Hercegovina, kakva je utemeljena u novembru 1995, u Dejtonu, s dva entiteta -
Republikom Srpskom i Muslimansko-hrvatskom federacijom, trebalo bi uskoro da
bude temeljno preuredjena. Kako otkrivaju izvori NT, u pripremi je novi Dejton,
preko kojeg bi, deset godina posle politickog samita u americkoj vazduhoplovnoj
bazi Peterson, bili udareni ustavno-pravni temelji buduce Bosne i
Hercegovine.
Prema nasim izvorima, Bosna bi bila teritorijalno podeljena na
kantone. Bilo bi ih ukupno pet: sarajevski, mostarski, zenicki, banjalucki,
tuzlanski. Time bi se, smatraju kreatori buduceg "mini Dejtona", ostvario
zavidan stepen decentralizacije bivse jugoslovenske republike, a zadrzala
multietnicnost kao jedan od principa za koji se, kad je o Bosni rec, zalaze
medjunarodna zajednica.
Sama ideja o kantonizaciji Bosne i Hercegovine nije
nova. Prema projektu koji je svojevremeno pripremio portugalski diplomata Zoze
Kutiljero, u ime tadasnje Evropske zajednice, Bosna je uoci izbijanja rata, u
prolece 1992, trebalo da bude podeljena na kantone. Sve tri strane - srpska,
muslimanska i hrvatska, potpisale su tada, u Lisabonu, plan o kantonizaciji
Bosne, upravo da bi se izbegla opasnost od izbijanja gradjanskog rata. No, po
povratku u Sarajevo, Alija Izetbegovic, lider muslimana, povukao je svoj
lisabonskih potpis, izjavivsi da "zrtvuje mir radi celovitosti Bosne". Tada je,
takodje, obelodanjeno da je ondasnji americki ambasador u Beogradu Voren
Cimerman otvoreno pitao Izetbegovica "zasto je morao da potpise" takav plan o
kantonizaciji Bosne.
S propascu Kutiljerovog plana krenula su, u vreme
prvomajskih praznika 1992, otvorena neprijateljstva muslimansko-hrvatskih snaga
protiv JNA, koja se upravo povlacila iz Bosne. Krajem maja SR Jugoslaviji, koja
je stvorena mesec dana ranije, uvedene su sankcije Ujedinjenih nacija, a u Bosni
se rasplamsao rat koji ce trajati naredne tri godine, sve do jeseni 1995. Za to
vreme vise medjunarodnih posrednika bavilo se mirovnim planovima o zaustavljanju
rata u Bosni - Sajrus Vens, Dejvid Oven, Torvald Stoltenberg, da bi tek posle
ostre diplomatske ofanzive americkog pregovaraca na Balkanu Ricarda Holbruka
doslo do mirovne konferencije u Dejtonu. Tada je, potpisima Alije Izetbegovica,
Franje Tudjmana i Slobodana Milosevica, kao predstavnika muslimanske, hrvatske i
srpske strane, utemeljena "dejtonska Bosna", sa dva entiteta, sa teritorijalnom
podelom 51 (Federacija): 49 (Republika Srpska)...
N.
T.
####
NT SAZNAJE: Visoki predstavnik UN za Bosnu i Hercegovinu
odlazi u septembru
Bodo Hombah zamenjuje Pedija
Esdauna
Mandat Britanca Pedija Esdauna, visokog predstavnika UN
za Bosnu i Hercegovinu, istice u septembru 2005, a ovih nedelja u medjunarodnim
diplomatskim krugovima intezivno se pregovara o licnosti koja bi pocetkom jeseni
preuzela tu duznost.
Prema saznanjima NT, najvise sanse da zameni Britanca u
Bosni ima nemacki politicar Bodo Hombah. Hombahu to, inace, ne bi bio "prvi
susret" s Bosnom, posto je svojevremeno, posle Dejtonskog sporazuma 1995, bio
gradonacelnik Mostara, gde je mirio zavadjene strane tog podeljenog grada -
muslimansku i hrvatsku.
Hombah, socijaldemokrata po politickom opredeljenju,
bio je pre toga veoma popularni gradonacelnik Bremena. Po povlacenju s
mirovno-diplomatske pozicije u Mostaru, u Nemackoj se posvetio biznisu, kao clan
rukovodeceg tima u medijskom koncernu VAZ. U dobroj meri zahvaljujuci Hombahu,
VAZ je prosirio svoju medijsku delatnost u Istocnoj i Jugoistocnoj Evropi,
kupujuci akcije lokalnih glasila u nizu zemalja u tranziciji.
Hombah je na
Balkanu, pa i u Srbiji, uzivao glas odmerenog pregovaraca, spretnog diplomate i
uspesnog poslovnog coveka. Imao je bliske kontakte s mnogim politicarima na
Balkanu, pa i medju Srbima. Lider Demokratske stranke, a kasnije srpski premijer
Zoran Djindjic, bio je Hombahov licni prijatelj.
N. T.
