| PRIVATNO: VERICA BARAĆ BORAC PROTIV
KORUPCIJE Muškatle su moj izbor Baviću se korupcijom do god nas vlada ne ukine. Jer ona mora da bude kažnjiva, a ne isplativa. To je pravi test za vladu da li mi imamo ili nemamo državu.A kad sve prođe, gajiću cveće i uživaću u tome.
I zaista, ubrzo se sa sporednog puta prema Preljini, pojavio stari "reno 4" iz koga je, kroz otvoren zadnji prozor, izvirivala glava velikog škotskog ovčara. Žena za upravljačem u crvenoj majici sa kratkim rukavima nam je mahnula i rukom dala znak da vozimo za njom. Penjemo se uz brdo. Sa vrha sela puca pogled na dolinu Morave i Čačak, koji pred nama leži kao na dlanu. U daljini se jasno vidi planina Jelica i obronci Kotlenika. Kada smo dogovarali ovu posetu Verici Barać, predsedniku Saveta za borbu protiv korupcije vlade Srbije, kazala nam je, doduše, da će te nedelje biti kod majke. Ali stari "reno", pas koji s gazdaricom ide po goste, živopisno selo kroz koje vozimo i naša domaćica u majici, prsluku, sportskim pantalonama i patikama, bili su, baš, opuštena varijanta, toliko različita od njenih javnih hladno zvaničnih istupanja u javnosti, da smo bili prilično iznenađeni. To iznenadđenje se produžilo kada smo stigli na vrh sela pred onisku staru belu kuću sa velikim dvorištem. Tu nas je dočekao lavež još jednog škotskog ovčara, radosno skičanje psetanceta pred kapijom, koje nam se uvijalo oko nogu, i radoznali pogledi nekoliko mačaka koje su mirno prolazile pored ovih velikih ovčarskih pasa. - Tu ja živim sa majkom - kazala nam je Verica Barać jednostavno i širokim pokretom ruke pokazala prema Čačku i planinama u daljini. Veliki okrugli sto u dvorištu, mnogo cveća, nekoliko stabala mladih voćki, ptice i zvuk komšijskog traktora na njivi... Prava seoska nedeljna idila.
- Ovu kuću majka i ja iznajmljujemo za pedeset evra mesečno - objašnjava Verica - i tu živimo. Ovde imam mir, okružena sam ljudima, životinjama, cvećem i stvarima koje volim, i to nizašta ne bih menjala. Ovde jednostavnom napunim svoje baterije. Verica Barać je otvorena osoba i bez ustezanja govori o sebi kao što govori o poslu kojim se bavi. Na pragu je pedesete, razvedena, bez dece, živi s majkom. Kopleksa nema. Auto koji vozi je pozajmljen od prijatelja, jer su njen ukrali. Letuje poslednje tri godine u Grčkoj, na Kritu i to u junu, preko agencije, kada je mnogo jevtinije. U prevremenoj je penziji . A ona iznosi šesnaest hiljada dinara. Zato je izdala svoj stan u Čačku i živi ovde u Preljini za pedeset evra, jer je tako jevtinije. Ari i Dundo, koji se ne odvajaju od nje, su joj najbolji prijatelji. A brine još i o mački Maši i njenoj deci, mačku Žući i najnovijoj mački koju zovu Dođoška. Uz malo psetance koje je ostalo pred kapijom i još zazire da uđe, mada je osetilo da u tom dvorištu ima viška ljubavi, a lepo su ga prihvatili i dva škotska lepotana, to je svet u kome najradije boravi Verica Barać. I njena biografija je jednostavna kao i život koji vodi. Čačanka. Završila prava u Beogradu. Sedam godina radila u PKB-u. Ipak, 1987. vraća se u Čačak i zapošljava u opštini. Radi u urbanizmu. Od 1997. do 2001. bila je javni pravobranilac opštine Čačak. - Dve godine sam bila ozbiljno bolesna i nisam radila pa sam bila raspoređena u opštinsku upravu. Tako da sam bar mogla da primam bolovanje.Posle toga sam penzionisana.- priča Verica Barać Njeno ime će se značajnije pojaviti u javnosti 1999. godine za vreme bombardovanja. - Mi smo bili jedino mesto u Srbiji koje se pobunilo protiv Miloševića, javno za vreme bombardovanja, - kaže Verica - jer smo zaista verovali da on ugrožava građanska prava Velje Ilića, koji se tada krio od Miloševićeve policije. Tada sam javno kazala, a to su preneli i strani mediji da nama nije problem međunarodna zajednica jer svi mali narodi imaju problem s njom jer su mali. Već da je naš problem Miloševićev režim koji je isključivi krivac za to što nam se dešava. Čačak je, setite se, bilo jedno od mesta koje je teško stradalo za vreme bombardovanja. I tih nekoliko mojih rečenica su obišle Evropu. Ja sam to rekla spontano.Jer tako mislim. Nama je stalno problem neko drugi. Nikako da se pozabavimo sobom. Gromki lavež Arija i Dunda svaki čas prekida razgovor jer oni ne propuštaju nijedan traktor da prodje ulicom, a da ga glasno ne isprate.
Verica Barać priča da je tog dana kada je ubijen Zoran Đinđić, on dolazio u vladu na sednicu Saveta za borbu protiv korupcije. - Posle Đinđićeve smrti ljudi su iskreno shvatili tu borbu protiv korupcije i prišli joj do kraja uporno i pošteno. Uskoro nas je pozvala Živkovićeva vlada koja je htela neke pomake u borbi protiv korupcije. I ja sam stvarno poverovala u to. Ja i sad verujem u tu borbu. Mislim da demokratsku državu mogu da naprave samo njeni građani, a ne onaj sloj sa velikim parama, koji je uvek tu, uz politiku, i koji ima zajednički interes da se ovde ne napravi država. Mislim u smislu da u toj državi važe zakoni i da se oni sprovode. Njima ide na ruku što više od 4o odsto stanovništva živi ispod granice siromaštva, a više od 7o odsto je neobrazovano ili nepismeno. U takvom okruženju je jako teško boriti se protiv korupcije. Zato je kod nas dominacija izvršne vlasti a ne građanske svesti. Verica Barać se vraća na onaj momenat kada je u Živkovićevoj vladi izabrana za predsednika Saveta za borbu protiv korupcije. - Imali smo pravo - priča ona - da između sebe izaberemo predsednika. I izaberu mene. Ja pristanem i predložim plan rada. A to je bilo: da uradimo izveštaj o švercu šećera, o telekomu, o izvozu oružja i carini. Smatrala sam da treba da uradimo jedan korektan izveštaj i da do kraja shvatimo problem, kako bi smo mogli da damo savet i kažemo to je dobro ili ne. I taj predlog prođe. Ali već na sledeću sednicu saveta dođe Živković i kaže da je sve to što radimo dobro, ali oružje ne treba da diramo jer ima mnogo sučeljenih interesa. A za šećer nas je posavetovao da pozovemo Kostića, koji je, kako je rekao, njemu objasnio da nikakvog šverca ustvari nije ni bilo, i da mi nemamo razloga da se time bavimo. Doduše, dodao je : " Vi radite kako hoćete. Ovo je moj dobronamerni savet". Verica Barać kaže da je Savet uradio sve čime se bavio. I to do kraja. Pa i izveštaj o šećeru. - Uradili smo i izveštaj o privatizaciji i to konkretno o Veterinarskom zavodu, Jugoremediji, Knjazu Milošu... Pa o Nacionalnoj štedionici, Mobtelu. Čak smo uradili izveštaj i o prodaji poslovnog prostora ZOP. A to su po nama slučajevi krupne, dominantne i sistemske korupcije. To sve uglavnom više ne može da se ispravi. Ali nas interesuje : kada će da prestane? Jer takve stvari jednom moraju da se prekinu! Za Nacionalnu štedionicu Verica Barać tvrdi da je jedan od najkrupnijih primera korupcije. - Najprostije rečeno - kaže ona - napravljena je privatna banka od državnih para i državnog poslovnog prostora. Sve je, ustvari, bilo državno, a banka je sada privatna. Kako je to moguće, objašnjava: - Mi smo u našem izveštaju sve napisali.I kako je Nacionalna štedionica napravljena, i kako su prošetane pare preko Beča, i kako je dobijena kompletna dokumentacija stare devizne štednje i najbolji kadrovi, i kako je sve to išlo na račun države... Jer stara devizna štednja je najjači bankarski posao. Vi ne dajete ništa banci, banka daje vama.A to je neviđena reklama za banku. Taj posao je mogao da se poveri Poštanskoj štedionici koja je 100% u državnom vlasništvu i koja ima poslovnice gotovo u svakom selu, ali nije. Da ne govorim o poslovnom prostoru ZOP-a koji im je besplatno ustupljen na tri godine. A to je najbolji poslovni prostor koji država ima i Srbiji. Sve to piše u našem izveštaju. Verica Barać kaže da ti koji takve stvari rade u Srbiji dobro znaju da ovde ne postoji pravosuđe i tužilaštvo i da UPOBOK istražuje samo ono što mu vlada naloži. - Gde postoji država - pita Verica Barać - gde možete da kupite čast, diplomu, zvamnje..Time se poništava sve što je civilizacijska vrednost. Nikada nam nije osporen ni jedan navod u izveštaju. Ali smo sve što smo radili i istraživali uvek dolazili do, maltene, jedne te iste grupe ljudi. Zato je Srbija danas eldorado za takav biznis. Gde ima, molim vas, da neko ispusti vodu, a posle vam uveze struju i ništa nu ne bude. Ne može neko ko radi javni posao javno da ne odgovara. Ali u Srbiji može. Naš Savet nema ograničen mandat. Zato ćemo raditi dok nas vlada ne ukine. Naši planovi za ovu godinu su da pratimo primenu antikorupcijskih propisa, jer zaista želimo da pomognemo vladi, da se zakon za borbu protiv korupcije donese. Jer korupcija mora da bude kažnjiva i ne sme da bude isplativa. Ali to je test da li imamo ili nemamo državu. A kad ne bude Saveta i borbe protiv korupcije? - Biće muškatli čije gajenje mi izuzetno ide od ruke. Jer što smo bliže Evropi to uže korupcije je sve kraće i sve se više zateže. Ali i muškatle su dobar izbor. Bar za mene. |
Jovan ANTONIJEVIĆ
Snimio Gradimir
VIŠNJIĆ
