Službe bezbednosti o bivšem guverneru i aktuelnom ministru finansija Vlade Srbije
DOSIJE DINKIĆ
Guverner Mlađan Dinkić u prvoj polovini 2002. dobio 100.000 evra u kešu od
"uvozničkog lobija"!
Za promociju VISA kartice Sosijete ženeral banke
tadašnjem guverneru 2002. isplaćeno 75.000 evra!
BEOGRAD - Službe bezbednosti sačinile su tokom 2002.
godine "Informaciju o bezbednosno interesantnim aktivnostima i kontaktima
guvernera NBJ Mlađana Dinkića", u kojoj se iznose teške optužbe na račun
aktuelnog ministra finansija. Ove službe, između ostalog, optužuju Dinkića da je
dobijao ogroman novac od "uvozničkog lobija", da je svoju funkciju koristio za
organizaciju i finansiranje svoje stranke G17 Plus i opisuju šta je sve Dinkić
radio u vreme dok je bio guverner Narodne banke.
Prema informacijama Kurira, ovaj izveštaj je zajedničko delo Vojne bezbednosti i Resora državne bezbednosti, koje su radile na "proceni" Mlađana Dinkića. U vreme kada je izveštaj nastao, 2002. godine, na čelu Vojne službe bezbednosti nalazio se general Aco Tomić, dok su u Resoru DB-a šefovi bili Andrija Savić i Milorad Bracanović. DB je tada još bio potčinjen ministru policije Dušanu Mihajloviću, dok se na čelu Vlade Srbije nalazio sada pokojni premijer Zoran Đinđić. Kada se pročita Informacija DB-a, postaje jasno da su upravo iz ovog dokumenta proizašla mnoga pitanja koja se ovih dana javno postavljaju čelnicima G17 Miroljubu Labusu i Mlađanu Dinkiću.
Informacija o Dinkiću, kako se navodi, nastala je kao "sintetizovani analitički materijal na osnovu proverenih ili proverljivih podataka, dobijenih iz intervjua sa saradnicima - rezidentima, obaveštajnim izvorima i operativnim kontaktima iz NBJ, G17 Plus, poslovnih banaka u Srbiji, predstavništava međunarodnih finansijskih organizacija i konsultantskih kompanija u Beogradu, jednog broja poslovnih banaka u inostranstvu, kao i korišćenjem operativnih saznanja prikupljenih terenskim radom ovlašćenih lica Uprave bezbednosti".
Slučaj "Lid lajn"
Iako se jasno navodi da ovaj dokument nosi oznaku "državne tajne", Kurir je odlučio da, bez obzira na moguće konsekvence, upozna čitaoce sa ovim izveštajem, jer smatramo da javnost treba da zna kako su se ponašali ljudi koji su vodili našu zemlju i kako je država funkcionisala. Ostaje nejasno zašto do sada, ukoliko su državni organi bili upoznati sa ovom Informacijom, nije pokrenut nikakav krivični postupak protiv Dinkića. Istina je i to da je većina izveštaja bilo koje službe bezbednosti pisana po principu "malo neistina, malo poluistina i dovoljno istine", tako da čitaocima ostavljamo da sami izvuku zaključak. Izveštaj o Mlađanu Dinkiću podeljen je u deset tačaka, a Kurir će ga objaviti integralno uz redakcijska objašnjenja.
Tačka prva "Monetarna politika i kurs dinara":
Fiksni kurs
dinara, u periodu od skoro 30 meseci, proizvodi teške posledice po privredu
Srbije, a naročito po njenu izvoznu konkurentnost. Spoljnotrgovinski deficit u
2002. dostigao je nivo od 3,6 milijardi dolara, odnosno otprilike 40 odsto više
u odnosu na period Miloševićevog režima. Istovremeno, precenjeni kurs dinara,
kombinovan sa liberalizovanim spoljnotrgovinskim režimom i odsustvom efikasne
carinske zaštite, omogućio je uvozničkom lobiju da postigne neviđene
ekstraprofite.
Operativna saznanja ukazuju da nekoliko krupnih uvoznika u Srbiji, kojima odgovara nastavak ovakve monetarne politike, finansijski stimuliše guvernera Dinkića. Koordinator ovih aktivnosti je beogradska spoljnotrgovinska kompanija "Lid lajn" (Lead Line), zastupnik japanske Sumitomo korporacije za SRJ, čiji direktor Dragoljub Milić prikuplja sredstva "uvozničkog lobija" (u drugoj polovini 2002. oko 100.000 evra) i isplaćuje ih Dinkiću u gotovini, koristeći kao kurira svoju kćerku Bjanku.
Tačka druga "Bankarski sistem":
Stečajni postupak u četiri
državne banke, likvidirane u januaru 2002. (Beogradska banka, Beobanka,
Jugobanka i Investbanka), nije okončan u predviđenom roku. Istovremeno, velika
sredstva dobijena kao donacija od Svetske banke za angažovanje inostranih
finansijskih savetnika potrošena su bez rezultata.
 | ||||
|
Mlađan Dinkić i Radovan Jelašić gase Kapital banku NBS je 15. jula 2003. oduzela dozvolu za rad Kapital banci, koja je
bila u vlasništvu Đorđija Nicovića. Dozvola je oduzeta zbog "nedovoljnog
novčanog kapitala ove banke". NBS je saopštila da je ova banka služila za
"zadovoljavanje finansijskih potreba uskog kruga svojih akcionara i sa
njima povezanih lica", da je davala kredite mimo procedura i da je od
akcionara preuzimala "nenaplativa potraživanja". Nicović ovo negira i
tvrdi da iza svega stoji "lični čin netrpeljivosti" guvernera Dinkića.
Prenosimo deo izveštaja DB-a o gašenju ove banke. |
|
||
|
| |||
| ||||
U toku 2002. guverner Dinkić je, u više navrata, faktički raspolagao imovinom iz stečajne mase likvidiranih banaka na način suprotan zakonu i odlukama Agencije za sanaciju banaka. Najkrupniji primer zloupotreba bilo je korišćenje zgrade u ulici Topličin venac 11-15, koja se nalazi u stečajnoj masi Beobanke, za potrebe izbornog štaba predsedničkog kandidata Miroljuba Labusa, od avgusta do oktobra 2002. Ugovor o zakupu ovih prostorija sa Agencijom formalno je zaključila Nacionalna štedionica, čiji je direktor Bojan Stanivuković, jedan od najpoverljivijih ljudi guvernera Dinkića, a potom ih je, bez ikakvog pravnog osnova ili plaćene nadoknade, dala na faktičko korišćenje G17 Plus.
Politika guvernera Dinkića u pogledu davanja saglasnosti za osnivanje banaka sa stranim kapitalom u SRJ u potpunosti je proizvoljna i izaziva konfuziju kod stranih investitora. Tako su, zaključno sa 31. avgustom 2001, saglasnost za osnivanje banaka u SRJ dobile: HVB (Bank Austria), Rajfajzen banka (RFB), Nacionalna banka Grčke, Alfa bank, Majkro fajnens banka. Odlukom guvernera, mimo zakona, od 1. septembra 2001. svi investitori u bankarskom sektoru prinuđeni su da kupe akcije neke od postojećih ili novih domaćih banaka, pri čemu se suočavaju sa arbitrarnim ponašanjem guvernera. Evo i primera.
Bankarski promoter
- Dinkić je oktobra 2002. odbio da da saglasnost na dokapitalizaciju Prve preduzetničke banke (PPB) iz Beograda, od strane izraelskog investicionog fonda TFB, iako je reč o jednoj od najsolidnijih evropskih finansijskih institucija. Aranžman PPB sa ovim investitorom bio je prihvaćen i od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja je prihvatila da, kao manjinski akcionar, uđe u dokapitalizovanu PPB. Prema našim saznanjima, cilj ovog odbijanja saglasnosti bio je da se EBRD onemogući da uđe u PPB, odnosno da ostane isključivo prisutna u Eksim banci (od 2004. članica HVB grupe, prim. ur.), čiji je direktor Čeda Petrović poslovno povezan sa Dinkićem.
- Dinkića je angažovao direktor Sosijete ženeral banke u Jugoslaviji Kristijan Delmas (Christian Delmas) na marketinškoj promociji VISA platne kartice ove banke. Za ove usluge, Sosijete ženeral isplatila je Dinkiću 75.000 evra u toku 2002.
- Iz ponašanja Dinkića može se izvesti konstanta u pogledu favorizovanja određenih stranih (Sosijete ženeral) i domaćih banaka (Komercijalna, Eksim banka), a na štetu vodeće poslovne banke kod nas, Rajfajzen banke (RFB). Dinkić je angažovan na promociji i podršci Sosijete ženeral banke iako ona ima devizne depozite od 68 miliona evra, dok RFB ima 157 miliona evra (podaci prema stanju od 30. novembra 2002.). Prema našim saznanjima, razlog što Dinkić pritiska RFB jeste taj što je generalni direktor ove banke Budimir Kostić svojevremeno odbio da finansira G17.
| ||||
|
Reakcija pre teksta BIA PROTIV KURIRA BEOGRAD - Bezbednosno-informativna agencija saopštila je juče da
nikada nije pravila nijedan izveštaj o Mlađanu Dinkiću, sadašnjem ministru
finansija, niti je RDB, kako se ranije zvala BIA, ikada vodio dosije o
Dinkiću. Reagujući na najavu Kurira da će objaviti Dinkićev dosije, srpska
tajna policija je rekla da je to "gruba manipulacija i obmanjivanje
javnosti". (E. K.) | |||
