Diplomatski rat za posrednika
BEOGRAD - Kako se bliži početak razgovora o konačnom statusu Kosova i Metohije, sve je više onih koji pokazuju želju za direktno učešće u definisanje sudbine južne srpske pokrajine. Trka za preuzimanje uloge glavnog međunarodnog posrednika je, čini se, počela.
Prekjučerašnja sednica Saveta bezbednosti još jednom je potvrdila zainteresovanost ministara zemalja Zapadnog Balkana da se, kako reče rumunski ambasador u UN, "uključe u proces političke stabilnosti, jer je Kosovo izazov za čitav region". Poruka je više nego jasna, tim pre što je u svom obraćanju članovima Saveta bezbednosti tražio mere protiv organizovanog kriminala. Ne treba zanemariti ni činjenicu da na sednicama Saveta Evrope rumunsko učešće ima veliki značaj.
Želja balkanskih zemalja da se uključe u rešenje kosovskog problema nije nikakvo iznenađenje, s obzirom da se radi o susedstvu, i da se kriza vrlo lako, poput domino efekta, može prebaciti i na njihov teren. Ali, uz ovaj, svaka država ima i dodatni interes. Budući razgovori na relaciji Beograd - Priština vodiće se pod budnim okom SAD i Nemačke čije diplomate imaju uticaj na albanske lidere, ali i diplomatije država članica Evropske unije koje još uvek nemaju jedinstven stav o Kosovu, i zemalja jugoistočne Evrope. Čini se da je među zainteresovanim stranama, prvenstveno među zemljama Zapadnog Balkana, u toku tihi diplomatski "rat" za preuzimanje uloge medijatora u budućim razgovorima. Diplomatsku inicijativu prvo su imali Slovenci, posetama Dimitrija Rupela Beogradu i Prištini. Kao potencijalni posrednici pominju se Bugarska i Makedonija, kojima se pripisuje želja za zastupanjem američko-nemačke politike. Kao posrednik u razgovorima, uz obećanje da će iskoristiti svoje veze u Prištini, nudi se i bivši albanski predsednik, lider sada opozicione Demokratske partije Albanije Salji Beriša, prisutna je želja Italije da se uključi u proces, ali i Turska nastoji da preuzme inicijativu. Ova država direktno je zainteresovana kako zbog turske nacionalne manjine na Kosmetu i u Makedoniji i odnosa sa Bošnjacima, tako i zbog namere da se pokaže spremnom za ulazak u EU. Albanci bi rado prihvatili Turke kao posrednike. Međunarodno posredništvo Turske umanjilo bi uticaj Grčke i Bugarske, ali i ostalih balkanskih zemalja.
Lj.Staletović
NJUJORK - Većina ambasadora zemalja članica Saveta bezbednosti podržala je stav generalnog sekretara UN-a Kofi Anana da nijedan od osam standarda za Kosovo i Metohiju nije u potpunosti ispunjen, ali su takođe podržali Ananov predlog da se ovog leta izvrši sveobuhvatna procena koliko su oni stvarno ispunjeni.
| |||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||
Američki predstavnik Stjuart Holidej pozdravio je Ananovu odluku o pokretanju sveobuhvatne procene napretka Kosmeta u sprovođenju standarda ovog leta. On je dodao da je Kosovo na pravom putu, ali da ipak mora da uloži velike napore na polju sprovođenja standarda uoči te procene. "Pozitivan ishod procene ne bi trebalo smatrati neminovnim, niti bi trebalo pretpostaviti da će pokretanje procesa određivanja budućeg statusa automatski uslediti. I jedno i drugo će zavisiti od ishoda procene", dodao je Holidej, ističući da je neophodno postići napredak u ispunjavanju svih standarda, a da bi poseban naglasak trebalo staviti na standarde koji se odnose na multietnički karakter Kosova.
Holidej je pozdravio nagoveštaje konstruktivnog učešća Beograda u procesu i pozvao Vladu u Beogradu da aktivno podstiče kosovske Srbe na puno učešće u svim kosovskim političkim institucijama i radnim grupama, jer je to najefektivniji način za kosovske Srbe da unaprede svoje interese na Kosovu i Metohiji. Američki predstavnik je dodao i da bi u trenutku kada se Ujedinjene nacije spremaju za procenu standarda na Kosovu, bilo podesno da UN takođe razmotre svoju misiju na Kosovu, kako bi se utvrdilo da li su njena veličina i organizacija odgovarajući za suočavanje sa trenutnim izazovima.
Britanski ambasador Emjur Džons Peri konstatovao je da se vidljiv napredak u sprovođenju standarda mora nastaviti uoči, tokom i posle procene. On smatra da decentralizacija, iako nije jedan od standarda, predstavlja ključnu meru napretka. "Decentralizacija podrazumeva i zadovoljavanje potreba manjina, i razočaravajuće je što je u tom pogledu ostvaren mali napredak", rekao je Peri. On je takođe ukazao da je u razgovorima o konačnom statusu nezavisnost jedna od opcija, ali da, bez obzira kakav će na kraju status biti, do njega se mora doći pregovorima, mora da bude pravedan za sve i da se njime unapredi regionalna stabilnost.
Predsednik Ruske Federacije Andrej Denisov naglasio je da nijedan od osam standarda nije potpuno ostvaren, a posebno je izrazio ogorčenje malim brojem povrataka izbeglica. Denisov je izrazio uverenje da proces implementacije standarda ne bi trebalo analizirati na osnovu novih trendova, nego na bazi konkretnih rezultata.
Priredio: P. P.
