Gost redakcije Jovan Rankovic, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i
bivsi ministar finansija Savezne republike jugoslavije

Za sve je kriv Kostunica

- Najveci problem jeste multistranacka vlada. U nasoj vladi ima vlada koliko
je i stranaka. Svaka drzi neko ministarstvo i radi sta hoce
- Popravljanje pozicija u skoli trazi niz zahteva: bolje profesore i
osnivace, kao i garanciju da ce se kadar te skole zaposliti. Citav niz mera
treba da se donese, a za to treba vreme

BEOGRAD - Za poslednje dve godine gubici u privredi iznosili su 300
milijardi dinara. Privatizacija je totalni promasaj. Vecina je kupila
preduzeca kreditima, a ona, posto rade s gubitkom, nemaju od cega da plate
kamate i otici ce u stecaj. Da ne govorim o vracanju glavnice. Grozomora.
Oko 500 velikih preduzeca ima 89 odsto od ukupnih gubitaka, odnosno zvanicno
660 milijardi dinara, a to je realno 1.500 milijardi dinara. To su potpuno
propala preduzeca i problem je kako ih prodati. U njima radi 540 hiljada
ljudi - kaze dr Jovan Rankovic, profesor Ekonomskog fakulteta, sumirajuci
stanje u privredi.

Mogu li se prodati u stecaju, kao "Sartid"?
- Smederevska zelezara nije privatizovana. Ona je prodata u stecaju i
Amerikanci su, zapravo, kupili imovinu bez dugova. Oni su za 23 miliona
dolara kupili tu firmu koja vredi mnogo vise. Kada se prodavala beogradska
zgrada CK-a od 24 sprata, pogledao sam dokumentaciju i utvrdio da je to
savezna imovina i da treba da se proda domacem biznismenu za 10 miliona
maraka, sto je malo, jer samo plac vredi daleko vise.

Slovenci su za zemljiste gde je sada "Merkator" platili 16 miliona maraka.
Zbog toga sam odbio da dam saglasnost. Posle toga predstavili su mi nalaz
staticara prema kome zgrada mora da se rusi. Troskovi rusenja bili bi 10
miliona maraka. Tada sam zakljucio da je logicnije da se ona proda i pristao
sam. Ubrzo sam dao ostavku na mesto ministra finansija i otisao, a zgrada se
nije rusila vec je popravljena i Kostic je svoj deo prodao za 100 miliona
maraka.

 
  Sa Amerikancima samo mudro

Prvi sam Kostunici odneo americki predlog za Kosmet. Jedino ja znam sta je
na Kosovu. Sad svi znaju. Ne znaju. Jedino ja znam. Amerikancima nista ne
treba odbijati, samo treba mudro raditi.
 
 
  Dinkic i Miniceva letaci

Zamoljen da prokomentarise svoju aktivnost u G17 plus, gde je bio medu
osnivacima, Rankovic kaze: "Da, nas sedamnaestoro je osnovalo G17. Tada
Labus nije bio clan, on je doveden, kao i dva letaca - Mladan Dinkic i
Jelica Minic, koja je postala pomocnik ministra inostranih poslova,
komunjarka. Kada je preminuo kolega Toma Popovic, direktor Ekonomskog
instituta, izasao sam iz G17, a posle toga i Milan Kovacevic. Inicijativu za
G17 dao je Ljubomir Madzar, Dinkic je bio njegov asistent.
   
 
Znaci da je ta prodaja dobro isplanirana?
- Ovde se nista slucajno ne desava, sve je muvanje. Pre 20 godina radio sam
sanacioni program za "Sartid" i to je trajalo skoro dve godine. Sa mnom je
bilo i 16 Amerikanaca inzenjera i oni su jos tada upoznali ovu zelezaru.
Sada, kad su je kupili, oni su dobili i deo dunavske obale gde ce,
verovatno, graditi vile za svoje sluzbenike. "Sartid" je nekada pripadao
bogatim porodicama i ova imovina je morala biti vracena. Prodaja je uradena
za dva dana da bi se mnogo toga zataskalo.

To je, u stvari, preuzimanje kome je trebalo da prethodi procena vrednosti
firme i javni tender. Amerikanci su saopstili koliko bi bili spremni da
plate "Sartid", predlozili su cenu od 23 miliona dolara, iako vredi 20 puta
vise. Sta ih briga. Labus je dao saglasnost. "Sartid" ima fenomenalnu
valjaonicu. Ovo pricam javno, iako mi dvoje dece zivi u Americi i svake
godine odlazim tamo, pa cu i ove godine traziti vizu. Moj sin zivi u mestu
koje je centar Amerike za CIA. Tamo ima deset profesora za srpski jezik i
prevodi za potrebe CIA.

Ko je odgovoran za takvo stanje u privredi?
- Za sve je, po mom misljenju, kriv Kostunica jer nije vodio samostalnu
politiku. Predlozili smo mu sta da radi, a on nije skoro nista prihvatao,
mada je mogao da oceni sta moze, a sta ne moze. Desavale su se i takve
pojave kao i to da je jedan dokument od drzavnog znacaja tri puta poslat, a
on nije reagovao. Kada sam ga, posle sest meseci, pitao: "Vojo, sta je sa
tim dokumentom?", on je rekao da ne zna. Kopirao sam ponovo i da mu u ruke.
Taj koji je sklonio dokument, mislio je da je to original, a original je kod
mene.

Kako funkcionisu koalicione vlade kada nemaju istu politicku opciju i sta se
desava kada neko nekome skloni dokument?
- Taj koji skloni papir, u stvari vlada. On je poverljiv covek, radi sta
hoce. Svaka stranka protezira svoje ljude. Najveci problem i nesreca ove
zemlje jeste multistranacka vlada. U nasoj vladi ima toliko vlada koliko je
i stranaka. Svaka stranka drzi neko ministarstvo i radi sta hoce, ostali
cute iz straha, jer ako bi se suprotstavili, drugi bi im vratili istom
merom. G17 nema nijedan odsto poverenja medu biracima, a drzi Centralnu
banku u kojoj je guverner stranac. Madar, pocetnik, bio je kod nas student.
G17 drzi Ministarstvo finansija, medunarodne ekonomske odnose i Vojsku.
Najmanja stranka sa najvise vlasti.

Istorija se ponavlja jer je u vreme Milosevica to bio JUL, a u vreme DOS-a
Gradanski savez Srbije.
- JUL je izmislio Milosevic da bi zadovoljio ambicije svoje zene. Sa DOS-om
se situacija promenila.

Pre tri godine ste ocenili da je Titova vlast vise cenila strucnjake nego
sadasnja i da drzavu sada vode laici?
- JUL je izmislio Milosevic da bi se spasao svoje zenturace jer je bila
opaka i da bi je skinuo izmislio je stranku i rekao: evo ti jos dva-tri
mangupa. Ali, ipak, bez njega nista nije mogla. Kada je DOS dosao na vlast,
prvo su mi ponudili da budem potpredsednik Dindiceve vlade. Tri nedelje me
je gnjavio Voja da to prihvatim i posle dva i po sata razgovora odbio sam.
Dindic je bio odusevljen. Kostunica sada podrzava Dindica kao da je bio
svetac.

Kako je to moguce kada se druzio sa mafijom? Ko su mu bili najbolji
prijatelji?
Dragoljub Markovic, zatim Kole Secerko i Ceda. Mene je izabrao Voja da ima
svog coveka. Ja sam odmah rekao Kostunici da je to nemoguce, jer Dindic
nikog nece slusati. On je radio sta je hteo i zato je stradao. Voja je dobar
covek, ali nema petlju. Nije doneo ustav kako je obecao, a DSS je izgubio
biracko telo.

Pre tri godine ste ocenili da je Titova vlast vise cenila strucnjake nego
sadasnja i da drzavu sada vode laici?
- To je tacno zato sto su u vladi mladi ljudi, bez iskustva, kao na pocetku
Titove vladavine. Tito je, medutim, kasnije respektovao strucnost i nije
mesao to sa partijskom pripadnoscu. Niste mogli da budete profesor ako niste
clan partije, ali ste kao strucnjak mogli biti clan raznih strucnih
komisija. Radio sam na Zakonu o racunovodstvu koji je zamenio Zakon o
udruzenom radu. Mi smo nekada bili slusani, a ja sam iz ekspertskih razloga
napustio Ministarstvo jer me nisu ni pitali ono sto je moja funkcija i sto
je u mojoj nadleznosti, kao, na primer, osnivanje Nacionalne stedionice i
gasenje cetiri banke.

Predlagali ste otpisivanje dugova preduzecima da bi se privukle strane
investicije jos 2002. godine i to tada nije prihvaceno. Sadasnja vlast to
ipak sada radi. Koliko je izgubljeno?
- Napravio sam 1995. godine Zakon o privatizaciji i on je bolji od
sadasnjeg. Ovo sto je uradeno, uradeno je uz pljuvanje ceskog modela
privatizacije, a ja mislim da je on neprevaziden. Izabrali smo metod
privatizacije koji je omogucio da se prodaju samo dobre firme, a ostalo je
500 propalih gde radi 540 hiljada ljudi. U Zakonu o privatizaciji tek sada
je uvedeno preuzimanje firmi.

Prvi metod moze da bude prodaja, a drugi bi trebalo da bude preuzimanje, ali
pre svega treba uraditi procenu, a firmu ponuditi na tender ili licitaciju.
Mnoga preduzeca su kupljena naosnovu procene kapitala od pre nekoliko
godina, iako je inflacija u meduvremenu iznosila nekoliko stotina odsto.
Albanac iz Islanda kupio je "Zdravlje" iz Leskovca za tri i po miliona evra,
a ta firma je prve godine posle prodaje ostvarila dobitak od 420 miliona
dinara i vratila sve sto je ulozeno.

Da ste ministar prosvete, sta biste uradili u nasem obrazovnom sistemu?
- Prvo, prosveta mora da bude stavljena u isti kos sa ostalim oblastima.
Drugo, treba odgovorno delovati i znati biti uljudan. Ja sam 25 godina clan
raznih komisija i nikad nisam dobio nijedan honorar, samo kafu i rucak.
Nekad su profesori bili korektni, a isto su bili bedno placeni. Sada se i
oni ugledaju na druge.

Stanje se mora poostriti. Trenutno u Srbiji ima pedest privatnih ekonomskih
i menadzerskih fakulteta. To je katastrofa! Dosta sa privatnim skolama! Neka
Ministarstvo prosvete izabere ljude koji ce da procene obrazovnu situaciju i
kazu koliko moze da bude fakulteta u Srbiji. Ako treba, moze da se otvori
jos jedan ili dva, ali samo pod uslovom da zadovoljavaju sve zahteve.

Postoji li razlika u kvalitetu nastave pre dvadeset godina i danas?
- Apsolutno! Ima previse skola. Drugo, oslabljeni su kriterijumi. Vi sada
mozete doktorirati ubrzano za dva meseca. Ranije niste mogli da budete
profesor ako niste doktorirali, sada i to moze. To nije pitanje fakulteta
nego opste situacije u svim podrucjima. Nekada je fakultet bio strog, imao
sam ljude koji su kod mene polagali 10-20 puta. Trenutno predajem cetiri
predmeta i kada bih sada ispitao profesore privatnih fakulteta ono sto oni
predaju, palo bi 80 odsto. Oborio bih na ispitu onog ko i sam predaje
studentima!

Kada cemo mi imati ugledne univerzitete poput Harvarda, Oksforda, Sorbone,
na kojima ce profesori raditi i za manje para jer bi im od plate bio vazniji
ugled univerziteta?
- Popravljanje pozicija u skoli trazi niz zahteva: bolje profesore i
osnivace, kao i garanciju da ce se kadar te skole zaposliti. Citav niz mera
treba da se donese, a za to treba vreme. U svetu su elitne skole skupe, a
kod nas u skupe skole idu deca bogatasa koja ne mogu da zavrse nijednu
drugu.

U SAD ima 625 menadzerskih skola. Tri meseca sam pregledao njihove nastavne
planove i programe, nastavnike, udzbenike i odabrao sam 30 koje stvarno
valjaju. Prave se velike razlike od skole do skole, ali su tamo privatni
univerziteti bolji - bolje placeni, imaju bolje profesore, trazeni su...
Ekonomski fakultet, nekad i sad, kao nebo je i zemlja po mnogo cemu. Mnogo
se opustio. Svi misle da sve znaju. Poremecen je sistem vrednosti.

U poslednje vreme mnogo se prica o korupciji na fakultetima.
- Korupcija je svuda, ali po razlicitim osnovama. Na postdiplomskim
studijama to je manji problem. Na osnovnim studijama veliki je pritisak na
profesore da se polozi ispit. Isto je kasnije i sa pritiskom za zaposlenje.
To je kao u zdravstvu: treba da operisete kuk i morate da ga kupite gde vam
kazu lekari. Zasto kuk u jednoj firmi kosta 2.300 evra, a u drugoj 4.000
evra? Mogu samo da pomislim da se taj lekar "ugradio". Kada je u pitanju
korupcija, u njoj su izmisljene monstruozne metode. A prava korupcija je ako
platite nekome da biste polozili ispit.

Ekipa Glasa

http://www.glas-javnosti.co.yu/





                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште