KRAH VELIKE EVROPSKE MASSTE 31.5.2005.
0:15
KRAH VELIKE EVROPSKE MASSTE Nikolaj KAVESSNJIKOV, naucni saradnik Instituta
za Evropu Ruske akademije nauka (Moskva, RIA "Novosti")
Francuska je rekla svoju rec i ta rec je "ne". Protiv Ustava Evropske unije
glasalo je 54,9 procenata Francuza, za je bilo tek 45,1 procenat. Vecina
protivnika Evrope je prilicna s obzirom na cinjenicu da je odziv na
referendumu bio visok - skoro 70 procenata. Na paradoksalan nacin borba
protiv Ustava EU ujedinila je siroki spektar tradicionalnih politickih
rivala: ultraleve, komuniste, nacionaliste, ultradesne, pa cak i deo
socijalista. Uz mnostvo postojecih u Ustavu mana, propagandna kampanja bila
je vecim svojim delom odradjena sa sizzeima koji su slabo povezani sa
Ustavom. Sta su, zapravo, zeleli da kazu Francuzi, koji su izasli na
glasacka mesta? Po misljenju levih, u Ustavu je "premnogo trzista" i on kao
takav russi evropski model socijalne trzisne privrede. Ali Evropska unija se
i danas temelji na liberalnoj ekonomskoj politici, a Ustav bi upravo trebalo
da u tu uniju unese nekakve, makar ne toliko znacajne, socijalne odrednice.
Francuzi su najverovatnije kazali "ne" ekonomskoj stagnaciji poslednjih
godina, 10-procentnoj nezaposlenosti i aktuelnoj vladi. Prema uverenjima
lidera nacionalista Le Pena, donosenje Ustava znacilo bi priliv jeftine
radne snage iz novih clanica EU, nagovesteni ulazak u EU Turske i novi
priliv migranata. Medjutim, zemlje Istocne Evrope vec jesu clanice EU, mnoga
nemacka i francuska preduzeca vec prebacuju proizvodnju u Poljsku, Slovacku
i Madjarsku, cije stanovnistvo nije mazzeno visokim zaradama i socijalnim
garancijama. A kroz nekoliko godina, sa okoncanjem prelaznih perioda,
radnici iz Istocne Evrope mogu uzivati sve prednosti slobode kretanja
radnika u granicama jedinstvenog trzista. Taj proces vec je nezaustavljiv i
niposto ne zavisi od usvajanja ili neusvajanja Ustava. Takodje ne postoji
direktna veza izmedju ratifikacije Ustava i buduceg ukljucivanja Turske u
EU, sa kojom ce pregovori poceti u jesen i trajati najmanje pet-sedam
godina. Jos manje su argumentovane bojazni od stvaranja superdrzave i
isscceznuca Francuske. Sem samog pojma "ustav", u Ustavu EU ima malo
odrednica, kojima se prosiruju ovlascenja EU. Ustav, u stvari, fiksira vec
postojeci status kvo. Cak stavise, Ustav je trebalo da sustinski pojaca
pozicije velikih zemalja, pa i Francuske kao takve. Ma koji bili razlozi
koji su odredili odluku Francuza, ta odluka je vec poznata i treba se
zamisliti nad njenim posledicama. Sustinski ce oslabiti pozicije Francuske u
Evropskoj uniji. Njene lidirajuce pozicije u Evropi slabile su tokom 90-ih
godina zbog ujedinjenja Nemacke i premestanja centra teze EU na istok. Sada
ona rizikuje da izgubi imidz "motora integracije", sto je ona bila tokom
sveukupne istorije EU. Sem toga, francusko "ne" predstavlja poraz za citavu
Evropu. Razume se, Evropska unija nece se raspasti, ali nju ocekuje period
politicke i ekonomske stagnacije. U svom govoru 27. maja Zzak Ssirak je
izjavio, da se vec danas Evropa nalazi u zestokoj konkurenciji sa SAD,
Japanom i Kinom, a sutra ce se nalaziti u konkurenciji i sa Indijom. Naivno
je misliti da ce konkurenti cekati dok Evropa ispliva iz stagnacije.
Neokonzervativci u Vasingtonu danas ce sebi priustiti zadovoljstvo da ispiju
ssampanjac. Evropska unija se ne suocava prvi put sa takvom situacijom. U
Danskoj je dva puta organizovan referendum za prihvatanje Mastrihtskog
sporazuma 1992. godine, a u Irskoj je preglasavan sporazum iz Nice 2000.
godine. Uopste uzev, sveukupna istorija EU je istorija kriza. Odredjene
teskoce prilikom ratifikovanja Ustava bile su predvidive. Nije slucajno u
samom Ustavu receno, da ako ga "ratifikuje preko 4/5 drzava-clanica, a jedna
ili nekoliko drzava se suoce sa teskocama prilikom ratifikacije, pitanje ce
biti predato na razmatranje Evropskog Saveta". Medjutim, ta fraza je bila
orijentisana pre svega na Veliku Britaniju. Za nju je bilo moguce predvideti
neke izuzetke, a Velika Britanija i danas ne ucestvuje u citavom nizu sfera
delatnosti EU, i to ne dobrovoljno. Medjutim, komplikovano je zamisliti
Francusku u redu zemalja-autsajdera EU. Jos je komplikovanije pretpostaviti
da ce Francuze primorati da glasaju jos jednom, kao sto je to bio slucaj sa
Danskom i Irskom. I zato je medju liderima Evrope primetna odredjena
nedoumica. Predsedavajuci u EU, premijer Luksemburga izjavljuje da je
neophodno nastaviti proces ratifikacije i kasnije obaviti u Francuskoj
ponovno glasanje. Zan Pjer Rafaren je jos 24. maja kazao, da smatra
"perspektivu drugog referenduma neprihvatljivom". Jasan plan B ne postoji.
Planirani za sredinu juna samit EU svakako ce biti vruc. Umnogome buducnost
Ustava sada zavisi od rezultata referenduma u Holandiji, a prognoze za sada
nisu utesne za evrooptimiste. Ukoliko Holandjani ponove francusko "ne", onda
ce perspektiva nove runde pregovora o Ustavu EU postati sasvim realna. Za
Rusiju sudbina Ustava EU ima veliki znacaj, posto je Evropska unija nas
najveci ekonomski i jedan od znacajnijih politickih partnera. Stupanje na
snagu Ustava EU povuci ce za sobom pojacanje pozicija ujedinjene Evrope u
svetu i dovesti do uspostavljanja kooordiniranije spoljne politike EU. U
strateskoj perspektivi Rusija je zainteresovana za jacanje EU kao jednog od
polova buduceg visepolarnog sveta, koji ni na koji nacin nije
neprijateljski, ali je kudikamo nezavisniji od Sjedinjenih Drzava. S druge
strane, tokom poslednjih godina sve su uocljivije ozbiljne razlike pozicija
EU i Rusije na postsovjetskom prostoru. I s tim u vezi slabljenje spoljne
politike EU objektivno ce uticati na jacanje Rusije u tom regionu. Najzad,
ocuvanje zajednicke spoljne politike i politike bezbednosti EU u danasnjem
obliku sacuvace za Rusiju i mogucnost za manevrisanje, omoguciti joj da
odrzava intenzivnije odnose sa nizom velikih zemalja Evrope, koje su
tradicionalno u vecoj meri od Brisela sklone da uzimaju u obzir ruske
interese. Zbog toga se Rusija ne moze prekorevati u nista vecoj meri od
Francuske, Nemacke ili Italije, koje su spremne da naustrb Brisela odrzavaju
sa Rusjjom posebne odnose. U svakom slucaju, krah velike evropske maste
postace ozbiljan udarac za evropsku Rusiju, jer je nasa politicka sudbina
neraskidivo povezana sa Evropom. - 0 - Misljenje autora ne mora se
podudarati sa misljenjem redakcije. Moskva, 31. 05. 2005. RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
