[sim] I ŽI­VI NA SPI­SKU UBI­JE­NIH

[ANTIC.org-SNN]

 
Vecernje novosti
 I ŽI­VI NA SPI­SKU UBI­JE­NIH
Bor­jan PO­PO­VIĆ  12.06.2005, 18:15:34

PRE­LI­MI­NAR­NOM i do­pu­nje­nom spi­sku ko­ji je sa­ra­jev­ski 
"Dnev­ni avaz" pre­zen­to­vao pre dva da­na, a na ko­me se na­la­ze 
ime­na 8.106 ne­sta­lih sre­bre­nič­kih mu­sli­ma­na, ne­do­sta­je 
osnov­na stvar - ko traži te lju­de. Za ne­sta­le se mo­gu pri­zna­ti 
sa­mo oni za ko­ji­ma tra­ga najuža fa­mi­li­ja: otac, maj­ka, de­ca, 
bra­ća i se­stre, a ni­ka­ko sa­bor­ci, kom­ši­je, po­zna­ni­ci... 
Ume­sto da se broj ne­sta­lih sma­nju­je za ono­li­ko ko­li­ko ih se 
iden­ti­fi­ku­je, do sa­da oko 2.000, do­ga­đa se obrat­no - kaže u 
raz­go­vo­ru za "No­vo­sti" Mi­li­vo­je Iva­ni­še­vić, 
di­rek­tor Cen­tra za is­tra­ži­va­nje zlo­či­na nad srp­skim 
na­ro­dom.
On kaže da ga ču­di što se Sr­bi­ja zva­nič­no ne su­prot­sta­vi 
in­ter­pre­ta­ci­ji slu­ča­ja Sre­bre­ni­ca, ko­ja se iz­vo­di 
is­klju­či­vo iz mu­sli­man­skih fal­si­fi­ka­ta o bro­ju žrtava.
Tvr­di­te da u Sre­bre­ni­ci srp­ska voj­ska ni­je či­ni­la 
zlo­či­ne?
- Ap­so­lut­no. Mu­sli­man­ska 28. di­vi­zi­ja Na­se­ra Ori­ća 
zna­la je da Sr­bi ne­će po­teg­nu­ti ni nož, ni pi­štolj, ni malj na 
nji­ho­ve žene i de­cu i za­to su ih osta­vi­li i po­be­gli 
spa­sa­va­ju­ći se­be.
Ko je i na osno­vu če­ga iz­neo po­da­tak da je u Sre­bre­ni­ci 
ubi­je­no oko 8.000 mu­sli­man­skih ci­vi­la?
- Mu­sli­ma­ni su u Sre­bre­ni­ci ima­li do­sta žrtava, na­rav­no 
voj­ni­ka, ali je taj broj tri do če­ti­ri pu­ta ma­nji od ono­ga 
ko­ji se pri­ka­zu­je! Stal­no nam se na­me­ću ne­ki ter­mi­ni, 
ko­ji bi upor­nim po­na­vlja­njem tre­ba­lo da po­sta­nu isti­na. 
Najvažniji do­ku­ment ko­ji bi to tre­ba­lo da "pot­kre­pi" je Spi­sak 
ne­sta­lih sa pod­ruč­ja Sre­bre­ni­ce Me­đu­na­rod­nog 
ko­mi­te­ta Cr­ve­nog kr­sta, pr­vi put ob­ja­vljen av­gu­sta 1995, 
a za­tim ne­ko­li­ko pu­ta ko­ri­go­van, po­sled­nji put pre dva 
da­na. Iz tog spi­ska, me­đu­tim, ot­kri­ve­no je
3.016 oso­ba ko­je su se po­ja­vi­le na iz­bo­ri­ma 1996. go­di­ne. 
Taj do­ku­ment, u ver­zi­ji ko­ja je ko­ri­šće­na pri­li­kom 
su­đe­nja ge­ne­ra­lu Kr­sti­ću u Ha­gu, sadrži ime­na oko 8.000 
oso­ba, ko­je su ne­sta­le po­sle srp­skog po­vrat­ka u 
Sre­bre­ni­cu. Na osno­vu te broj­ke iz­vo­de se sve 
kva­li­fi­ka­ci­je do­ga­đa­nja u Sre­bre­ni­ci - "me­ga 
zlo­čin", "ma­sov­ni ma­sa­kr ci­vi­la"...
KA­KO JE NA­STAO TAJ SPI­SAK?
- TO je iz­gle­da je­di­na stvar na ko­ju se ni­ko ne osvr­će. 
Ne­sta­le gra­đa­ne je, čak i bez ele­men­tar­ne pro­ve­re, po 
ula­sku Sr­ba u Sre­bre­ni­cu, mo­gao da pri­ja­vi bu­kval­no 
sva­ko. Pri­ja­ve su do­no­si­li i oni ko­ji su se, ne pri­la­žu­ći 
ni­ka­kve do­ka­ze, pri­ka­zi­va­li za ro­đa­ke ne­sta­lih, 
ko­le­ge, pri­ja­te­lje, kom­ši­je, sa­bor­ce... Taj isti spi­sak 
je, bez da­lje is­tra­ge, pro­gla­šen spi­skom "sre­bre­nič­kih 
žrtava", a po­tom je ta for­mu­la­ci­ja pre­ra­sla u "spi­sak 
ma­sa­kri­ra­nih mu­sli­man­skih ci­vi­la". Ko­li­ka je 
oprav­da­nost tog do­ku­men­ta go­vo­ri i to da se u nje­mu na­la­ze 
ime­na i pri­pad­ni­ka dru­gih ve­ro­i­spo­ve­sti, Sr­ba i 
Hr­va­ta, da su tu i oni ko­ji su živi i zdra­vi, a zna im se i adre­sa, 
ima ime­na lju­di ko­ji ni­ka­da ni­su po­sto­ja­li, ne­ki su dva 
pu­ta upi­si­va­ni, �
 �e­sto su na­vo­đe­na sa­mo pre­zi­me­na... Na tom spi­sku su i 
mu­sli­man­ski zlo­čin­ci, ko­ji­ma je u in­te­re­su da se vo­de 
kao ne­sta­li, a pod dru­gim ime­nom žive ne­gde po Bo­sni ili u 
ino­stran­stvu.
Ko­li­ko je na spi­sku pri­ka­za­no ci­vi­la?
- Naj­ma­nje se može tvr­di­ti da se ov­de ra­di o ci­vi­li­ma. Na 
pret­hod­nom, ne­do­pu­nje­nom spi­sku, sa­mo je 36 žena, a 
sta­ri­jih mu­ških ma­lo­let­ni­ka sve­ga oko pe­de­set. Reč je, 
da­kle, o voj­ni­ci­ma 28. di­vi­zi­je Ar­mi­je Bo­sne i 
Her­ce­go­vi­ne. Na tom spi­sku su svi nji­ho­vi voj­ni­ci ko­ji su 
po­gi­nu­li u od­bra­ni Sre­bre­ni­ce ili u pro­bo­ju kroz srp­ske 
li­ni­je do Tu­zle, pa oni ko­ji su stra­da­li u min­skom po­lju, a 
ni­su bi­li ret­ki ni nji­ho­vi me­đu­sob­ni ob­ra­ču­ni, o 
če­mu može da sve­do­či i Eli­za­bet Ren.
Da li i do­sa­da­šnje eks­hu­ma­ci­je po­tvr­đu­ju va­še re­či?
- To što sam re­kao, sa­mo de­li­mič­no ob­ja­šnja­va slu­čaj 
Sre­bre­ni­ce.
Go­vo­ri­ti o toj te­mi, a ne spo­me­nu­ti na­la­ze i eks­per­ti­zu 
sve­do­ka, voj­nog struč­nja­ka i is­tra­ži­te­lja 
Tu­ži­la­štva Di­na Me­nin­ga, ne­do­pu­sti­vo je. On je u svom 
iz­la­ga­nju na­veo da je oba­vlje­no 17 es­hu­ma­ci­ja i da je 
mo­gu­ći mi­ni­mal­ni broj te­la 1.883. Od to­ga je, sve­do­čio je 
Mej, 1.656 mu­ška­ra­ca, za 212 pol ni­je utvr­đen, a za jed­nu oso­bu 
je utvr­đe­no da je bi­la žensko. Što se ti­če uzro­ka smr­ti, 1.424 
oso­be umr­le su od ra­na va­tre­nim oružjem, pet oso­ba od po­vre­da 
šrap­ne­li­ma, de­lo­va bom­bi i gra­na­ta, če­ti­ri su umr­le od 
dru­gih po­sle­di­ca - mo­gu­ćeg gu­še­nja, tra­u­ma... Mo­ra da 
se na­po­me­ne i da srp­ska stra­na ni­je ima­la pri­stu­pa tim 
eks­hu­ma­ci­ja­ma. Ako tražimo isti­nu o Sre­bre­ni­ci, što je 
na­ša ne­spor­na že­lja, ni­šta od na­ve­de­nog ne sme da se za­!
 ne­ma­ri.

PO­MOĆ MU­SLI­MA­NI­MA
GO­TO­VO po pra­vi­lu, mu­sli­ma­ni su svo­je po­ho­de na srp­ska 
se­la oba­vlja­li na ve­li­ke hri­šćan­ske pra­zni­ke - 
Đur­đev­dan, Spa­sov­dan, Bo­žić, Pe­trov­dan, Vi­dov­dan...
Sva se­la, spa­lje­na su, opljač­ka­na i uni­šte­na. Tu ni da­nas 
ne­ma uslo­va za život. Ni u jed­noj op­šti­ni BiH ni­je uni­šte­no 
to­li­ko srp­skih na­se­lja kao u Sre­bre­ni­ci i nje­nom najbližem 
okru­že­nju - kaže Mi­li­vo­je Iva­ni­še­vić. - Ne­spor­no je da 
su Sr­bi obez­be­di­li hra­nu, vo­du i pre­voz za oko 30.000 
mu­sli­man­skih ci­vi­la iz Sre­bre­ni­ce i okol­nih se­la. O to­me 
ni­ko ne pri­ča.


                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/