Dane Srbije u Parizu sjajno organizovalo Ministarstvo za dijasporu, senku
bacila odluka našeg Kulturnog centra da ne dozvoli promociju knjige Isidore
Bjelice, koja za "Svedok" kaže:
U 2005. proglašena sam politicki nepodobnom,time je dokazano da komunizam ni
izbliza nije mrtav
@ Naš stalni dopisnik Jovanka ĐORĐEVIC
U organizaciji Ministarstva za dijasporu, kulturu, turizam i
privredu, u Francuskoj se, protekle nedelje, predstavila Srbija kroz
izložbe, književne veceri, folklor, modne revije, pesmu i igru. Dogadaji su
se odvijali u kulturnom centru, crkvi, ambasadi, u kafani i na platou izmedu
srpskog i francuskog kulturnog centra.
Sakupilo se dosta slika za Hilandar, modna revija Dragice Gavric i
Ivanke Jeftovic je bila pravi hit, a turisticka prezentacija naše zemlje
uspešna. Zamenici ministra za dijasporu, Cotric i Jakšic, sa saradnicima, su
i licno imali sjajnu prezentaciju. Srdacno su razgovarali sa svim našim
ljudima, interesovali se za njihove problem, a posebnu pažnju su pokazali
prema maturantima koji polažu u ovo vreme srpski jezik na francuskoj maturi,
i time dali dobar primer i lekciju "domacima" da ne prave razliku medu
Srbima u Parizu.
Velika završnica je bila u znaku turisticke prezentacije Srbije u
centru Pariza, na prostoru izmedu srpskog i francuskog kulturnog centra, gde
je, na improvizovanoj bini, održana modna revija, koncert narodnih pesama i
folklorne igre, a trubaci Ace Novkovica iz Surdulice su se culi sve do Sene.
Kruna veceri je trebalo da bude predstavljanje knjige "Najvece misterije
srbske istorije" Isidore Bjelice, a o knjizi je trebalo da govori prof.
Nebojša Pajkic. Srbi, poznati po gostoprimstvu, ovde su zatajili. Isidora i
Pajkic nisu ušli u centar (KIC), jer se još u Beogradu podigla prava hajka
na predlog srpske dijaspore da baš Isidora Bjelica bude gost. U obrazloženju
se kaže da je ona najpopularniji i najcitaniji pisac mlade generacije.
Objavila je 40 knjiga, a teme i motivi su nacionalno obojeni. Isidora
Bjelica se cesto bavi tabu temama, a naziv knjige za parisko predstavljanje
je zaista zainteresovao Srbe u dijaspori.
U obracanju javnosti u Beogradu, Bjelica je "okrivila" aktuelnu
direktorku KIC, Branku Bogavac, rekavši da je "ova poznata mrziteljka svega
što je srpsko i ljubiteljka Ismaila Kadarea" ucinila sve da se Isidorina
knjiga ne promoviše u njenom centru, "na cije celo je došla zna se kako i
zbog cega, a od KIC-a napravila šiptarsku teritoriju, gde Srbima nema
mesta".
Ekskluzivno za "Svedok" Isidora Bjelica je usred Pariza, gde je došla
o svom "ruvu i kruvu", da uživa sa svojim mužem, rekla da je delimicno
poslušala Sartrov savet: "Ne obilazite ništa u gradu, vec sedite u najlepši
restoran, narucite najskuplje jelo i cekajte da ceo grad prode pored vas".
- Veoma me sada sve to zabavlja - pocela je pricu Isidora u svom
prepoznatljivom stilu, na pitanje "Svedoka" šta to bi? - U 2005. proglašena
sam politicki i moralno nepodobnom. U beograskim književnim krugovima su mi
rekli da ne pamte takav slucaj, da nekog lincuju jer ima poziv za književno
vece. Meni su ovakvim postupkom obogatili biografiju. Zvali su me i naši i
Francuzi raspitujuci se o ovome, a potez zvanicnika iz KIC-a nazvali
skandaloznim. Time je dokazano da komunizam ni izbliza nije mrtav.
Kad vec ne može u KIC, Isidora je promovisala svoje knjige u Parizu,
i to po nekoliko puta dnevno, medu prijateljima.
- To su pravi književni susreti, kao i ovaj razgovor za "Svedok".
Dokle god možemo i ovo da uradimo, vitalni smo.
Svedok: Kako ste provodii pariske dane?
Isidora Bjelica: Plovila sam Senom, vidala se sa prijateljima,
plesala sa Nebojšom najlepši (ne poslednji) tango u Parizu, držala se pesme
Edit Pjaf "Ne, stvarno ne, ni za cim ne žalim ja", jela losos i škampe
umesto cevapa na koje bih bila osudena, kao iz onih davnih sarajevskih
vremena kada su mi, posle osamnaest sati saslušavanja, doneli cevape. To je
udbaški kontinuitet. Posetila sam izložbu "Daliju u cast", na Jelisejskim
poljima, bacila pogled sa Trokadera na Marsovo polje, posetila generala
Galoa i srela mnoge moje pariske prijatelje.
S: Vaše knjige su za mnoge prejake, iako kažete, u jednom intervjuu,
da ste lak pisac i težak patriota.
I.B: Moje knjige kupuje narod. Ja ih potpisujem od pijace pa sve do
Akademije nauka. Razumeli bi me i ovdašnji Srbi, zato su me i zvali. Naši
ljudi u dijaspori su neopravdano potcenjeni. Ako im se ponudi nešto dobro,
daleko od kica, razumece, sigurna sam. To su casni i vredni ljudi, ali su
ovde opet potcenjeni, podeljeni. Samo da znate da su dobro obavešteni.
Saznala sam putem pisama i licnih kontakata da i dalje "kolo vodi" ista
ekipa, da su prave vrednosti zapostavljene, da se ne neguje na pravi naci ni
jezik ni kultura, da su mladi, školovani ljudi u zapecku, da postoji lista
nepodobnih kojima je onemogucen rad, vi iz inostranstva sada imate svoju
"sigurnu kucu" - Ministarstvo za dijasporu. Oni su dužni da vaše zahteve
proslede dalje. Tamo rade sposobni ljudi.
S: Šta bi pariski Srbi saznali, a nisu, iz Vaše knjige?
I.B: Vec 15 godina se bavim tajnom srpskom istorijom, od Vuka
Brankovica preko Kosovske bitke, pa sve do Draže Mihailovica. Protivnici su
me napali moralno i politicki, rekavši da su to zapisi iz kreveta. I
Salvador Dali bi imao slicne insinuacije. Šta reci o ljudima koji su
naterali Isidoru Sekulic da spali drugi deo knjige o Njegošu i o onima koji
su proterali Milenu Pavlovic-Barili iz Srbije. Antisrpski lobi u Parizu je
veoma jak. Nisam srela toliko stranaca antisrpski ostrašcenih kao što su
neki ljudi ovde, na srecu ne svi.
S: Kada ste Vi u pitanju, stalno vreba neki skandal?
I.B: Ja imam taj oreol skandaloznosti, a da pri tom ništa ne uradim.
Vodim normalan život sa svojom porodicom. Jedini mi je porok što volim da
putujem. Uvek je tako bilo. I još nešto da dodam, poziv da ucestvujem u
manifestaciji "Dani Srbije u Parizu", predstavlja za mene satisfakciju, ali
i to što me KIC nije hteo je takode satisfakcija. Pariz je uvek
inspirativan. Knjigu "Ko je ko u dijaspori" obogaticu dodatkom "Ko je ko u
Parizu". Postavicu i neka pitanja - zašto u KIC-u nema nijedna knjiga
Vladimira Dimitrijevica, nema prostora ni vremena za mlade, zašto se ne
poštuje i ne rehabilituje stara emigracija, gde su mladi talenti, zar za
njih nema mesta u rezidenciji kada se prireduju primanja. Reki su mi da
prethodni ambasadorski par nije dao da se organizuje prijem studenata sa
Sorbone, da ne bi izgrebali parket ili nešto pokrali. Užas! Pa, to nema ni u
Nušicevim komadima.
S: Isidora, šta planirate posle Pariza?
I.B: Najpre cu završiti jednu TV emisiju na Karic-televiziji, a potom
sa porodicom idem u civilizovanu Afriku.
S: Šta biste da se, ne daj bože, zapali Pariz (kao Hilandar) poneli?
I.B: Vatru, poput frnacuskog pesnika, kada su ga pitali šta bi uradio
da se zapali Luvr. I za kraj, reci kaludera Mitrofana Hilandarca: Naše je
samo ono što damo drugima...
Isidora je zaista bogata žena. Dala je mnogo za svoj narod.
ISTINSKI HRAM KULTURE
Aleksandar Cotric je u knjižari "Laš dom" Vladimira Dimitrijevica
otvorio književni susret - 100 srpskih pisaca, i rekao da je Dimitrijeviceva
knjižara istinski hram kulture. Komnen Becirovic, pisac i publicista,
istakao je velike zasluge Vladimira Dimitrijevica u izdavaštvu i kulturi
uopšte, a 600 objavljenih naslova iz slovenske književnosti predstavlja
pravi podvig.
http://www.svedok.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
