http://www.novine.ca/intervju/intervju-1009-dragasevic.html
----------------------------------------------------------------------------
----
I N T E R V J U   S   P O V O D O M  
 
Novine broj 1009

BORA DRAGAŠEVIC
Svoj život posvetio sam religioznom, nacionalnom, humanitarnom i kulturnom
radu

Povodom 60-tog srpskog dana i Vidovdanske proslave u Nijagari razgovaramo sa
g. Borom Dragaševicem o njegovom životu i aktivnostima u srpskoj zajednici
Kanade.
 
 
Svoju pricu Bora zapocinje naravno svojim precima.

"Roden sam u Kragujevcu 8 decembra 1924 godine u domu oca Dragora, sudskog
oficira i majke Katarine, rodene Stefanovic.

Poticem iz oficirske porodice Dragaševica. Moj pradeda, Jovan Dragaševic,
bio je generalštabni pukovnik, pocasni general srpske vojske, nacelnik
glavnog Generalštaba, profesor Vojne akademije 25 godina, osnivac i prvi
urednik vojnog lista "Vojin", osnivac Vojno istorijskog instituta srpske
vojske i ekspert srpske delegacije na berlinskom kongresu.

Moj deda Borivoje, bio je generalštabni pukovnik, profesor Vojne akademije,
urednik vojnog lista "Vojin" i komandant Drinske divizije pred balkanski
rat.

Moj otac Dragor Dragaševic bio je vojno - sudski major, vojni islednik
Komande jugoslovenske flote.

Ja sam za vreme rata bio srpski dobrovoljac".

Davne 1944 g. Dragaševic zapocinje svoj izbeglicki život kako i sam kaže
“bežeci od streljanja koje mu je pretilo od strane komunista “ te ga put
vodi u Grcku.

"Kada su Englezi oslobodili deo Makedonije javili smo se u internacionalni
biro u Grckoj i tu sam se zaposlio kao tumac jer sam govorio tri jezika.

Posle nekoliko meseci bili smo prebaceni u Italiji ali , nažalost u
kaznenicki  logor, jer komandant logora bio licni Titov prijatelj.

Intervencijom generala Damjanovica i politicara Amerike prebacenismo u logor
Eboli u Italiji gde sam uspeo da maturiram kao najbolji u klasi. 

Iz Italije 1947, logor je prebacen u Nemacku kada smo postali "raseljena
lica".

Odatle sam došao u Kanadu, kao fizicki radnik, 1948 u Nort Bay gde sam radio
na izgradnji hidro centrale radeci za ontarijski Hydro i po završetku tog
projekta, obzirom da se na Nijagari zidala najveca hidrocentrala put me
odvodi u Nijagara Fals.

U Nijagaru sam došao decembra 1950. U to vreme Hydro je zapošljavao dosta
ljudi, tako da je bilo mogucnosti za prosperitetom pa sam preko dopisne
škole završio za mehanickog tehnologa.

   U Toronto prelazim 1958 gde sam nastavio sa školovanjem upisavši se na
Rajerson univerzitet. Trebalo mi je 10 godina da diplomiram jer sam uporedo
radio i dva puta nedeljno pohadao casove.

  U periodu koji sam proveo u Nijagari, prikljucio sam se starosedeocima.
Pošto nismo imali crkvenu opštinu i pošto je pop Ðura Vukelic dolazio
povremeno iz Hamiltona radilo se intezivno na tome da se osnuje CŠO tako da
je marta meseca 1953 do toga i došlo na radost svih nas.

Ubrzo je osnovan i hor CŠO Sv Ðorde gde sam ja 5 godina bio predsednik i
uopšte sam bio veoma aktivan na svim poljima rada ove opštine. Prvi stalni
sveštenik koji nam je došao bio je otac Nika Stoisavljevic. 

Kada sam došao u Toronto prikljucio sam se CŠO Sv Sava i ujedno postao clan
njihovog hora. 1961 izabran sam za predsednika hora koji je tada brojao 15
clanova. Za nekoliko godina,  upornim radom i agilnošcu hor je narastao na
50 clanova. Ujedno sam 15 godina bio clan uprave CŠO aktivno ucestvujuci u
mnogim akcijama i projektima. Izdvojio bi humanitarnu akciju za crkvu u
Jasenovcu koju sam prvi pokrenuo a kasnije se pridružio i Branko Vuckovic.
Uspeli smo da sakupimo 25 hiljada dolara. Takode kada je bila akcija hrama
za Vracar bio sam vrlo aktivan...pa onda za crkvu u Prištini...i još mnogo
toga.

Kad god se osvecivala neka crkva u Kanadi davao sam u ime Srpske Narodne
Odbrane $1000, u ime Radio Šumadije $1000 i u svoje licno ime $150.

Aktivan sam clan Srpske Narodne Odbrane u Kanadi koja je osnovana još davne
1916.

Kada je kralj Aleksandar proglasio Kraljevinu Jugoslaviju SNO promenila je
ime u Jugoslovensko - Kanadsko udruženje da bi 1942 pod inicijativom
Bajcetica pocela ponovo da se oformljuju ogranci SNO.

Na sveopštem kongresu 1943 u Hamiltonu Bajcetic je izabran za predsednika
novooformljene SNO.

Boža Markovic posle ubistva kralja Aleksandra 27. decembra 1934 osniva Glas
kanadskih Srba. 1944 SNO otkupila je Glas , tako da je postao sastavni deo
SNO.

1951 na kongresu u Torontu dolazi do razdvajanja i podele SNO. Ostalo je
isto ime obe odbrane na srpskom a na engleskom SNO ciji sam ja clan dobija
ime Serbian National Shield Society of Canada a druga SNO je Serbian League
of Canada u cijem okviru je i Kanadski Srbobran.

Ono što želim da istaknem je cinjenica da smo mi stara emigracija koji smo
došli pre 50 godina se prikljucili postojecim organizacija, nismo osnovali
nove. Da li smo time prouzrokovali neke podele, ne znam, ali smatram da je
bilo mnogo pametnije nadogradivati ono što vec postoji.

Maja meseca 1970 na sednici u CŠO na kojoj je prisustvovao i Boža Markovic
donosimo odluku da osnujemo naš srpski radio. Tako je nastao Radio Šumadija.
Aca Ðordevid je izabran za predsednika,  Olga Markovic je izabrana za
urednika radio programa ali je ubrzo prestala da radi jer je imala obaveze a
ja sam postao urednik radio casa i evo do dana današnjeg sam i urednik i
spiker i direktor radio Šumadije.

Mi smo zvanicno Srpsko Kanadsko udruženje koje smo nezavisno sa svojom
samostalnom upravom i finansira se od oglasa, od cestitki i dobrovoljnih
priloga".

G. Bora Dragaševic otac tri sina i jedne cerke, deda sedmoro unucadi pricao
nam je još mnogo toga ali nažalost zbog prostora nismo u mogucnosti da sve
to prenesemo. Na kraju sumiramo sve ono što je postigao, a toga nije malo.
"Ceo moj život posvetio sam religioznom nacionalnom, humanitarnom i
kulturnom radu i ono što želim da naglasim sve to radio sam bez ikakve
novcane nadoknade".

 

Aktivnosti u Kanadi na nacionalno kulturnom polju

Clan Srpske narodne odbrane od dolaska u Kanadu 1948 godine. Predsednik SNO
od septembra 1977 godine do danas. Clan urednickog odbora Glasa kanadskih
Srba od 1975 do 1987 a od 1987 do danas glavni i odgovorni urednik Glasa.

 

Rad na crkvenom polju

Od dolaska u Kanadu organizator proslave Uskrsa 1948 godine u Montrealu,
kada je planirano organizovanje CŠO u Montrealu.

Marta meseca 1953 godine jedan od osnivaca CŠO Sv. Ðorde u Nijagari. Ocitao
Ocenaš i govorio o potrebi osnivaca CŠO. Bio izabran za drugog clana Odbora
za pisanje pravila CŠO u Nijagari. Iste godine jedan od osnivaca crkvenog
hora Sv. Ðorde u Nijagari i prvi predsednik hora, punih pet godina, do
prelaska u Toronto 1958 godine. Bio je pomocni dirigent hora u crkvi u
Nijagari i pojac. Napravio mali pokretni ikonostas u privremenoj crkvi u
Nijagari, koji je služio godinama.

Po prelasku na rad u Toronto, odmah postao clan CŠO Sv. Sava sve do danas.
15 godina bio clan uprave CŠO, a jedne godine i drugi potpredsednik CŠO. Bio
više puta predsednik hora Sv. Sava. Dobio od hora, povodom 50 godina
pevanja, plaketu-povelju i od Srpskok pevackog saveza zlatnu znacku.

Bio organizator Prvog Srpskog pevackog Festivala u Nijagari 1955 godine i
Pevackog Festivala u Torontu.

Bio Chair-man Konvencije SPS, koja je održana u Torontu u hotelu Suton, na
kojo je uzelo ucešca 56 delegata.

Bio osnivac i 10 godina Chair-man, treceg distrikta SPS, koji je bio
sastavljen od 4 hora Lakavane, Nijagare, Hamiltona i Toronta. Kombinovani
hor brojao je 120 clanova.

Kao predstavnik SPS bio Chair-man Pravoslavne omladine SAD i Kanade dve
godine i organizator velike proslave nedelje pravoslavlja u Pitsburgu.

Kao clan hora Sv. Sava bio 15 godina pomocni dirigent u crkvi i pojac u
crkvi Sv. Sava. 

Dobio mnoge povelje zahvalnosti.

 

Rad na politickom polju Kanade

1952. godine postao clan Liberalne partije za vreme života u Nijagari. Po
prelasku u Toronto postao  aktivan clan u distriktu u crkvi Sv Sava na
Riveru.

Tadašnji poslanik i kasniji ministar Donald Makdonald 1973 godine
preporucuje ga za prvog srpskog predstavnika pri Ministarstvu za
Multikulturu. Od predsednika Trudoa dobio povelju zahvalnosti za taj
položaj. Bio clan Multikulturnog saveta 6 godina, a posle dolaska
Konzervativaca na vlast, kada su ukinuli Multikulturni savet, osnovan je
Canadian Etnocultural Council, u kojem je uclanjeno 35 etnickih zajednica.
Vec 28 godina predstavnik Srba u toj organizaciji.

Clan organizacije Canadians For Genocide Museum. Bio jedan od osnivaca
Srpsko kanadskog saveta. Pre nekoliko meseci izabran za potpredsednika
Srpsko kanadskog kongresa.


Radio Šumadija

Osnivaca radio Šumadije maja 1970 godine. U poslednjih 35 godina direktor
radio programa i glavni spiker. Od provincije Ontario dobio povelju za
25-godišnji volonterski rad. Dva puta bio primljen kod Guvernera Kanade kao
srpski predstavnik pri multikulturnom savetu.

U toku svih radova kako kaže "nikada nisam bio placen za svoj rad".

Srpski dan i Vidovdanska proslava bice održane u subotu 25. juna i nedelju
26. juna na kojoj ce kako nam g. Dragaševic kaže pored mnogobrojnih
znacajnih gostiju biti princ Aleksandar i princeza Katarina i srdacno vas
sve poziva da provedete prijatne trenutke me du svojim narodom uz bogati
kulturno - umetnicki program.


Ivana Ðordevic
 
 



                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште