BEOGRAD - Naslov knjige nemačkog novinara Jirgena Elzesera "Ratne lai", s podnaslovom "Od kosovskog sukoba do procesa Miloeviću" upućuje na temu kojoj se poslednjih godina često vraćamo, ali je malo obrađivana na Zapadu. Vrednost ove knjige koju je nedavno objavila beogradska izdavačka kuća "Jasen" je u tome to autor bez imalo pristrasnosti, koristeći uglavnom nemačke izvore, opisuje pripreme za rat protiv nae zemlje i manipulacije novinara i političara.
- Za nemačke čitaoce to je tivo nepoznatog sveta, a vrednost knjige je u tome to daje zapadne izvore i bazira se na nepobitnim činjenicama - kratko je objasnio Elzesner, dodavi da se ovim temama u njegovoj zemlji bavi uglavnom "Jungevelt".
Knjiga je, nastavlja autor u razgovoru za Glas, rezultat viegodinjeg dokumentovanog istraivanja balkanske problematike i obrađuje period pre, za vreme i posle rata. U delu koji se odnosi na pripreme za rat Elzesner opisuje dva ključna događaja - Srebrenicu i Račak.
|
Ratni trofeji Nasera Orića Naser Orić je, navodi Elzesner, pun ponosa pokazao predstavnicima zapadne tampe svoje ratne trofeje. Vaington post je 16. februara 2002. godine pisao da "ratni trofeji Nasera Orića ne vise na zidu njegovog komfornog apartmana, oni su na video-kasetama: spaljene kuće, srpski mukarci bez glave, njihova tela naslagana na jednoj gomili vrednoj saaljenja. Sledeći tovar mrtvih potiče od eksploziva. "Ulovili smo ih po mesečini", prolomilo se iz njega (Orića). Kada su se pojavile slike grada duhova s mnogim rupama od pucnjeva, ali se nisu mogli videti leevi, Orić je pourio da kae: "Tu smo ubili 114 Srba". Kasnije se slavilo, pevači s patetičnim glasom pevali su u njegovu slavu. |
||||
Dok je Jozef Fier tvrdio da je Srebrenica "simbol srpskog faizma", Elzesner kao činjenicu ističe da je "Srebrenica simbol građanskog rata sa rtvama na svim stranama". Navodni srpski genocid u Srebrenici, ističe autor, bio je odlučujući za prvo učeće Nemačke u ratu od 1945. godine. Citirajući brojna dokumenta, uključujući i izvetaj holandske armije, autor stie i do muslimanskih podataka. Elzesner navodi da je u čitavom Podrinju spaljeno 192 sela, usmrćeno 2.800 Srba i ranjeno est hiljada. U knjizi se navodi i svedočenje predsednika SO Srebrenica za vreme rata Ibrana Mustafića, koga su Srbi zarobili, a potom razmenili, o zločinima koje je Orić činio protiv muslimana, kao i da je za vreme povlačenja iz grada bilo borbi među njima.
Autor objanjava i da na Kosovu nije bilo ni progona ni genocida, nego građanski rat, u koji se 24. marta 1999. umeao NATO, na strani albanske ilegalne organizacije OVK. Pozivajući se na brojne izvore, Elzesner pie da je reim Salji Berie u Albaniji sve do pada 1997. godine bio obilato finansiran iz Bona, da je Nemačka podravala i svog drugog čoveka za kontakt, Bujara Bukoija, predsednika "kosovske vlade"... Najzad, autor tvrdi da "bez nemačke podrke ne bi iz ove razbojničke gomile dobrovoljaca (misli na OVK) mogla za dve godine nastati jedna armija s udarnom snagom. Elzesner ima i dokaze da se finski patolog Helena Ranta, koja je bila angaovana na slučaju Račak, nalazila pod pritiskom nemačkog ministarstva inostranih poslova. Interesantno je, napominje Elzesner, da je o Rantinoj misteriji pisao samo Berlinger cajtung.
Posebno je obrađen navodni plan "Potkova", koji je svojevremeno pripisan Slobodanu Miloeviću kao plan za sprovođenje genocida na Kosovu. Elzesner je pokazao da je plan s očigledno hrvatskim nazivom napravljen u nemačkom Ministarstvu odbrane i podmetnut Miloeviću. Iz obilja dokumenata koji pobijaju priče o masovnim grobnicama na Kosovu, navodimo samo primer Izbice gde je navodno ubijeno 130 Albanaca. Paljivim posmatranjem vie snimaka autor je, između ostalog, primetio da su svee otvoreni pojedinačni grobovi, svi zajedno po muslimanskoj tradiciji bili upravljeni prema Meki i upitao "da li bi Srbi bili uloili toliko truda i toliko religijske saosećajnosti pri pokopavanju svojih rtava".
Lj. Staletović
