BEOGRAD - Jovan Simić, savetnik predsednika
Srbije Borisa Tadića za haka pitanja, često ističe da jo niko nije locirao ni
Radovana Karadića, niti Ratka Mladića, dvojac sa vrha liste prioriteta glavnog
hakog tuioca Karle del Ponte.
- Odvođenje ili hapenje Aleksandra Karadića
tumačim samo kao potvrdu da u ovom trenutku vlasti BiH i međunarodna zajednica
ne znaju gde se nalazi Radovan Karadić i da će, moda, pokuati da od njegovog
sina dobiju neku bliu informaciju.
Ovakav moj stav determinisan je i tvrdnjom NATO snaga da je Aleksandar Karadić uhapen zbog pomaganja određenim hakim beguncima. Ako znamo da optueni koji se jo nisu dobrovoljno predali ili nisu uhapeni, već dugo nisu u mogućnosti da imaju bilo kakav kontakt sa Karadićem, jedino to moemo zaključiti je da im je njegov sin potreban zbog informacija, a ne zbog nečega to je stvarno učinio - kae Simić.
|
Mnoge presude u Hagu bazirane na delimičnim dokazima Zato Mladić, po Vaem miljenju, nije hapen do 2002. dok
je bio u svojoj kući - iz straha od sukoba sa vojskom, kako tvrdi deo
bivih dosovaca, ili iz stranačkih kalkulacija, to tvrdi Mile
Isakov? |
||||
Da li je međunarodna zajednica potenciranjem hapenja Mladića
pred 11. jul, u stvari, čekala priliku da se priblii Karadiću?
- Nema
govora o nekom pribliavanju Karadiću ili sticanju uslova za njegovo hapenje.
Ovo su dva odvojena procesa. Izlazna strategija Tribunala uticala je da se
pojača pritisak međunarodne zajednice da se ubrza hapenje optuenika koji se
jo nisu predali. Sa druge strane, svima je potpuno jasno da ova vlada izvrava
obaveze samo pod pritiskom i u poslednji čas.
Da li se hapenjem Mladića i jo estorice optuenika SCG,
kako njeni zvaničnici uveravaju, reava problem Haga?
- Njihovim odlaskom
se samo reava obaveza nae drave u odnosu na Tribunal, ali cela međunarodna
zajednica očekuje od svih drava u regionu, pa i od nas da nastavimo sa
procesuiranjem osumnjičenih za ratne zločine pred domicilnim sudovima. To će
biti mučno, ali mi imamo i moralnu i pravnu obavezu da se suočimo sa svim
zločinima, osudimo ih i distanciramo se od biveg reima i pojedinaca, koji su
činili te zločine.
Da li je Mladića do sada bilo ko locirao?
- Koliko ja
znam nije, ali bi to morali, pre svega, da pitate vladu.
ta je razlog nepotpisivanja deklaracije o saradnji u
procesuiranju ratnih zločina između SCG, Hrvatske i BiH pred nacionalnim
sudovima i da li Bosna, kako tvrde međunarodni predstavnici u toj dravi, ima
puno pravo da trai da oni koji su činili zločine na teritoriji BiH za to
odgovaraju pred njenim sudovima?
- Da postoji iskrena volja da se
procesuiraju pojedinci koji su počinili zaista strane zločine i da postoji vie
političke pameti, vlade u ove tri drave bi lako nale način da prevaziđu
zakonske probleme, kao to je problem ekstradicije, koji svi potenciraju.
Usaglaena kaznena politika, zajednički program zatite svedoka, dostupnost
informacija, učinile bi da je potpuno nebitno kome se gde sudi. Tako bi se
otklonila svaka sumnja u pristrasnost domicilnih sudova, a svi bi bili sigurni
da će optueni imati fer i poteno suđenje i da će biti oglaeni krivim, samo
ako za to postoje dokazi.
Da bi se izbegla svaka sumnja ili spekulacije da li je neko osuđen pred sudom druge drave samo zato to je pripadnik drugog naroda, mnogo bolje bi bilo da svaka drava sudi svojim dravljanima. Takva presuda bi imala nesporni kredibilitet i u domaćoj javnosti, a istovremeno bi bilo jako korisno da se ta javnost upozna i sa nekim neprijatnim činjenicama o kojima se do sada ćutalo. Zato mi je ao to deklaracija nije potpisana i zbog toga mislim da nije dobro da se optuenima sudi pred sudovima zemlje gde su počinjeni zločini.
Goran Đogić
