SAM PAO SAM SE UBIO
http://www.webspace-kostenlos.com/vukotic/sam.htm
"Na ovaj dan secanja, svi smo duzni da shvatimo, da zlo koje je sve ovo
izazvalo i dalje vreba sa okolnih brda i da se ono mora unistiti".
(Pjer Risar Prosper, americki "svevideci" i s lanca pusteni (at large)
ambasador za pitanja ratnih zlocina, Potocari, 11.7.2005)
--------------------------
Gornja recenica potamnelog kofo-onanskog srodnika, potomka crnoamerickog
roblja, nedvosmisleno ukazuje na odnos americke administracije prema Srbima
i nepromenjiv tok njene politike prema Balkanu (jos od Busa Seniora i
njegove antologijske pretnje 1992: "Srbi ce biti surovo kaznjeni!"), u kojoj
su Srbi oznaceni kao "agresori", "zlocinci" i "hladnokrvne, bolesne ubice".
Dakle, Srbi su ti "ruralni divljaci" i cista inkarnacija zla, poslanici
samog djavola, ljudi nedostojni da hodaju planetom, cije se seme mora
nemilosrdno iskoreniti. Zapravo, Risar u Potocarima "prosperitetno" poziva
na linc, nacionalnu netrpeljivost i rasnu diskriminaciju Srba. Nije slucajno
ni to, sto je Stejt Department za prenosioca takvog fasistickog i
rasistickog poklica izabrao (kako bi to Copicev junak zakljucio) bas
"pecenog coveka". Ko bi jos mogao da pomisli, da bi crnac mogao da bude neko
ko bi zagovarao rasizam, kada se zna da je crni covek vekovima bio
zlostavljan i krajnje necovecno mucen. Posebno u zemlji iz koje je pomenuti
nesrecnik upucen u Potocare.
Nazalost, srpski politicari (koji su bili u Potocarima i koji su morali
istog trena da reaguju), buduci da pate od sindroma samodovoljnosti i
samozaljubljenosti, nisu ni zapazili (a verovatno nisu ni slusali) strasnu
pretnju americkog vrha, upucenu (kroz Risarovu crnu dusu) narodu kojem, na
nesrecu, i sami pripadaju. Uopste, Srbi su danas postali veoma povrsan i
neoprezan narod, koji nikako ne mogu da poveruju u zla koja im se decenijama
unapred spremaju, sve do onog casa u kome ostrica noza klizne njihovim
grlom. A tada obicno biva kasno, bas onako kako nam se desilo u Drugom
svetskom ratu.
Ipak, nije samo Risar taj koji je u potocarima Srbima uputio jasnu poruku da
njihova buduca "zla" nece biti tolerisana. Orkestrirana antisrpska histerija
zahvatila je i ostale "humaniste", koji su od strane svojih zapadnih vlada
poslate da odaju postu "nevino" umorenim muslimanskim dzihad ratnicima. U
njihovim "sapatnickim" govorima uvek se provlacila biblijska (univerzalna)
borba izmedju zla i dobra, gde su Srbi, svakako, jedino zli a muslimani
jedino dobri. Krajnje je vreme da srpska drzava i srpski politicari shvate
smrtnu opasnost koja se nadvija nad Srbijom i srpskim rodom. Valjda bi
Srbima moralo biti jasno, da nema druge vec da se konacno pocnu da uzdaju "u
se i u svoje kljuse". Danas nema nikoga na svetu ko bi hteo ili smeo da
stane u zastitu Srba. U slucaju novog rata, u ime samoproklamovanog NSP
"dobra", Srbija moze da bude spaljena, a njeno stanovnistvo u potpunosti
istrebljeno, a da to ne izazove gotovo nikakvo interesovanje u svetskom
javnom mnjenju. Onaj ko smatra da je tako nesto nemoguce, uopste ne razume
na koji nacin danas svet funkcionise, niti razume moc lazne propagande i
kljucne reci svetskih medija u formiranju misljenja prosecnog stanovnika na
planeti.
Srpska nauka i politika nalazi se u stanju hibernacije. Zemljom haraju
secikese, ustve i poslednje hulje, kakav jedan narod uopste moze da ima. Sve
je prepusteno stihiji i haosu. Nigde nema srpske inteligencije koja bi,
eventualno, mogla do dozove Srbe "pameti", ta da srpski narod shvati da se
nalazi pred poslednjim zemaljskim ispitom. Ukoliko se padne u takvoj borbi
za puko prezivljavanje, popravnog nece biti. Dok poslednja zrnca klize iz
srpskog "pescanika", na srpskoj intelektualnoj sceni ne primecuju se nikakvi
znaci budjenja. U zemlji nema nikakvih jasnih inicijativa za ozbiljno
organizovanje u buducoj neminovnoj odbrani, ne samo srpskih nacionalnih
interesa nego i samog prava na zivot srpskog naroda. U srpskoj dijaspori
imamo samo Nikolu Janica i USDE, koji shvataju sta je nuzno da se cini u
ovom uzasnom vremenu. Ali, oni su marginalizovani od strane srpske vlasti,
kojoj vise odgovara zlotvorna politika KSU i "patriotea" tipa Djordjevica,
ljudskog smeca koje ima smelosti i obraza da cak tvrdi kako su "ublazili"
rezoluciju americkog Kongresa i Senata, kojom su Srbi okarakterisani kao
"genocidan narod". Da li pokvarenosti slicnih srpskih izroda ima kraja? Da
li, generalno uzevsi, naivnosti srpskog naroda postoji kraj?
"Da mi je neko pre pet godina rekao da ce Srbija, u tako kratkom periodu,
doziveti toliki napredak u mnogim oblastima, rekao bih mu da sanja".
(Pol Volfovic, sluzbenik Svetske Banke, jul 2005)
Bez snova zivot bi, verovatno, bio sasvim obesmisljen. Nije slucajno Anatol
Frans tvrdio da su snovi "visi red stvarnosti". Naravno, Anatol je mislio
na prave snove, one nocne, kada se covek seli u drugu dimenziju. Ali pored
tih, istinskih snova, postoji i sanjarenje, san u budnom stanju, u kome se
masta o onome sto covek nije, a zeleo bi da bude. Medjutim, ima i onih koji
nikada ne sanjaju, ni u snu ni na javi - nemaju o cemu - jer zive u svetu
ispunjenih zelja. Takvim insomnijskim somnbulima ne ostaje nista drugo do da
budu "dobre vile", koje carobnim stapicem ispunjavaju snove drugima, onima
koji iz sna nikako ne uspevaju da izadju. Posto su slicni "usrecitelji"
ljudskog roda neprestano budni, oni sigurno znaju, da san i ne bi bio san,
ukoliko bi ga bas svako mogao da ostvari na javi.
Medlin Olbrajt, na primer, koja je nekada sanjala pregnantnu kopulaciju sa
svojim spasiteljima Srbima i, konacno, takav san uspela da pretoci u
stvarnost (istina, kopulirajuci i u sebe usisavajuci bivseg raskog
"viteza"), danas, nakon milosnog siptarskog "taca" (dodira) besano (besno)
se zdala da ostvari snove onih za koje zna da jos umeju da "mastaju": "Od
samog pocetka znala sam o cemu sanjate i ucinila sam sve da taj san
ostvarite", rekla je Medlin, mazno se umiljavajuci svojim siptarskim
cesagijama.
Sam Bog zna na kakav je "napredak" u Srbiji Volfo/vic mislio, sem ako pod
tim nije podrazumevao poslusno blejanje, u tor sateranih srpskih politicara.
Srbija se nalazi pred takvim ekonomskim i politickim rasulom, koje
nagovestava njenu skorasnju smrt. Privreda zemlje, moglo bi se reci, maltene
ne postoji. Stranci, zajedno sa nekoliko razbojnickih familija u Srbiji i
politickom lesinarskom elitom, danas i dalje, u bescenje, prisvajaju
materijalna dobra koja su Srbi sticali stotinama godina. Drzavna ekonomija
Srbije nije valjala, ali, ova nova, privatno-razbojnicka ce Srbima doci
glave. Finasijske poluge u drzavi su u rukama stranaca ili navodnih Srba
koji nikada nisu valjano naucili srpski jezik. Svetska banka i MMF su na
sva kljucna mesta u Narodnoj banci i drugim finansijski ustanovama postavili
svoje segrte. Zapravo, ljude koji nikada nista i nisu znali o onome sto im
je "uza struka", sem da izvrsavaju naredbe svojih gospodara. Naravno, uz
pristojnu platu za satiranje buducnosti onog naroda, kojeg ne osecaju svojim
bicem i kojem, sem imenom i prezimenom (a i to je cesto sumnjivo), ni po
kakvom drugom osnovu ne pripadaju.
Svakako, svemu recenom treba dodati i silni "napredak" Srba i Srbije na
planu "politickog i moralnog" sazrevanja. Obrazovnu politiku u zemlji vode,
od tog istog Volfovica (i slicnih njemu) sponzorisane, "nevladine"
organizacije "za nenasilne komunikacije" ili "akcije", kao i kurikulumi
(kukurikulumi) Katolicke crkve, sa centralom u Beogradu. Necemo ulaziti u
sam nonsens slicnih sintagmi i "budi fina ovca" formulacija, posto bi to
svakom coveku prosecne pameti moralo biti jasno. Slicnu, vise nego tragicnu
situaciju, zaticemo u srpskoj kulturi, gde sedi jedan ucaureni i maloumni
krug ljudi, koji bi u normalnom svetu jedva mogli da budu clanovi drustava
baba usedelica ili osoba obolelih od Alchajmerove bolesti. Ipak,
najstrasnije i najsmrtonosnije udarce Srbi danas zadobijaju na polju domaceg
informisanja, koje u celosti pod stranom (tudjinskom) kontrolom. To sigurno
nije slucajno, jer je postalo jasno da se danas velike pobede ne mogu
ostvarivati samo na stvarnom bojnom polju zaracenih strana, jer se rat
kreira ili dovrsava prepariranjem misljenja javnog mnjenja. Treci balkanski
rat bice okoncan onog casa, kada Srbi priznaju da su monstrumi, to jest,
genocidan soj, i kada sami sebi okace strangu oko vrata. Zapravo, nikada
nije postojala "cistija" i "sjajnija" pobeda od one, u kojoj se neprijatelj
nagovori na samoubistvo. Srbi i danas (ali sve tise) ponegde mogu da se sete
umnih izreka svojih predaka, poput one: "Sam pao sam se ubio".
Dusan Vukotic
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
