[sim] PREDLOG REGULISANJA VOJNE OBAVEZE REGRUTA U DIJASPORI

[ANTIC.org-SNN]

VESTI iz Frankfurta, 30.juli, 2005.    PREDLOG REGULISANJA VOJNE OBAVEZE REGRUTA U DIJASPORI OTKUP POSLE OBUKE • Pored novčane nadoknade državi vojni obveznici iz rasejanja moraće da prođu i obuku u trajanju od mesec dana, stoji u predlogu. • Preti protivustavna diskriminacija  građana Srbije, na osnovu mesta boravka i bogatstva Aleksandar Čotrić Ministarstvo za dijasporu Srbije i Ministarstvo odbrane SCG podržali su u načelu inicijativu kojom bi se omogućilo regrutima iz dijaspore da otkupe vojni rok. Jedna od najinteresantnijih odredbi u predlogu je sigurno ona koja propisuje da uz novčanu nadoknadu državi regruti iz rasejanja moraju da prođu i vojnu obuku u trajanju od mesec dana. Ministarstvo odbrane, međutim, ćuti i izbegava komentar i niti demantuje, niti potvrđuje ove informacije. Konačnu reč o ovom predlogu daće Skupština državne zajednice Srbije i Crne Gore koja, prema najavama, do kraja godine treba da usvoji novi zakon o vojsci. U javnosti se spekuliše koliko će koštati otkup vojnog roka, pa se govori o brojkama od 750 do 2.000 evra. Nameće se pitanje da li će ovakvim, alternativnim načinom ispunjenja vojne obaveze biti uspostavljeno pravilo da u vojsku idu samo siromašni. S obzirom da je jedan od osnovnih ustavnih principa jednakost građana, Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava ističe da se prilikom uvođenja instituta otkupa vojnog roka mora biti veoma obazriv da ne bi došlo do diskriminacije građana na one iz dijaspore i ove u SCG, kao i njihove dikriminacije na osnovu bogatstva. Krše ustavna prava - Građanski savez Srbije se protivi i predlogu odredbe kojom bi se otkup vojnog roka omogućio isključivo našim državljanima u inostranstvu. Na ovaj način se ukida ravnopravnost građana, koje je jedno od osnovnih ustavnih prava. Smatramo da je potrebno ovaj predlog izmeniti tako da skraćenje roka obuhvati i civilno služenje vojske kao i da se omogući svakom vojnom obvezniku Srbije da otkupi vojni rok, bez obzira na to da li živi u inostranstvu ili u Srbiji. - Socijalni kriterijum u tom smislu mora biti prihvaćen, odnosno postavlja se pitanje da li bi onda za svakog građanina praktično morala da bude određivana posebna cena koja bi se odnosila na otkup vojnog roka. To je suština priče. Onda se opet postavlja pitanje jednakosti prava građana - da li bi na taj način građani, koji bi dali više, i oni, koji bi dali manje, bili u nejednakom položaju - kaže Milenković. Vojni komentator LJubodrag Stojadinović smatra da uvođenje instituta otkupa ne bi uticalo na borbenu gotovost i motivaciju vojnika. Stojadinović ističe da je vojska nesumnjivo u lošem materijalnom položaju, ali kaže da instituciju otkupa ne treba posmatrati kao način za popunjavanje fondova, već kao pokušaj da se vojska shvati kao sistem u koji se mora ulagati kako se ne bi raspao. - Ova ideja, koja je atraktivna i koja može da zasmeta ljudima koji smatraju da će bogatiji izbeći vojsku tako što će platiti, a da će drugi morati da služe vojni rok, u jednoj reformisanoj vojsci biće potpuno nevažna jer će takva vojska, praktično, biti profesionalna. Recimo, oni koji služe vojsku neće plaćati da ne služe, a oni koji služe biće plaćeni da to rade - kaže Stojadinović. Rehabilitacija VSCG - Otkup vojnog roka omogućio bi materijalnu rehabilitaciju vojske u značajnoj meri, a nakon određenog prelaznog perioda, do profesionalizacije vojske, otkup vojnog roka mogao bi da važi i za mladiće u matici. Među poslednjim smo zemljama u Evropi u kojoj je regrutacija još uvek osnovni vid odsluženja vojnog roka - zaključuju u Patriotskoj stranci dijaspore. Podsetimo, zamenik ministra za dijasporu Aleksandar Čotrić rekao je da očekuje da će pitanje otkupa vojnog roka biti zakonski regulisano do decembra. Čotrić smatra da bi novac od otkupa išao u fond za modernizaciju i profesionalizaciju vojske. - Saopštenje iz Ministarstva vojske da će se do kraja godine omogućiti mladićima koji žive i rade u stranim zemljama da vojnu obavezu regulišu putem otkupa vojnog roka sasvim je razumljivo i prihvatljivo sa ma koje tačke gledišta to posmatrali. Uostalom, i druge zemlje imaju dugodišnju praksu regulisanja vojne obaveze na ovaj način - saopštava Patriotska stranka dijaspore (PSD). - Nije to nikakva diskriminacija prema mladićima u matici, tim pre što je profesionalizacija vojske sasvim dogledna stvarnost. Bez toga nema ulaska u Partnerstvo za mir, a pogotovo ne u NATO - zaključuju u PSD-u. ČEKAJU CENU OTKUPA: Pripadnici Vojske Srbije i Crne Gore V. MATEVSKI