POVODOM JUBILEJA OEBS 2.8.2005.
22:21
JUBILEJ OEBS BEZ RADOSTI Vladimir SIMONOV, politicki komentator RIA
"Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")
Godine 1975, 1. avgusta, u dvorcu "Finlandija" u Helsinkiju lideri
Sovjetskog Saveza, SAD, Kanade i jos 32 evropske drzave stavili su svoje
potpise pod Zavrsni dokument Konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji
(KEBS) Tokom 90-ih godina nova Rusija uporno je pokusavala da OEBS ucini
osnovom evropskog politickog sistema. Medjutim, nailazila je na prikriveni
otpor NATO i Evropske unije. Posebno razocarenje Moskve izazivaju tematske
razlike u radu Organizacije: od tri "korpe" u vidokrugu rukovodecih
funkcionera OEBS ostaje samo humanitarna, a druga dva pravca - ekonomski i
vojno-politicki, koji ukljucuje i borbu protiv terorizma - ostaju u stanju
stagnacije. Rusiji to ne odgovara. Ako OEBS ne zeli da izgubi svoju
autenticnost i jednog lepog dana ostane bez posla, on mora da se podvrgne
reformi, pre svega da vaspostavi balans triju "korpi", upozoravaju u Moskvi.
I zaista, sa godinama Organizacija je pocela da se udaljava od svojih
ciljeva i sve vise se transformise u instrument servisiranja interesa samo
uske grupe njenih ucesnika, pa i pojedinih drzava. U sustini, danasnji OEBS
je srozan do nivoa nadzornika politicke situacije u pojedinim zemljama, koje
nisu u sastavu EU i NATO. Na forumima Organizacije i dalje preovladava
proizvoljno delenje njenih clanova na takozvane "uspesne" i "neuspesne". I u
rzultatu se OEBS sve cesce koristi za beskonacna naravoucenija, koje neke
drzave daju drugima. Pri tom se eksperti Organizacije ne gnussaju dvostrukih
standarda kada se lacaju posla da ocenjuju situaciju u vezi sa covekovim
pravima, kvalitetom izbornih kampanja ili stepenom sloboda u nacionalnim
medijima. Ako se radi o izborima na Ukrajini ili u Ceceniji, onda su
posmatraci OEBS skloni da sve farbaju crnim bojama. Ali ako se radi o
izborima u Avganistanu, na Kosovu ili u Iraku, gde su stotine hiljada ljudi
bili liseni prava na iskazivanje volje, e, onda ti isti posmatraci
aplaudiraju "trijumfu demokratije". I jos jedan porazavajuci primer: evo vec
ko zna koju godinu eksperti Organizacije ostaju nemi na vopijucu
diskriminaciju ruskojezickih nacionalnih manjina u Letoniji i Estoniji. A
Evropa bi morala da pocrveni od stida, jer je u njenom srcu nastala zona
aparthejda. Vise od 700 hiljada ljudi, koji zive u Letoniji i Estoniji,
imaju pasose druge boje, koji ih osudjuju na ponizavajuci status negradjana.
Pravnici pravozastitnih centara otkrili su 62 razlike u pravima gradjana i
ruskojezickih izopstenika u Letoniji i 46 u Estoniji. Ponasanje vlasti te
dve zemlje, koje tek sto su usle u Evropsku uniju, nemaju niceg zajednickog
sa principima demokratije, kako se oni tumace u Helsinskom Zavrsnom
dokumentu, ciju 30-godisnjicu obelezavamo ovih dana. Bez obzira na sve
pokusaje Rusije da skrene paznju na skandaloznu situaciju, Organizacija cuti
i njeno cutanje se, prirodno, dozivljava kao aminovanje ozbiljnog odstupanja
Rige i Talina od opsteevropskih normi. Iskrivljivanje pravozastitnog procesa
takve vrste u korenu protivureci onim istim ciljevima radi kojih je svet i
ugledala struktura OEBS da stvori nedeljivi opsteevropski prostor
bezbednosti sa jedinstvenim za sve zapovestima demokratije. Eto zbog cega
Moskva insistira na sveobuhvatnoj reformi, koja bi dovela do optimizacije
rada instituta OEBS i njenog Sekretarijata. Februarska poseta Rusiji
aktuelnog predsednika OEBS i sefa MIP Slovenije Dimitrija Rupela doprinela
je boljem razumevanju obe strane parametara takve reforme. Ponekom se moze
uciniti da Rusiju jednostavno iritiraju razlike sa OEBS u oceni procesa koji
se desavaju na postsovjetskom prostoru. U sustini, motivi kojih se rukovodi
Moskva, dublji su i principijelniji. Ona ne zeli da OEBS zaboravi na svoju
izvornu misiju ujedinitelja Evrope. Mandat OEBS je kudikamo siri i
znacajniji od onih jednostranih usluga koje danas pruza pod iznudom. - 0 -
Moskva, 03.08.2005. RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
