http://www.srpski-nacional.com/vest.php?id=5029 Srpski nacional Subota, 6.avgust, 2005. Srbija
NATO je Srbiju pobedio tek 5. oktobra 2000. godine Bivši savezni ministar informisanja Goran Matić nedavno je objavio knjigu "U milosti anđela", u kojoj u "insajderskom" stilu nudi svoje svedočanstvo o događajima iz vremena bombardovanja SR Jugoslavije, kao i o svojoj ulozi u informativnom ratu s NATO snagama. Kakvi su vaši utisci s obzirom na nastojanja da se zabrani njena promocija. Imate li još sličnih iskustava? - Da. Knjiga ''U milosti anđela'', koja govori o ratnoj propagandi u periodu NATO agresije, pojavila se u društvenom ambijentu koji pokušava da po svaku cenu sakrije ili relativizuje NATO bombardovanje SRJ. Ne radi se samo o knjizi. U poslednjih pet-šest godina u Srbiji se vodi kampanja faktičkog i istorijskog revizionizma. Najpre su albanski teroristi pravosnažno osuđeni za teška i konkretna krivična dela, prevedeni u političke zatvorenike i pušteni iz zatvora, zatim su povučene tužbe SRJ protiv nalogodavaca kriminalnog bombardovanja, a jugoslovenski politički i vojni vrh se našao u Hagu. Džordž Robertson, jedan od stratega bombardovanja i propagandne kampanje protiv naše zemlje, dobija visoko priznanje Vojske SCG. U takvoj atmosferi moja knjiga je dočekana kao ''politička nekorektnost'' i prema njoj je zasad uspostavljen odnos tihe cenzure. Uostalom, poznata novinarka uglednog beogradskog nedeljnika priznala mi je da je knjiga interesantna, ali da ona o njoj ne sme da piše. Mada, ja očekujem da posle tihe cenzure, u slučaju ozbiljnijeg medijskog prodora knjige, bude i ozbiljnijih napada. Da li u taj društveni ambijent spada i aktuelni sporazum s NATO? - Moram da priznam da mi nisu jasne političke izjave raznih stranaka oko tog sporazuma. Ja sam 5. oktobar doživeo kao dan pobede NATO nad SRJ. Pogledajte šta je bio program DOS-a i njegovih delova i ko je stajao iza njih. Svi su se pozivali na evroatlantske integracije i NATO. Kada taj sporazum osporavaju oni koji su na vlast došli na ''NATO tenku'', meni to deluje kao licemerna politička poza. Njihov program je NATO i ne treba to da kriju ili negiraju. Nema nikakve ''bezbednosne suverenosti'', ako vam je NATO zacrtani cilj u bezbednosnim integracijama. Istovremeno, interesantna je i političko-stranačka dimenzija. Sporazum potpisuje Vuk Drašković koji nije učesnik petooktobarskog prevrata, dok ga ostali kritikuju i skupljaju političke poene za izbore, glumeći nacionalno svesne stranke. Sve je to suviše providno. Tvrdite da je 5. oktobar dan pobede NATO nad SRJ? Zar se ne radi o pobedi demokratije? - Kakve demokratije? Zar je demokratija kad dođe Havijer Solana i ukine nam ustav, parlament i državu? Nas, koje je izabrao narod na izborima, bez izbora zameni s poslanicima koji su ''deca'' njegove demokratske revolucije. Demokratiju određuje sadržaj, a ne retorika. Mene sve ovo neodoljivo podseća na vreme samoupravnog socijalizma. Ideološka doktrina o teorijski idealnom sistemu i malo od toga u praksi. Danas je religiozna predanost demokratskim vrednostima postala uslov bavljenja politikom. Slično kao nekad crvena knjižica. Međutim, iza te nove demokratske retorike nalaze se partijska i privatizovana država, carstvo korupcije i kriminala, nalaze se siromašne i obespravljene mase. Umesto komunističke elite koja upravlja materijalnim resursima i životima, sada je tu demokratsko-ekspertska elita beskrupulozno spremna da u borbi za svoje privilegije trguje državnim i nacionalnim interesima. Da li su ovakve izjave osporavane na Zapadu? - Zanimljivo je da na Zapadu postoje snage koje javno izražavaju kritički odnos prema agresiji, a da je u Srbiji on sve tiši. Desetine knjiga u zapadnim zemljama, kao i stotine i stotine članaka u uglednim svetskim listovima, objašnjavaju prave motive i prirodu agresije na SRJ. Nešto od toga sam i naveo u knjizi. Ako jedan Henri Kisindžer može u Americi da kritikuje agresiju na SRJ i srpski narod, zašto se ućutkuju Srbi koji to rade u Srbiji? Možda se vlast plaši da insistiranje na odgovornosti zapadnih zemalja i lidera može da ugrozi buduće evroatlantske integracije? - Da, oni to tretiraju kao politički pragmatizam. Ja mislim da može da se pređe i preko sankcija i svih nekorektnosti prema Srbiji, ali zločini se ne mogu zaboraviti. Sa Zapada nam stalno poručuju da nema evropskih integracija bez suočavanja s prošlošću, pogotovo zločinima iz te prošlosti. Neka budu dosledni, pa neka se i oni suoče sa zločinima koji su ovde počinjeni u ime ''prava Albanaca'' da završe decenijsko etničko čišćenje Srba sa Kosova. Ako to ne učine, nikada nas neće ubediti da nam donose pravdu, demokratiju i blagostanje, već okupaciju i sud pobednika. Nažalost, u Srbiji je uvek bilo i uvek će biti onih koji će tu vrstu okupacije slaviti kao oslobođenje i kapitalizovati refren NATO propagande kako je za sve kriv Milošević. Inače, ne verujem u te evropske integracije. Kad mi stignemo do prijema u Evropsku uniju, nje više neće biti. Realnija je integracija balkanskih zemalja ili, preciznije, balkanskih protektorata, ali to je posebna tema. O tome spremam posebnu knjigu. Bili ste pritvoreni u vreme ''Sablje''. Kako se ta stvar završila? - Bio sam mesec dana u pritvoru, jer je moj boravak na slobodi ''ugrožavao bezbednost Republike''. Nije bilo nikakve istrage niti optužbe. Da li ste tužili državu zbog toga? - Da, ali dosad nije zakazano nijedno ročište. Pritvoreni članovi i simpatizeri DSS, prema novinskim izveštajima, okončali su svoje sporove pre više od godinu dana. Prema nama koji smo izvan vladajućih partija pravosuđe nema takav ažuran odnos. Jedino ako nas neko tuži, zakazuju se po dva ročišta mesečno. To je jedan od dokaza koliko je ova država i dalje partijska. Nadam se da ću svoja prava realizovati na sudu u Strazburu s obzirom na to da je u izveštaju Oebsove misije za monitoring vanrednog stanja u Srbiji moje ime navedeno kao primer osobe pritvorene iz političkih motiva. Možda o tome u Srbiji nisu obavešteni? - Možda! A možda misle i da će sud u Strazburu raditi po dinamici i načelima srpskog pravosuđa kada je stranka u postupku Goran Matić ili neko drugi ko nije aktivni promoter zapadne demokratije. Videćemo da li tamo i takvi imaju pravo na ljudska prava. Lako sam pobedio Džejmija Šeja Ako smo već poraženi u sukobu s NATO, ostaje činjenica da je portparol NATO Džejmi Šej priznao pobedu srpske propagande. - Da, Džejmi Šej je na pres konferenciji NATO u Briselu 17. maja 1999. rekao: "Kao prvo, ne želim da procenjujem sada propagandni rat s Beogradom. Mislim da nikada nećemo to tako dobro raditi kao oni." Međutim, prava bitka za utvrđivanje ratnog bilansa, kao što su pitanja uspeha i neuspeha, pobede i poraza, legitimnosti i osude, počela je tek posle rata. Mnogi aspekti rata koji su dotad bili dominantni pretvorili su se u probleme koje je tek trebalo dublje analizirati. Ja sam u ta razmatranja uneo i dozu realnog skepticizma, jer teško je govoriti o uspehu srpske propagande posle osamdeset dana bombardovanja, ljudskih žrtava, razaranja i uništavanja naše zemlje? Ukoliko je naš ''uspeh'' i postojao, on se temeljio pre svega na neshvatljivo lošoj propagandnoj aktivnosti štaba NATO u Briselu, kao i propagandnih timova u zemljama agresorima. Nismo mi bili tako efikasni, koliko je protivnička strana bila loša. Stoga je bliža istini ocena o fijasku propagande NATO, nego o uspehu ''srpske strane''. Na klizavi teren dokazivanja ispravnosti NATO operacija, propagandiste NATO gurali su oni koji su pokrenuli rat, birali ciljeve i izdavali naredbe, a ne mi. Učinjene su stvari koje se nikako ne mogu opravdati: raketirana je kineska ambasada, zgrada televizije, konvoj izbeglica, putnički voz, autobus, škole, bolnice, ubistva dece... Mi smo uspeli da nađemo mehanizam da te slike dođu do zapadne javnosti. Pokušaji propagandista NATO da ove zločine pripišu našim snagama, zataškaju ili opravdaju dodatno su ih diskreditovali. Te stvari sam detaljno opisao u knjizi. ###### http://www.artel.co.yu/sr/reakcije_citalaca/2005-08-04.html ARTEL Geopolitika Artel - Reakcije čitalaca Nova knjiga Gorana Matica:U MILOSTI ANDJELA Ovih dana pojavila se u knjižarama knjiga Gorana Matica sa naslovom "U milosti andela". Na 459 stranica velikog formata on obraduje deo svoje aktivnosti iz nemilog vremena bombardovanja Jugoslavije. Iz pera bivšeg saveznog Ministra za informacije, pojavila se knjiga koja baca novo svetlo na jedan od do sada malom broju ljudi znani oblik otpora NATO propagandi, o Koordinaciono-operativnoj grupi za informisanje strane javnosti, koja je radila tokom NATO bombardovanja naše zemlje, a na cijem se celu nalazio. Nakon Prologa i Uvoda, knjiga po danima prati aktivnosti grupe propagandnih eksperata koji su pokušali da pariraju propagandi protivnika i da u konkretnim uslovima i sa neuporedivo manjim resursima omoguce da svet ipak vidi slike ratnih razaranja, koje se nikako nisu uklapale u dobro usavršeni koncept "asepticnog rata", koji je nastao tokom rata u Vijetnamu a detaljno razvijen za vreme Zalivskog rata. Knjiga obiluje dokumentarnim podacima koji su dati na svež i zanimljiv nacin, u vidu dijaloga malobrojne grupe pažljivih analiticara i mnogobrojnih licnosti koje se pominju u knjizi. Svaki dan nazvan je po nekom poznatom filmu, što samo pojacava utisak nekih komentatora da se zapravo radilo o prvom ozbiljnom virtuelnom ratu. Oni koji su neposredno branili otadžbinu, kojima je ova knjiga i posvecena, dobro su znali da je ovaj rat bio realnost, sa tragicnim ishodom za preko tri hiljade naših sugradana. Knjiga obiluje novim detaljima našeg za sada poslednjeg rata, pocev od toga da je on trajao 81 dan a ne 78, kako su to mnogi "izbrojali", pa do do sada neobjavljenih detalja obaranja ponosa americke avijacije, nevidljivog Stelta. Na 320 stranica koje se citaju u dahu, ilustrovanih sa oko 160 fotografija znanih i neznanih protagonista ove borbe, osvetljavaju se skoro zaboravljene epizode naše kalvarije, ali i daje odgovor brojnim kriticarima kako se vodio rat na nacin znan još iz poznate pesme Đure Jakšica "Mac i pero", odnosno na koji nacin on razume našu pobedu nad NATO snagama i u cemu se ona sastoji. Tome je posvecen deo knjige od 6 strana sa naslovom "Šest godina kasnije". Na kraju svakog dana citirani su neki od karakteristicnih tekstova sa sajta cuvenog Beograd.com, cija uloga u informisanju naših gradana za vreme bombardovanja još nije valorizovana na pravi nacin. Ovo su autenticni napisi malih ljudi, koji verno odslikavaju stanje svesti jednog dela nacije koji je mogao da koristi kompjuter kao izvor pravih informacija uglavom u tzv. "slobodnom svetu". U delu knjige pod naslovom "Leksikon propagande", na 90 strana Matic se prikazuje u manje poznatom svetlu vrsnog poznavaoca teorije komunikacija i medija. Obradio je ukupno 41 pojam iz poznatog " A Chronology and Glossary of Propaganda in the United States" autora Ricarda Nelsona. Navodeci najpre citat definicije pojma datog u ovoj bibliji masovnih komunikacija u SAD, autor je pokušao da pojavu prepozna i imenuje u našim uslovima, lucidno ukazujuci na mnogobrojne manipulacije gospodara svesti modernog zapadnog coveka. Bez mnogo strasti, detaljno i analiticno, Matic uvodi citaoce u tajne najmocnijeg oružja današnjice, u tajne manipulacije ljudskom svešcu. O kakvom je znalcu ove materije rec svedoci i bibliografija sa 57 knjiga i preko 130 clanaka iz ove oblasti koje je autor koristio. Vecoj preglednosti i lakšem korišcenju ove knjige svakako bi doprineo i registar imena i toponima, koga u ovom izdanju beogradskog "Medijagrafa" nema. Knjigu možete poruciti na telefone: 064 155 67 83 064 267 27 48 064 233 11 88 Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
