ENCODING (UTF-8) У КРАГУЈЕВЦУ ЕВИДЕНТИРАНА ОДУЗЕТА ИМОВИНА
Правда на видику Стари власници или њихови наследници на територији града потражују 156 објеката, чија је вредност око 70 милиона евра КРАГУЈЕВАЦ – Након Другог светског рата, од 1945. до 1963. године, на основу 40 револуционарних закона и подзаконских аката, међу којима су најпознатији они о конфискацији и националазицији, на стотине грађанских породица у Крагујевцу завијено је у црно. У коферима, најчешће јединоj имовини која им је преостала, дедови и очеви дуго су чували тапије на своје куће и локале, надајући се да ће, једног дана, њихови синови и унуци моћи да се врате на своје. Први сигнали да би историјска неправда могла бити исправљена јавили су се после петооктобарских промена и обарања Милошевићевог режима, али промену власти није пратила политичка воља и јасна одлука која би ствари довела у ред. За све то време, у Крагујевцу траје борба Градског одбора Лиге за заштиту приватне својине и људских права, која је, након пет година од увођења демократије у Србију, ушла, да тако кажемо, у претпоследњу фазу. Коначно је, после стрпљивог и упорног сакупљања података, евидентирана отета имовина, одузимана годинама након ослобођења. – На територији града Крагујевца налази се 156 објеката које потражују стари власници или њихови наследници. Укупно, око 70 хиљада квадратних метара, а углавном је реч о стамбено-пословним зградама, у којима прави власници живе на спрату, гледајући како се испод њих, у локалима, башкаре нови бизнисмени. Кад је реч о земљишту, њивама, виноградима, воћњацима и баштама, немамо прецизну евиденцију, али и ту је ствар јасна, јер је 90 одсто данас градске земље било у приватном поседу. Ми смо, дакле, своју обавезу испунили и сад је држава на потезу – �! �оручује Радоје Симоновић, председник ГО Лиге. Обавеза о којој Симоновић говори проистиче из недавно донетог Закона о пријављивању и евидентирању одузете имовине. Тим Законом проблем је померен са мртве тачке, али Симоновић истиче да је Србија, уз Босну и Херцеговину, једина земља у Европи без закона о повратку имовине. Према Симоновићевим речима, евиденција одузете имовине већ постоји, она се, каже он, још од 1993. године налази у републичкој Дирекцији за имовину, па му није јасно зашто је држава одлучила да поново ради већ урађено. – Очигледно је да и ова власт није спремна да повуче јасне потезе којима би се проблем решио. Наиме, бићу отворен, само имовина одузета Крагујевчанима вреди 70 милиона евра, на нивоу Србије то је много већа сума, а њеним повратком би, јасно је, дошло до промене социјалне слике друштва. Неки сасвим други људи би постали богати. Члановима Лиге није циљ да заузму њихове позиције, далеко било, али је очигледно да се неки баш тога плаше – вели Симоновић. Председник Скупштине Србије Предраг Марковић пре две године је свим градоначелницима и председницима општина упутио допис с препоруком да ,,локални органи власти у складу са важећим прописима искористе све могућности, како би омогућили ранијим власницима, односно сопственицима, коришћење непокретне имовине”. Међутим, како је сва имовина власништво државе, препорука Предрага Марковића није правно утемељена, па би, према Симоновићевим речима, свака одлука у складу са њом била чисто политичка, са могућим великим последицама по онога ко је доноси. – По Закону о својини из 1996. године, сва имовина припада држави, која је градовима и општинама уступа само на коришћење. Зато наш проблем могу да реше само влада и Скупштина, не председници општина и градоначелници. Ситуација би драстично могла да се промени тек са изменом Закона и променом власничке структуре у самој држави, који би, ако искрено жели децентрализацију, имовину морала да преда локалним самоуправама. Тада ће и повратак кућа, локала и земљишта ићи лакше. На крају крајева, тако би се и приватизација брже завршила. Бране Карталовић http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
