Da li je visestranacje donelo demokratiju i slobodu ili razarajuce sukobe i nacionalnu destrukciju
Pod kapom patriotizma Sve je vise tzv. "mislecih" ljudi koji se ne bez razloga pitaju - da li smo mi Srbi, uopste narod kome visestranacka demokratija donosi pravu demokratiju i slobode "zbora i dogovora" ili razarajuce sukobe i nacionalnu destrukciju? Jer ima se ponekad, stavise mnogo kad, utisak da je za mnoge stranke vaznije da poraze svoje stranacke protivnike, nego, kako se to nekad govorilo, "spoljne" - zasto ne - neprijatelje srpskog naroda i drzave... Drzava Srbija danas prezivljava zestoku golgotu, mozda i ponajvecu u svojoj novijoj istoriji. Srbi su narod koji vise odumire nego sto se rada i obnavlja. Stotine fabrickih hala urasta u korov, ulicama se valja tzv. siva ekonomija, koja u drzavnu kasu iz koje se placaju i vojska, ucitelji, policija, armija penzionera osudenih na nezasluzeni lapot, socijala, zdravstvo, drugim recima cela drustvena nadgradnja - ne unosi nista. I dok na ringu unutrasnje politike svakodnevno pljuste niski udarci, glavni ratni cilj je lov na skalpove politickih neistomisljenika! Do neukusa, recimo, zeli da se iskoristi skidanje optuznice s Marka Milosevica, jer se to vidi - cini se povelikom broju neinteligentnih opozicionih fajtera - navodna "sansa" za diskreditaciju cas ovog, cas onog protivnika. A za to vreme na Kosmet se sve vidnije uoblicava siptarska drzava, omladini se puni glava da im, najcesce bezubi penzioneri, "jedu buducnost", nasa istorijska toboze "nauka" umesto egzaktnih odgovora nude, najcesce licnu promotivnu feltonistiku, "nacija" funkcionise po mehanizmima rimske imperije "hleba i igara"... Oni koji brane titoizam i jednopartijski sistem, s razlogom podsecaju - jeste da smo posle Tita imali i dvadesetak milijardi duga, ali smo stekli i industriju, autoputeve, sve kapitalne elekro i druge objekte, samo onaj ko nije hteo i stigao nije stekao stan, kucu, a da je Broz mogao, mozda bi i otvorio "bratstvo i jedinstvo" da nisu jos tada i te kako postojali razni Tudmani, Milosevici, Rugove, Dukanovici i sl. Drugim recima, oni koji su jedva cekali da se zakuva i ozivi duh "endehazije", prizrenske lige, Sekule Drlevica i dr. Ali, dok svi oni, iako takode medu sobom ratuju "ko jedan", drze front nacionalne strategije, dotle je za "brata Srbina" najvaznije da komsiji crkve krava! Ta labava koalicija sa SPO-om i SPS-om, strankama koje tek traze put iz sopstvenih corsokaka, povija se pod tajfunima opozicionih stranaka, pa se mora zakljuciti samo jedno: Svima njima glavni cilj je neizlazenje na evropski i, uopste, put nacionalnog prosperiteta, nego kako oboriti stranke na vlasti i, naravno, ponovo se docepati kljucnih poluga u vodenju drzave! A sve to - jer vlast ipak mora da cuva "leda" - slabi i ono malo pameti i pozitivne energije koju kao "nacija" imamo... Ovo pisem kao covek koji ne samo sto se ne stidi nego se nikada i nece zbog toga stideti sto je bio "komunista". Uostalom, posto zivim vec pet decenija u istom gradu (Beogradu), mogu mnoge "demokrate" da upitam javno u kojim, ako ne komunistickim porodicama su odrasli, a i koristili sve pogodnosti - od udobnih stanova u centru, povlascenih letovalista, pa do skolovanja u inostranstvu. U Titovoj JNA nije postojao nijedan visi oficir koji nije imao "crvenu knjizicu", to je vazilo za diplomatiju, spoljnu trgovinu, pa i nemali broj cak i umetnika i naucnika koji su bez posledica i u Titovo, pa i Slobino vreme, sedeli na svojim fakultetima, primali plate, putovali, stampali knjige dok je SPS i, posebno JUL, bas "trenirao strogocu" smenjujuci i proganjajuci - "svoje"! Cesto pominjana fraza da je "srpski narod prepoznao" to i to, i te kako ce se slomiti o glavu mnogih toboznjih "demokrata". Jer, ohrabruje sto narod ipak sve vise gleda "dela", a ne naseda agitpropima stranackih papagaja! Apetite i demagogiju mnogoumnozenih "demokratskih" stranaka jedno bi moglo da obuzda, a Srbiju procisti od fekalija lazne demokratije i "patriotizma", to kad bi se kao pravilo ponasanja ozakonilo da pri dolasku na vlast svi moraju da potpisu da ce snositi materijalno-krivicne sankcije ukoliko ne ispune svoja "borbena" obecanja - sve do zabrane bavljenja politikom, krivicne odgovornosti, oduzimanja stecene imovine po osnovu vlasti i sl. Krajnje je vreme - bas zbog spoljnih neprijatelja - da Srbija primeni prastaro ratno pravilo: teren za borbu se prvo osmatra od sebe, pa tek onda ka neprijateljskim polozajima. Osim, naravno, ako Srbi nisu najveci neprijatelji - sami sebi! Sudeci po ponasanju mnogih stranaka, to izgleda bas tako... Dr Miodrag D. Ignjatovic, profesor knjizevnosti, Beograd http://www.glas-javnosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
