ENCODING (UTF-8)
Бољи од Америке Године 1983. као прва јединица америчких оружаних снага 82. падобранска дивизија из Форт Брега добила је нове шлемове. Осам година касније амерички маринци кренули су у рат против Садама Хусеина, у „Пустињску олују” 1991. са старим шлемовима, иако су најважнији вид оружане силе САД за интервенције широм света. Дакле, Пентагон није успео да за осам година промени шлемове за око 110.000 војника маринског корпуса. Министарство одбране Србије и Црне Горе хтело је то да учини за пет година за тачно 59.000 војника. Нема шта, на том подухвату би им и Пента�! �он честитао… Није тачно да је Генералштаб тражио 63.200 панцира и 59.000 шлемова. Нема документа који би потврдио да је било ко из Генералштаба уопште захтевао те количине опреме. Но, чак и да јесте, одлуку о куповини доноси Министарство одбране СЦГ и Врховни савет одбране. Генералштаб може да пожели 250.000 нових шлемова, али о томе одлучују надлежни у Министарству одбране. Коначно, реорганизацијом и трансформацијом војске, Генералштаб је тотално развлашћен и врло је мало питања о којима он уопште нешто и одлучује. Министарство одбране одређује приоритете у опремању оружаних снага, оно одређује да ли су нам хитно потребни ремонтовани авиони којима би се чувао ваздушни простор да то не би већ следеће године скупо плаћали Бугарима или Мађарима, или су тај приоритет шлемови и панцири. Министарство одбране је узело „под своје” чак и Војну академију, а најновији „бисер” јесте пресељење Генералштаба са садашње локације на Бањици у круг касарни на Топчидеру. У једну стару и влажну зграду. Ко ће добити, или купити досадашњи објекат Генералштаба још се! не зна, као и колико ће коштати пресељење и адаптација просторија Генералштаба на новој локацији. Потпуно је легитимна жеља фирме „Миле Драгић” да војсци прода што више својих производа по што вишим ценама. То је закон тржишта и капитализма. Није, дакле, крив Миле Драгић већ они из Министарства одбране и ВСО који пристају на наведене количине опреме и цене. Спорна је количина поручене „пасивне” индивидуалне одбрамбене опреме. Да ли је реч о провизијама и ко их је добио, то нека одлуче надлежне службе и органи. Јер, чак и једна Немачка и Италија не купују годишње толико индивидуалне опреме за своју војску. Износ од 296 милиона евра је д! овољан да се купи нуклеарна крстарица. Па да мало патролирамо Дунавом. (М. Л.) http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
