| Mediji o medijima |
| NITI PROTIV VERANA, NITI PROTIV PRENOSA - NAPROTIV Izvor: Danas, 09/09/2005; Strana: 8 "Biserko protiv Verana kod Polta" ili "Majn Kampf" Danas, 3-4. septembar 2005 Bojim se da je kolega Cvetićanin, najblaže rečeno, zaboravio da odradi novinarski "domaći zadatak" pre nego što se upustio u pisanje teksta koji je Danas najavio i objavio pod ova dva naslova. Konstatacija da "oni koji su ispoljavali skepsu čim je ovaj projekat /prenosi suđenja/ započet, sad sigurno veruju da je došlo njihovih pet minuta" netačna je, a spekulacija koja se svodi na to da je Sonja Biserko izdejstvovala kod američkog ambasadora da više ne finansira televiziju B92 zato što je taj prenos "kontraproduktivan" je, možda, preuzeta iz čaršijsko-kuloarskih priča, ali, nažalost, čak ni kao takva ne ukazuje da, kako to novinari vole da kažu, "gde ima vatre, ima i dima." Stvari stoje upravo suprotno. Helsinški odbor i ja lično smo od početka stajali na poziciji da suđenje Slobodanu Miloševiću treba prenositi. I nimalo se nismo pokolebali, predomislili, ili u bilo kom smislu drugačije "prosvetlili" što se toga tiče. Međutim, ono na čemu smo oduvek insistirali, a ono što kolega Cvetićanin smatra "propuštenom prilikom" Verana Matića, nije staviti tačku na prenose, nego staviti prenose u adekvatan, širi kontekst. To je ta prilika koju su Veran Matić i njegovi urednici propustili. Velika većina komentatora koje su dovodili u studio u pauzama prenosa nije gledalištu pojašnjavala niti kontekst, niti objašnjavala pravne implikacije svakog svedočenja, nego praktično omalovažavala i sam proces i Haški tribunal. Nisu odigrali svoju ulogu stručnih komentatora, nego se ponašali kao sportski komentatori koji iz Haga - kao da se tamo, recimo, nalazi naša momčad za koju treba navijati. Prenose koji su mogli biti vrlo "produktivni", pa i edukativni u senzibilisanju domaće javnosti o suštini srpskog nacionalnog projekta i pogubnim posledicama nacionalizma, pretvorili su u iskrivljeno ogledalo pred kojim je prosečni gledalac praktično stalno morao sebi da postavlja isto pitanje - zašto se "taj čovek" uopšte našao u haškoj sudnici. I zato "raspojasani Šešelj koji se baš nimalo nije trudio da sakrije blasfemične crte svoga karaktera i svoje političke filozofije" nije bio "odličan argument" za prekid prenosa, nego naprotiv - odličan argument (i prilika) za konačnu promenu ustaljene liste komentatora. U celoj stvari postavlja se, međutim, jedno - barem za mene - mnogo ozbiljnije pitanje. Zašto je ova tema "potegnuta" upravo u momentu kada sami svedoci Miloševićeve odbrane van svake sumnje ogoljavaju i potvrđuju postojanje nacionalnog projekta i gotovo plebiscitarnu podršku koju je, nažalost, uživao? Opcije su samo terminološke prirode - Velika Srbija, ujedinjene srpske zemlje ili očuvanje Jugoslavije po Miloševićevoj zamisli. Dok se sa jedne strane komentatori Šešeljevog svedočenja, kao i mnogih drugih, gotovo bez rezerve stavljaju na Miloševićevu stranu, dotle se tekstovima, poput ovog u listu Danas, namerno ili nenamerno, dodatno podstiče javno mnjenje na "stavljanje tačke na Hag". Šešeljevo svedočenje je najavljeno kao događaj od kojeg se mnogo očekuje. Domaća javnost ga uveliko prati ne samo u svojim domovima i na radnim mestima, nego čak i po kafićima. Navijački naboj i stalno podsticano osećanje da "naši" vode samo mogu povećati ionako visoki rejting radikala. Ova činjenica nesporno ugrožava pozicije vlade Vojislava Koštunice, koja uživa podršku sveta upravo na tvrdnji da je ona brana Šešeljevom radikalizmu. To je potvrdio i premijerov savetnik za spoljnopolitička pitanja Vladeta Janković rekavši da Šešeljevo svedočenje šteti ugledu Srbije. Kao da već sama činjenica što se u Hagu nalazi toliko ratnih zločinaca sa srpske strane nije sama po sebi dovoljno poražavajuća? Dakle, lično se zalažem da se nastavi sa prenosom iz Haga. Ali, još više se zalažem za to da televizija B92 u studio, kao komentatore, pozove ljude koji svojim znanjem i moralnim stavom mogu pomoći našoj javnosti da shvati zašto je Haški tribunal tako dragocena institucija za budućnost Srbije. Pada u oči da B92 nikada nije našao za shodno da se obrati advokatu Srđi Popoviću, istoričarkama Latinki Perović, Olgi Popović, Oliveri Milosavljević, Dubravki Stojanović i mnogim drugim koji bi svojim znanjem i nespornim autoritetom mogli pomoći da se spreči "podli naum vraćanja Šešelja u naše tesno dvorište". |
