ENCODING (UTF-8)
Месићевска мисија Иако је све очигледније да се лађа СЦГ опасно приближава плићаку из којег се не може вратити у сигурније воде, њен заповедник, опуштен у својој удобној кабини, за то као да не хаје. На руку му иде несложна посада, пошто су јој интереси различити. Све је, дакле, уобичајено и – што горе, за Црну Гору, мисле неки, све је боље. На шездесетом, јубиларном, заседању годишње седнице Генералне скупштине Уједињених нација, које почиње данас, делегацију државна заједница СЦГ неће представљати њен председник Светозар Маровић него шеф дипломатије Вук Драшковић. Маровић је „напрасно” одлучио да не отпутује у Њујорк, баш као што је то, такође „напрасно”, учинио и прошле године или, с пролећа ове године, кад је одбио да отвори годишњу скупштину Европске банке за обнову и развој. Овакво понашање председника СЦГ је наглашено месићевско и усмерено је на дезинтеграцију, а никако на јачање државне заједнице. Рачуница је једноставна: оно што шеф званиче делегације, ипак, не би могао да учини у Њујорку – да као званични представник Србије и Црне Горе фаворизује само ову другу – чиниће његов истомишљеник Миодраг Влаховић, шеф црногорске дипломатије, члан делегације који је по хијерархијском положају подређен шефу делегације Вуку Драшковићу, али којег он тако не доживљава. Напротив. Влаховић не крије да га интереси С! рбије не занимају и истиче да ће сву своју дипломатску активност током вишедневног боравка у Њујорку усмерити на убеђивање својих саговорника да Црна Гора треба да добије самосталност. Од пута у Њујорк је одустао и председник Србије Борис Тадић, али из сасвим разумљивог разлога: не може шеф дипломатије СЦГ, звао се он чак и Вук, да буде шеф делегације у којој би председник Србије био само обичан члан. То у дипломатији, једноставно, не иде. Колико ће СЦГ имати штете због свега овога није тешко закључити. Ма колико био елоквентан и вешт, шеф дипломатије СЦГ ће на сваком кораку осећати да му за вратом дахће (супарнички) шеф дипломатије Црне Горе. О томе да ниједан од њих двојице, по правилима протокола, неће имати могућност да разговара с било којим од сто педесетак шефова држава или влада, него само са својим „парњацима”, дакле, министрима, и да се не говори. Државна заједница СЦГ је у озбиљној кризи, најдубљој, чини се. Реч „заједница” све је неразумљивија, а неки су јој „д” �! �ећ заменили словом другим словом азбуке. (С. А.) http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
