ENCODING (UTF-8)

ЗAШТО О МAРКAЛAМA, СРЕБРЕНИЦИ И РAЧКУ ЋУТИ ПРВОСЛAВ ДAВИНИЋ

ПРЕЧА МУ ПЕНЗИЈА

Зна истину, јер је као званичник Уједињених нација добијао поверљиве податке о 
тим догађајима. Зашто не тражи да га ослободе чувања тајне

МИНИСТAР војни Србије и Црне Горе у оставци Првослав Давинић зна истину о 
Сребреници, Рачку и Маркалама. Зна, али неће да каже. Частан неки човек, 
обавезао се на чување тајне тамо негде у белом свету када је радио за Уједињене 
нације. И дан-данас он се држи датог обећања.
Иако само пензионер Уједињених нација, он им је веран до даске; више, много 
више него Србији и Црној Гори, земљи у којој је министар војних дела и народу 
из којег је, ваљда, потекао. 
Давинић неће и не сме да одаје поверљиве информације које је добио у Уједињеним 
нацијама, па макар оне биле од животног значаја за Србе.
- Знам праву истину о Маркалама, Рачку и Сребреници, јер сам као званичник 
Уједињених нација добијао најповерљивије информације о тим догађајима. Знам 
истину, али још не смем да је објављујем - казао је Давинић српској штампи.
Вредно пажње је његово објашњење зашто мора да ћути о истини о Србима:
- Налазим се на месту министра одбране, што је политички јако осетљиво и није 
моје да откривам политичке тајне.
У магновењу Давинићу је тако синуло да је он министар војни. Да је мало дуже 
размишљао, можда би му се јавило и да је држављанин ове земље (да ли је?), да 
је Србин по рођењу (ваљда је), да му срце куца за Србију и Црну Гору (требало 
би?), да воли свој народ (ваљало би) и да му је изнад свега стало да свет, а 
међу њима и ми, сазнамо праву истину о страшним злочинима за које су оптужени 
Срби.
Српска радикална странка, генерално, сматра да је Давинић доведен да растури и 
разбуца српску војску и то му је, кажу, одлично ишло за руком. 
A што се тиче Давинићевог сакривања иза ембарга Уједињених нација на поверљиве 
информације и сакривања истине о Сребреници, Рачку и Маркалама, потпредседник 
српских радикала Томислав Николић једноставно размишља:
- Па, што не затражи од Уједињених нација да му скину ембарго на поверљиве 
информације. Свако има право да то затражи, а посебно када је у питању овако 
важна дужност коју Давинић обавља и плус тако важна истина за српски народ који 
је у рату сатанизован и систематски уништаван. Нека тражи, у Уједињеним 
нацијама и код нас важе иста правила. У посебним околностима може се скинути 
ембарго на поверљиве информације, може се са неке тајне скинути ознака државна, 
војна и строго поверљиво. Нека му скину ембарго, па нека помогне српском народу 
да са!
 зна истину о Сребреници, Рачку и Маркалама. Aко зна истину.
Aко поживимо до обелодањивања мемоара, које је Давинић  написао, можда ћемо 
доживети да светлост дана угледа права истина о Сребреници, Рачку и Маркалама. 
Нама та истина, ипак, неће много значити, још мање онима који су због ње 
изгинули. Србија и Република Српска можда ће добити малу сатисфакцију, а свет 
ће, као и обично, остати незаинтересован за једну балканску крваву причу. 
Aли, личну сатисфакцију намерава да има Првослав Давинић, који је, својим 
мемоарима дао крајње самољубив назив: "Како сам рекао, тако се догодило". И 
нетачан, јер оно што зна, Давинић није нигде говорио. Ћутао је и ћути. И прима 
пензију Уједињених нација.
Хоће ли проговорити кад ускоро оде из фотеље министра одбране Србије и Црне 
Горе? Мало је вероватно да хоће.    

Н. ЂОРЂЕВИЋ



http://www.glassrpske.com/


ZAŠTO O MARKALAMA, SREBRENICI I RAČKU ĆUTI PRVOSLAV DAVINIĆ

PREČA MU PENZIJA

Zna istinu, jer je kao zvaničnik Ujedinjenih nacija dobijao poverljive podatke 
o tim događajima. Zašto ne traži da ga oslobode čuvanja tajne

MINISTAR vojni Srbije i Crne Gore u ostavci Prvoslav Davinić zna istinu o 
Srebrenici, Račku i Markalama. Zna, ali neće da kaže. Častan neki čovek, 
obavezao se na čuvanje tajne tamo negde u belom svetu kada je radio za 
Ujedinjene nacije. I dan-danas on se drži datog obećanja.
Iako samo penzioner Ujedinjenih nacija, on im je veran do daske; više, mnogo 
više nego Srbiji i Crnoj Gori, zemlji u kojoj je ministar vojnih dela i narodu 
iz kojeg je, valjda, potekao. 
Davinić neće i ne sme da odaje poverljive informacije koje je dobio u 
Ujedinjenim nacijama, pa makar one bile od životnog značaja za Srbe.
- Znam pravu istinu o Markalama, Račku i Srebrenici, jer sam kao zvaničnik 
Ujedinjenih nacija dobijao najpoverljivije informacije o tim događajima. Znam 
istinu, ali još ne smem da je objavljujem - kazao je Davinić srpskoj štampi.
Vredno pažnje je njegovo objašnjenje zašto mora da ćuti o istini o Srbima:
- Nalazim se na mestu ministra odbrane, što je politički jako osetljivo i nije 
moje da otkrivam političke tajne.
U magnovenju Daviniću je tako sinulo da je on ministar vojni. Da je malo duže 
razmišljao, možda bi mu se javilo i da je državljanin ove zemlje (da li je?), 
da je Srbin po rođenju (valjda je), da mu srce kuca za Srbiju i Crnu Goru 
(trebalo bi?), da voli svoj narod (valjalo bi) i da mu je iznad svega stalo da 
svet, a među njima i mi, saznamo pravu istinu o strašnim zločinima za koje su 
optuženi Srbi.
Srpska radikalna stranka, generalno, smatra da je Davinić doveden da rasturi i 
razbuca srpsku vojsku i to mu je, kažu, odlično išlo za rukom. 
A što se tiče Davinićevog sakrivanja iza embarga Ujedinjenih nacija na 
poverljive informacije i sakrivanja istine o Srebrenici, Račku i Markalama, 
potpredsednik srpskih radikala Tomislav Nikolić jednostavno razmišlja:
- Pa, što ne zatraži od Ujedinjenih nacija da mu skinu embargo na poverljive 
informacije. Svako ima pravo da to zatraži, a posebno kada je u pitanju ovako 
važna dužnost koju Davinić obavlja i plus tako važna istina za srpski narod 
koji je u ratu satanizovan i sistematski uništavan. Neka traži, u Ujedinjenim 
nacijama i kod nas važe ista pravila. U posebnim okolnostima može se skinuti 
embargo na poverljive informacije, može se sa neke tajne skinuti oznaka 
državna, vojna i strogo poverljivo. Neka mu skinu embargo, pa neka pomogne 
srpskom narodu da sazna istinu o Srebrenici, Račku i Markalama. Ako zna istinu.
Ako poživimo do obelodanjivanja memoara, koje je Davinić  napisao, možda ćemo 
doživeti da svetlost dana ugleda prava istina o Srebrenici, Račku i Markalama. 
Nama ta istina, ipak, neće mnogo značiti, još manje onima koji su zbog nje 
izginuli. Srbija i Republika Srpska možda će dobiti malu satisfakciju, a svet 
će, kao i obično, ostati nezainteresovan za jednu balkansku krvavu priču. 
Ali, ličnu satisfakciju namerava da ima Prvoslav Davinić, koji je, svojim 
memoarima dao krajnje samoljubiv naziv: "Kako sam rekao, tako se dogodilo". I 
netačan, jer ono što zna, Davinić nije nigde govorio. Ćutao je i ćuti. I prima 
penziju Ujedinjenih nacija.
Hoće li progovoriti kad uskoro ode iz fotelje ministra odbrane Srbije i Crne 
Gore? Malo je verovatno da hoće.    

N. ĐORĐEVIĆ





                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Reply via email to