Intervju: MILORAD VUČELIĆ Vreme je da i
SPS uđe u Vladu Srbije
24.09.2005
Dnevnik
Sve više se pokazuje osnovanim pitanje zbog čega u postojećim okolnostima Socijalistička partija Srbije ne postane ravnopravan član Vlade Srbije. Jer, ako članovi Koštuničinog kabineta mogu da postanu dva poslanika sa liste Sulejmana Ugljanina, koji su pre toga bili koalicioni partner Tadićevim demokratama, onda nema nikakvog razloga da u Vladu ne uđe i SPS.
U toj opštoj gužvi koja danas vlada na političkoj sceni Srbije, kada se u obzir uzmu naš potencijal i kadrovi, Vlada bi tim potezom samo dobila. Ali da smo mi u Vladi, sigurno ne bi prošli takvi zakoni kao što su ovaj o penzijama ili onaj o radu, kaže za „Dnevnik” potpredsednik socijalista Milorad Vučelić.
Opozicija optužuje premijera Koštunicu da bi sa svakim
istrgovao samo da bi ostao na vlasti; može li na ovakav način Vlada Srbije da
izgura do kraja mandata, ili će se sve u jednom trenutku srušiti „kao kula od
karata”?
- Kada je reč toj, kako rekoste, trgovini mandatima,
nešto mene drugo tu okupira. Reč je, zapravo, o odsustvu uverenja na političkoj
sceni Srbije. Kod nas ona ne igraju nikakvu ulogu, već se primat daje
interesima, koji mogu biti raznoliki - od materijalnih do vlastohlepnih. Na
takvoj sceni, gde nema veze ko je levica a ko desnica, ko socijaldemokrata a ko
neoliberal, moguće je sve i svašta. Uostalom, više puta se pokazalo da na ovim
prostorima nema čvršće veze od interesne veze slabih karaktera. U takvim
okolnostima jedino što u ovom trenutku mogu da prognoziram to je da izbori neće
skoro, odnosno da ih najranije očekujem u toku sledeće godine, a i to samo pod
uslovom da se DS smiluje pa da nastavimo ozbiljnije da radimo na izradi novog
ustava.
|
Neka se ukrupne, mi ćemo se usitniti Puno se proteklih meseci govorilo o ukrupnjavanju tzv.
leve političke scene, ali su iz SDP-a decidno rekli da od toga neće biti
ništa sve dok SPS ne raščisti sa onima u svojim redovima koji bi, citiram,
pre trebali da budu komšije svom vođi nego da žare i pale
strankom? |
Tri poslanika SPS-a napustila su stranački poslanički klub u
parlamentu državne zajednice?
- U Socijalističkoj partiji
Srbije pravi je potres to što su na konvenciji povodom 15 godina postojanja
plasirani neprilični i nedostojni stavovi, odnosno vređan je predsednik stranke
Slobodan Milošević. Kada se tome doda da su u pojedinim delovima organizacije
evidentni nerad i javašluk, sve to zajedno je, razumljivo, rezultiralo burom i
revoltom, kao i potrebom da se o svemu otvori rasprava unutar stranke. Na tom
fonu je i potez tri poslanika o kojima govorite, s tim što oni ostaju privrženi
idejama SPS-a i predsednika Miloševića, ali će, dok se stvari ne raščiste,
delovati kao nezavisni poslanici. Ali ja sam ubeđen da će sve brzo doći na
svoje.
Niški socijalisti, s kojima je za istim stolom sedeo i
generalni sekretar SPS-a Zoran Anđelković, poručili su da socijalisti konačno
moraju da raskrste s kultom ličnosti?
- Ma to pominjanje kulta
ličnosti je potpuna koještarija. U pitanju je pigmejsko poimanje politike
prošarano ličnom osvetoljubivošću. Jednostavno, neki ljudi, pošto ništa ne znaju
o istoriji uopšte, pa tako ni istoriji stranke kojoj pripadaju, čeznu da održe
nekakav „tajni referat o zločinima Staljina”. Niti je Milošević - Staljin, niti
su oni Hruščovi. Sve to trabunjanje više ne liči ni na tragediju ni na farsu,
nego na vodvilj. Sada se junače oni koji nijednu jedinu kritičku rečenicu nisu
izgovorili dok je Milošević bio u Srbiji, niti bi je izgovorili da se on vrati.
Ali, da li je, zbog pozicije u kojoj je, realno od Miloševića
očekivati smernice za dalje delovanje partije?
- Zašto ne bi
bilo realno. Neće on nas savetovati da li treba NIS da se transformiše na ovaj
ili onaj način, ali ono što je program Socijalističke partije Srbije, što su
njene tekovine, uopšte ono što oličava Slobodan Milošević je nešto bez čega nema
SPS-a. Drugo, odlukom Kongresa on je predsednik, i prosto je neverovatno da
ljudi koji, navodno, toliko drže do organa partije, tako flagrantno urušavaju te
iste organe. I treće, ja zaista ne znam nijednu političku partiju koja bi se tek
tako odrekla 250 ili 300 hiljada glasova, koje u ovom trenutku Milošević nosi.
Preti li socijalistima opasnost da, nakon svedočenja
Vojislava Šešelja u Hagu, tokom kojeg se pokazala izvesna politička bliskost
njega i Miloševića, i ono preostalih pristalica SPS-a pređe na stranu
radikala?
- Upravo suprotno: tokom Šešeljevog svedočenja se
pokazala ogromna politička razlika između njih dvojice, od Velike Srbije do
nacionalnih manjina i odnosa prema Hrvatima i Bošnjacima. Zajedničko im je,
zapravo, samo to što svaki na svoj način imaju nedvosmislen patriotski stav.
Dakle, uopšte nije svedočenje Šešelja politička pretnja socijalistima, već ugled
stranke dovode u pitanje upravo budalaštine o „kultu ličnosti” i slične
gluposti. U takvim okolnostima logično je da radikali, koji baštine taj
patriotski ton, stalno rastu, a da se podrška SPS-u na terenu krnji. Uostalom,
rejting Slobodana Miloševića je 21-22 a Socijalističke partije Srbije 4-5.
Milošević vas je svojevremeno diferencirao, a sada ispadate
najveći zaštitnik njegovog lika i dela?
- Sudbina je karakter.
Ja sam imao dovoljno hrabrosti da se sa Miloševićem raziđem - i da mu pri tome
otvoreno kažem zbog čega se razilazimo - kada je on bio u punoj snazi, i kada su
svi oni koji ga danas napadaju zdušno izvršavali sve njegove naloge, pa čak i
težili da budu pravoverniji nego što je trebalo. Dakle, svoje neslaganje sa
Miloševićem sam potrošio dok je bio i na vlasti i na slobodi, i sada mi ne pada
na pamet da potežem nešto što je deo naše prošlosti i možda će se naći u
njegovim ili mojim memoarima. Sada je on u Hagu i tamo se bori za Srbiju , a ja
u organizaciji koju on vodi, i logično je da imam ogromno poštovanje prema
njemu.
Miroslav Stajić
