Uragan "Katrin" opustošio Nju Orleans i pojacao politicke konfrontacije, za
oporavak neophodni - radni Meksikanci
I AMERIKA IMA HIROŠIMU
@ Naš stalni dopisnik MIrko VOJVODIC
Jedna recenica predsednika Džordža Buša, izrecena krajem prošle nedelje,
“Nju Orleans ce biti veci, lepši i bogatiji posle izgradnje”, otvorila je mnoge
polemike, i odmah su se javili kriticari ovakvog futuristickog pristupa
predsednika najvece svetske ekonomske sile – SAD. Iz štaba demokrata stigle su
osude ovakvog ponašanja, i isticanje njihovih “zasluga” za stvaranje FEMA još u
vreme prethodnika aktuelnog predsednika SAD, Bila Klintona.
Kao odgovor na taj otvoreni napad, iz Bele kuce je usledilo ekspresno
smenjivanje direktora državne agencije za intervencije u vanrednim okolnostima,
Majkla Brauna, jer se nije najbolje snašao u celoj situaciji oko uragana
“Katrin”, zbog cega je Nju Orleans dobio epitet sablasnog grada, poput
Hirošime, Nagasakija, Berlina i Drezdena tokom Drugog svetskog rata.
Projektovanih 100 milijardi dolara štete nanete ovom gradu, prema
poslednjim prognozama strucnjaka, najverovatnije ce biti trostruko više, ali to
ne znaci i sunovrat ekonomije. Naprotiv. Dosadašnja iskustva su pokazala da su,
u stvari, najvece katastrofe bile zamajac privrednim aktivnostima, i ne bi bilo
nikakvo cudo ako Nju Orleans postane “Meka i Medina” za investitore, jer je
pozicija grada-luke takva da od njega ne zavisi samo život Amerikanaca (zbog 25
procenata naftnih kapaciteta), vec i cele planete, jer se kroz njegove dokove
transportuju milioni tona hrane za ceo svet, i otud globalni znacaj Nju
Orleansa, najveceg snabdevaca planete hranom.
Gledano iz drugog ugla, a posle prebrojavanja žrtava, ciji je broj mnogo
manji, cak i od najcrnjih prognoza, i napuštanja ovog grada od strane
starosedelaca, uglavnom siromašnog stanovništva Afro-Amerikanaca, za Nju
Orleans otvara neke nove perspektive.
Poznato je da se Afro i Latinoamerikanci ne trpe, iako se o tome javno
ne govori, i sa nekoliko poteza, na cemu je nedavno insistirao potpredsednik
Cejni, od napuštenog grada, u kratkom roku bi mogla da se napravi svetska
prestonica globalnog biznisa. Eventualnom legalizacijom boravka oko 20 miliona
Hispano-Amerikanaca, ceo region, do sada prilicno konzervativan u odnosu na
“uljeze”, mogao bi da doživi pravi procvat, i da najsiromašnije države u
sastavu SAD dobiju imidž najpoželjnijih za ulaganje. Potvrdu takvim
pretpostavkama ne treba tražiti u ocekivanim ulaganjima, koja prema nekim
pokazateljima mogu da prevazidu i 300 milijardi dolara, vec u cinjenici da je
najveci progres, i napredak u svakom pogledu, zabeležen u Nevadi i Arizoni,
državama koje su do skora bili reper i sinonim za siromaštvo i bedu.
Fleksibilni zakoni u vezi takse i emigracije, od ove dve države su
napravili Eldorado, pa kolone kamiona sa znakom “moving” (selidba), sve su
cešca slika na putevima koji vode ka ovim destinacijama.
Promena strukture stanovništva u Luizijani i Misisipiju neminovna je,
jer, i pored toga što to niko ne želi javno da kaže, netrpeljivost izmedu afro
i hispano Amerikanaca postoji, ali stoji i cinjenica da tamo gde su Meksikanci,
ekonomija raste, i zahvaljujuci upravo njima, broj nezaposlenih u SAD sada
iznosi svega 4,9 odsto, što ukazuje da je ekonomski bum u “novom” Nju Orleansu
moguc, pod uslovom da se prevazide tabu o “Meksikancima” kao jeftinoj radnoj
snazi koja ugrožava interese Amerikanaca.
HILARI HTELA DA UCARI NA NESRECI
Potpredsednik SAD, Dik Cejni, podržao je inicijativu predsednika Buša da
se Majkl Braun smeni sa mesta direktora FEMA (Federal Emergency Managament
Agency), jer je ocigledno bilo propusta tokom akcije spasavanja i evakuacije
stanovništva Nju Orleansa. Demokrate su ovaj potez videle kao pokušaj da se
uništi ova organizacija koju je ustanovio Bil Klinton, ali obican gradanin
Amerike sa gadenjem je odbacio price senatora Hilari Klinton, vec “videne” prve
žene predsednika SAD, jer je od prvog udara uragana "Katrin" svaki kontakt sa
javnošcu iskoristila za licnu politicku promociju. Prejudiciranje broja žrtava
u Nju Orleansu takode je, prema mišljenju vecine Amerikanaca, samo politicki
marketing demokrata, i zvanicni podaci samo mogu da ojacaju pozicije
republikanaca.
KAO CETIRI GODINE RATA U IRAKU
Ekonomisti su vec izracunali da ce posledice uragana “Katrin” SAD koštati
najmanje kao cetiri godine rata u Iraku i Avganistanu, uz ogradu da ce sva
ulaganja biti mnogostruko vracena u relativno kratkom roku, jer je Nju Orleans
“aorta” americke i svetske privrede. Da nagli rast cene naftnih derivata, prvih
dana nakon udara uragana, nece imati efekta na americku privredu, potvrdua je
stigla samo nedelju dana kasnije. Posle najveceg (istorijskog) udarca na
tržištu nafte, a nakon intervencije iz Bele kuce, cene benzina su stabilizovane
na oko tri dolara po galonu, sa trendom daljeg opadanja, i prema nekim
prognozama, pre pocetka grejne sezone, kada su poskupljenja uobicajena, cene
derivata ce doci u normalu.
Cak i kada bi došlo do trajnog poremecaja u snabdevanju, u kratkom roku
bi mogle da se aktiviraju nove bušotine na Aljasci, tako da prema procenama
strucnjaka, Americi ne preti energetska kriza.
VAŠINGTON ŽIVI U PANICI
Obeležavanje cetvrte godišnjice napada na Njujork i Vašington, bio je
dobar razlog za podvlacenje crte na pitanje: šta bi bilo - kad bi bilo?
Konfuzija, loša koordinacija, haos na ulicama, i opšta pometnja, bio bi odgovor
na pripreme Vašingtona u slucaju nekog novog napada. Po scenariju snaga za
bezbednost Vašingtona, tokom nekoliko vežbi gotovo sve strukture su zakazale.
"Cetiri godine radimo na poboljšanju odbrane Vašingtona, i na glavnom
testu smo zakazali... Nemam poverenja u FEMA”, kaže Daglas Dankan.
Sve dosadašnje vežbe stanovništva Vašingtona u slucaju novog napada
završene su neuspešno, i 4,5 milijardi dolara potrošenih u te svrhe, kao da su
bacene u vodu.
Tri cuvara po glavi senatora, uz jednog snajperistu i tim specijalaca,
bolnice opremljene najsavremenijim uredajima, specijalni paketi sa hranom i
vodom za opstajanje (24 sata) sve to lici više na holivudski spektakl nego na
moguce realno stanje na terenu. Jer, ima dan drugi, i dan treci... Šta onda,
kada se potroše zalihe medicinskih preparata?
Nekoliko primera iz skorije prošlosti ukazuju na niz propusta u slucaju
nužde. Prvi incident vecih razmera desio se u vreme sahrane Ronalda Regana,
kada je 9. juna 2004. avion sa guvernerom Kentakija, koji je išao na sahranu,
uleteo u “no fly” zonu, što je izazvalo paniku na Kapitol hilu, i hitnu
evakuaciju.
Iste godine u maju, zalutala “cesna” je paralisala ceo Vašington, a na
kraju se ispostavilo da se radi o problemu na instrumentima za navigaciju malog
aeroplana.
Medu najvecim propustima Dankan nabraja onaj iz marta ove godine, kada je
zbog pogrešnog alarma u pošti “otkriven” antraks - 900 ljudi je bilo podvrgnuto
medicinskom tretmanu bez ikakve potrebe, jer je uzbuna bila lažna. Takode,
tokom jedne vežbe, na stotine hiljada pešaka i biciklista je zbog loše
koordinacije dovedeno do nervnog sloma (mnogi nisu znali da je u pitanju samo
vežba), jer signalizacija na ulicama nije funkcionisala. Takozvana E-linija
(Emergency line) uopšte nije bila ukljucena na semaforima, pa su ljudi u
haoticnom stanju, ne znajuci o cemu se zapravo radi, bili blokirani, što bi u
svakom scenariju potencijanih napadaca, ciji je cilj što više žrtava, bio pun
pogodak.
Ni u Njujorku, najžece pogodenom 11. septembra, situacija nije mnogo
bolja.
http://www.svedok.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
