DR IGOR KULIC, VRHUNSKI MLADI NAUCNIK U NEMACKOJ

Stvaralacka energija 


Važnije od našeg povratka jeste da država donese zakone koji ce omoguciti
dijaspori da bude ravnopravan i odgovoran deo otadžbine 
  
Srbija vapi za jednim nadahnutim nacionalnim pokretom koji ce narodnu
gorcinu prevesti u stvaralacku energiju, a narodu vratiti dostojanstvo i
otvoriti perspektivu. Deo tog pokreta mora da bude i dijaspora sa svojim
potencijalima.

– Istinski me razocaravaju saznanja o nekim stremljenjima u otadžbini, gde
su grubi materijalni vrednosni principi postali gotovo jedini ideal društva.
Uveren sam da se naša otadžbina mora vratiti svojim izvornim pozitivnim
tradicijama – humanizmu, moralu i stvaralaštvu. Bez toga bicemo samo objekat
eksploatisanja i servis Zapada, odnosno moderni robovi.

Ovim recima dr Igor Kulic, vrhunski biofizicar iz Nemacke, koji trenutno
boravi na usavršavanju na Univerzitetu Pensilvanija u Pitsburgu, izražava
zabrinutost za stanje u Srbiji. 

Diplomirani matematicar i doktor biofizike, Igor sa svega 30 godina vec ima
blistavu karijeru. Kao kruna svega, lane je dobio dva najviša priznanja u
Nemackoj namenjena mladim naucnicima i tako se, kao Srbin, uvrstio u sam vrh
nemacke pameti. Institut „Maks Plank” mu je dodelio titulu najboljeg mladog
naucnika u zemlji, a Univerzitet u Majncu je proglasio njegov doktorat
najboljim radom te vrste u oblasti prirodnih nauka. 

Dobitak i gubitak

– Zahvaljujuci boljim materijalnim uslovima otvorile su se nove mogucnosti
vrhunskog školovanja, ali smo izgubili društveni milje i lucidan nacin
života koji je u mnogim aspektima raznovrsniji, puniji i radosniji u Srbiji
nego na Zapadu. Bilo bi idealno primati platu na Zapadu, a živeti u Srbiji –
citira naš sagovornik duhovit recept nacinjen u Beogradu.

Pored novcane nagrade, dr Kulic je dobio i jednogodišnju stipendiju za
usavršavanje u Americi, gde je krajem 2004. otišao zajedno sa suprugom
Jelenom i cetvorogodišnjim sinom Lazarom. Tamo se upravo bavi onim što je
zaokružio u svom doktoratu, a što bi se laicima najlakše objasnilo kao
„pakovanje DNK u celijama i virusima”:

– Ako uzmemo u obzir da je dužina DNK molekula u svakoj pojedinacnoj našoj
celiji oko dva metra, a dimenzije celije su milion (!) puta manje, postavlja
se pitanje kako sve to funkcioniše. Izucavanje me je na kraju doktorske teze
dovelo na ideju da konstruišem izuzetno jednostavan nanomotor, mašinicu koja
bi bila izuzetno jeftina i mogla bi da bude jezgro buducih nanomašina. S tom
idejom sam napustio Evropu u nadi da cu na novom kontinentu uspeti da
realizujem taj san – pokušava strucnu tematiku da predstavi razumljivim
recima.

Oni koji ga dobro poznaju gotovo u isti rang sa izuzetnim naucnim
referencama stavljaju i njegove moralne kvalitete. U Štutgartu u osamdeset
dana demonstracija protiv NATO bombardovanja dr Kulic nije odlazio na
fakultet, kao ni vecina mladih, vec je sa grupom „Target” svake veceri bio
na centralnom gradskom trgu na kome su govorima, filmovima, posterima i
ubedivanjem branili svoju otadžbinu. Svoj diplomski rad posvetio je žrtvama
agresije NATO-a, a nedavno je i svoj doktorski rad posvetio talentovanoj
mladoj matematicarki Sanji Milenkovic iz Varvarina i maloj Milici Rakic iz
Batajnice. 

– Gorcina je ostala duboko u meni i mojim vršnjacima. Posle svih nepravdi
nanesenih našem narodu gajimo jednu specificnu vrstu bunta i gorcine, jer
smo licno bili svedoci nastanka medijske hajke i demonizacije srpskog naroda
u zapadnim medijima. Ali, moramo gledati unapred, da bismo mudro izvojevali
pobede u bitkama koje tek slede – veli. 

Iskoristiti potencijal mladih

Uprkos vezanosti za otadžbinu, Kulic iskreno priznaje da ne razmišlja o
povratku, ali ima rešenje kako pomoci sunarodnicima.

– Važnije od našeg vracanja u zemlju jeste da naši politicari shvate da je
potrebno i realno moguce praviti „globalnu Srbiju”, dinamicnu i efikasnu
tvorevinu u koju cemo i mi iz dijaspore biti integrisani. Realnije je da
naucni instituti i fakulteti u Srbiji u svoja naucna veca i naucne projekte
ukljuce i naše naucnike u dijaspori. Takvim pristupom Srbija bi brže i na
prirodan nacin izbila na svetski nivo nauke. Tu mnogi naši naucnici iz
dijaspore mogu da pomognu, kako u pravljenju koncepta, tako i u realizaciji
– kaže Kulic. 

U situaciji kad se srpski intelektualci iz dijaspore uglavnom ograduju od
svojih zemljaka, mladi dr Kulic ukazuje na mnoge zablude o dijaspori:

– Dijasporu je, barem za sada, nemoguce organizovati kao neki jedinstveni
mehanizam. Uverio sam se u to i neposredno gledajuci svoga oca i njemu
slicne kako su iskreno, ali uglavnom neuspešno, pokušavali da organizuju
dijasporu u vece celine, a da nisu imali ni osnovne uslove za to – vlast,
medije, novac, kadrove. U stvari, za razvoj „globalne Srbije”, po mom
mišljenju, mnogo je važnije da naša država donese takav paket zakona koji ce
omoguciti dijaspori da postane ravnopravan i odgovoran deo te vece i zdrave
strukture. 

Jedna od najvažnijih uloga otadžbine jeste da pomogne dijaspori u ocuvanju
sopstvenog identiteta. Sve ostalo je, po mišljenju ovog mladog coveka,
beskorisno rasipanje energije.
 
Radivoje Petrovic  
DR IGOR KULIC, VRHUNSKI MLADI NAUCNIK U NEMACKOJ


Stvaralacka energija 


Važnije od našeg povratka jeste da država donese zakone koji ce omoguciti
dijaspori da bude ravnopravan i odgovoran deo otadžbine 
  
Srbija vapi za jednim nadahnutim nacionalnim pokretom koji ce narodnu
gorcinu prevesti u stvaralacku energiju, a narodu vratiti dostojanstvo i
otvoriti perspektivu. Deo tog pokreta mora da bude i dijaspora sa svojim
potencijalima.

– Istinski me razocaravaju saznanja o nekim stremljenjima u otadžbini, gde
su grubi materijalni vrednosni principi postali gotovo jedini ideal društva.
Uveren sam da se naša otadžbina mora vratiti svojim izvornim pozitivnim
tradicijama – humanizmu, moralu i stvaralaštvu. Bez toga bicemo samo objekat
eksploatisanja i servis Zapada, odnosno moderni robovi.

Ovim recima dr Igor Kulic, vrhunski biofizicar iz Nemacke, koji trenutno
boravi na usavršavanju na Univerzitetu Pensilvanija u Pitsburgu, izražava
zabrinutost za stanje u Srbiji. 

Diplomirani matematicar i doktor biofizike, Igor sa svega 30 godina vec ima
blistavu karijeru. Kao kruna svega, lane je dobio dva najviša priznanja u
Nemackoj namenjena mladim naucnicima i tako se, kao Srbin, uvrstio u sam vrh
nemacke pameti. Institut „Maks Plank” mu je dodelio titulu najboljeg mladog
naucnika u zemlji, a Univerzitet u Majncu je proglasio njegov doktorat
najboljim radom te vrste u oblasti prirodnih nauka. 

Dobitak i gubitak

– Zahvaljujuci boljim materijalnim uslovima otvorile su se nove mogucnosti
vrhunskog školovanja, ali smo izgubili društveni milje i lucidan nacin
života koji je u mnogim aspektima raznovrsniji, puniji i radosniji u Srbiji
nego na Zapadu. Bilo bi idealno primati platu na Zapadu, a živeti u Srbiji –
citira naš sagovornik duhovit recept nacinjen u Beogradu.

Pored novcane nagrade, dr Kulic je dobio i jednogodišnju stipendiju za
usavršavanje u Americi, gde je krajem 2004. otišao zajedno sa suprugom
Jelenom i cetvorogodišnjim sinom Lazarom. Tamo se upravo bavi onim što je
zaokružio u svom doktoratu, a što bi se laicima najlakše objasnilo kao
„pakovanje DNK u celijama i virusima”:

– Ako uzmemo u obzir da je dužina DNK molekula u svakoj pojedinacnoj našoj
celiji oko dva metra, a dimenzije celije su milion (!) puta manje, postavlja
se pitanje kako sve to funkcioniše. Izucavanje me je na kraju doktorske teze
dovelo na ideju da konstruišem izuzetno jednostavan nanomotor, mašinicu koja
bi bila izuzetno jeftina i mogla bi da bude jezgro buducih nanomašina. S tom
idejom sam napustio Evropu u nadi da cu na novom kontinentu uspeti da
realizujem taj san – pokušava strucnu tematiku da predstavi razumljivim
recima.

Oni koji ga dobro poznaju gotovo u isti rang sa izuzetnim naucnim
referencama stavljaju i njegove moralne kvalitete. U Štutgartu u osamdeset
dana demonstracija protiv NATO bombardovanja dr Kulic nije odlazio na
fakultet, kao ni vecina mladih, vec je sa grupom „Target” svake veceri bio
na centralnom gradskom trgu na kome su govorima, filmovima, posterima i
ubedivanjem branili svoju otadžbinu. Svoj diplomski rad posvetio je žrtvama
agresije NATO-a, a nedavno je i svoj doktorski rad posvetio talentovanoj
mladoj matematicarki Sanji Milenkovic iz Varvarina i maloj Milici Rakic iz
Batajnice. 

– Gorcina je ostala duboko u meni i mojim vršnjacima. Posle svih nepravdi
nanesenih našem narodu gajimo jednu specificnu vrstu bunta i gorcine, jer
smo licno bili svedoci nastanka medijske hajke i demonizacije srpskog naroda
u zapadnim medijima. Ali, moramo gledati unapred, da bismo mudro izvojevali
pobede u bitkama koje tek slede – veli. 

Iskoristiti potencijal mladih

Uprkos vezanosti za otadžbinu, Kulic iskreno priznaje da ne razmišlja o
povratku, ali ima rešenje kako pomoci sunarodnicima.

– Važnije od našeg vracanja u zemlju jeste da naši politicari shvate da je
potrebno i realno moguce praviti „globalnu Srbiju”, dinamicnu i efikasnu
tvorevinu u koju cemo i mi iz dijaspore biti integrisani. Realnije je da
naucni instituti i fakulteti u Srbiji u svoja naucna veca i naucne projekte
ukljuce i naše naucnike u dijaspori. Takvim pristupom Srbija bi brže i na
prirodan nacin izbila na svetski nivo nauke. Tu mnogi naši naucnici iz
dijaspore mogu da pomognu, kako u pravljenju koncepta, tako i u realizaciji
– kaže Kulic. 

U situaciji kad se srpski intelektualci iz dijaspore uglavnom ograduju od
svojih zemljaka, mladi dr Kulic ukazuje na mnoge zablude o dijaspori:

– Dijasporu je, barem za sada, nemoguce organizovati kao neki jedinstveni
mehanizam. Uverio sam se u to i neposredno gledajuci svoga oca i njemu
slicne kako su iskreno, ali uglavnom neuspešno, pokušavali da organizuju
dijasporu u vece celine, a da nisu imali ni osnovne uslove za to – vlast,
medije, novac, kadrove. U stvari, za razvoj „globalne Srbije”, po mom
mišljenju, mnogo je važnije da naša država donese takav paket zakona koji ce
omoguciti dijaspori da postane ravnopravan i odgovoran deo te vece i zdrave
strukture. 

Jedna od najvažnijih uloga otadžbine jeste da pomogne dijaspori u ocuvanju
sopstvenog identiteta. Sve ostalo je, po mišljenju ovog mladog coveka,
beskorisno rasipanje energije.
 
Radivoje Petrovic  

http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=23730&r=40.htm



                           Srpska Informativna Mreza

                                sim@antic.org

                            http://www.antic.org/

Одговори путем е-поште