DR IGOR KULIC, VRHUNSKI MLADI NAUCNIK U NEMACKOJ
Stvaralacka energija Vanije od naeg povratka jeste da drava donese zakone koji ce omoguciti dijaspori da bude ravnopravan i odgovoran deo otadbine Srbija vapi za jednim nadahnutim nacionalnim pokretom koji ce narodnu gorcinu prevesti u stvaralacku energiju, a narodu vratiti dostojanstvo i otvoriti perspektivu. Deo tog pokreta mora da bude i dijaspora sa svojim potencijalima. Istinski me razocaravaju saznanja o nekim stremljenjima u otadbini, gde su grubi materijalni vrednosni principi postali gotovo jedini ideal drutva. Uveren sam da se naa otadbina mora vratiti svojim izvornim pozitivnim tradicijama humanizmu, moralu i stvaralatvu. Bez toga bicemo samo objekat eksploatisanja i servis Zapada, odnosno moderni robovi. Ovim recima dr Igor Kulic, vrhunski biofizicar iz Nemacke, koji trenutno boravi na usavravanju na Univerzitetu Pensilvanija u Pitsburgu, izraava zabrinutost za stanje u Srbiji. Diplomirani matematicar i doktor biofizike, Igor sa svega 30 godina vec ima blistavu karijeru. Kao kruna svega, lane je dobio dva najvia priznanja u Nemackoj namenjena mladim naucnicima i tako se, kao Srbin, uvrstio u sam vrh nemacke pameti. Institut Maks Plank mu je dodelio titulu najboljeg mladog naucnika u zemlji, a Univerzitet u Majncu je proglasio njegov doktorat najboljim radom te vrste u oblasti prirodnih nauka. Dobitak i gubitak Zahvaljujuci boljim materijalnim uslovima otvorile su se nove mogucnosti vrhunskog kolovanja, ali smo izgubili drutveni milje i lucidan nacin ivota koji je u mnogim aspektima raznovrsniji, puniji i radosniji u Srbiji nego na Zapadu. Bilo bi idealno primati platu na Zapadu, a iveti u Srbiji citira na sagovornik duhovit recept nacinjen u Beogradu. Pored novcane nagrade, dr Kulic je dobio i jednogodinju stipendiju za usavravanje u Americi, gde je krajem 2004. otiao zajedno sa suprugom Jelenom i cetvorogodinjim sinom Lazarom. Tamo se upravo bavi onim to je zaokruio u svom doktoratu, a to bi se laicima najlake objasnilo kao pakovanje DNK u celijama i virusima: Ako uzmemo u obzir da je duina DNK molekula u svakoj pojedinacnoj naoj celiji oko dva metra, a dimenzije celije su milion (!) puta manje, postavlja se pitanje kako sve to funkcionie. Izucavanje me je na kraju doktorske teze dovelo na ideju da konstruiem izuzetno jednostavan nanomotor, mainicu koja bi bila izuzetno jeftina i mogla bi da bude jezgro buducih nanomaina. S tom idejom sam napustio Evropu u nadi da cu na novom kontinentu uspeti da realizujem taj san pokuava strucnu tematiku da predstavi razumljivim recima. Oni koji ga dobro poznaju gotovo u isti rang sa izuzetnim naucnim referencama stavljaju i njegove moralne kvalitete. U tutgartu u osamdeset dana demonstracija protiv NATO bombardovanja dr Kulic nije odlazio na fakultet, kao ni vecina mladih, vec je sa grupom Target svake veceri bio na centralnom gradskom trgu na kome su govorima, filmovima, posterima i ubedivanjem branili svoju otadbinu. Svoj diplomski rad posvetio je rtvama agresije NATO-a, a nedavno je i svoj doktorski rad posvetio talentovanoj mladoj matematicarki Sanji Milenkovic iz Varvarina i maloj Milici Rakic iz Batajnice. Gorcina je ostala duboko u meni i mojim vrnjacima. Posle svih nepravdi nanesenih naem narodu gajimo jednu specificnu vrstu bunta i gorcine, jer smo licno bili svedoci nastanka medijske hajke i demonizacije srpskog naroda u zapadnim medijima. Ali, moramo gledati unapred, da bismo mudro izvojevali pobede u bitkama koje tek slede veli. Iskoristiti potencijal mladih Uprkos vezanosti za otadbinu, Kulic iskreno priznaje da ne razmilja o povratku, ali ima reenje kako pomoci sunarodnicima. Vanije od naeg vracanja u zemlju jeste da nai politicari shvate da je potrebno i realno moguce praviti globalnu Srbiju, dinamicnu i efikasnu tvorevinu u koju cemo i mi iz dijaspore biti integrisani. Realnije je da naucni instituti i fakulteti u Srbiji u svoja naucna veca i naucne projekte ukljuce i nae naucnike u dijaspori. Takvim pristupom Srbija bi bre i na prirodan nacin izbila na svetski nivo nauke. Tu mnogi nai naucnici iz dijaspore mogu da pomognu, kako u pravljenju koncepta, tako i u realizaciji kae Kulic. U situaciji kad se srpski intelektualci iz dijaspore uglavnom ograduju od svojih zemljaka, mladi dr Kulic ukazuje na mnoge zablude o dijaspori: Dijasporu je, barem za sada, nemoguce organizovati kao neki jedinstveni mehanizam. Uverio sam se u to i neposredno gledajuci svoga oca i njemu slicne kako su iskreno, ali uglavnom neuspeno, pokuavali da organizuju dijasporu u vece celine, a da nisu imali ni osnovne uslove za to vlast, medije, novac, kadrove. U stvari, za razvoj globalne Srbije, po mom miljenju, mnogo je vanije da naa drava donese takav paket zakona koji ce omoguciti dijaspori da postane ravnopravan i odgovoran deo te vece i zdrave strukture. Jedna od najvanijih uloga otadbine jeste da pomogne dijaspori u ocuvanju sopstvenog identiteta. Sve ostalo je, po miljenju ovog mladog coveka, beskorisno rasipanje energije. Radivoje Petrovic DR IGOR KULIC, VRHUNSKI MLADI NAUCNIK U NEMACKOJ Stvaralacka energija Vanije od naeg povratka jeste da drava donese zakone koji ce omoguciti dijaspori da bude ravnopravan i odgovoran deo otadbine Srbija vapi za jednim nadahnutim nacionalnim pokretom koji ce narodnu gorcinu prevesti u stvaralacku energiju, a narodu vratiti dostojanstvo i otvoriti perspektivu. Deo tog pokreta mora da bude i dijaspora sa svojim potencijalima. Istinski me razocaravaju saznanja o nekim stremljenjima u otadbini, gde su grubi materijalni vrednosni principi postali gotovo jedini ideal drutva. Uveren sam da se naa otadbina mora vratiti svojim izvornim pozitivnim tradicijama humanizmu, moralu i stvaralatvu. Bez toga bicemo samo objekat eksploatisanja i servis Zapada, odnosno moderni robovi. Ovim recima dr Igor Kulic, vrhunski biofizicar iz Nemacke, koji trenutno boravi na usavravanju na Univerzitetu Pensilvanija u Pitsburgu, izraava zabrinutost za stanje u Srbiji. Diplomirani matematicar i doktor biofizike, Igor sa svega 30 godina vec ima blistavu karijeru. Kao kruna svega, lane je dobio dva najvia priznanja u Nemackoj namenjena mladim naucnicima i tako se, kao Srbin, uvrstio u sam vrh nemacke pameti. Institut Maks Plank mu je dodelio titulu najboljeg mladog naucnika u zemlji, a Univerzitet u Majncu je proglasio njegov doktorat najboljim radom te vrste u oblasti prirodnih nauka. Dobitak i gubitak Zahvaljujuci boljim materijalnim uslovima otvorile su se nove mogucnosti vrhunskog kolovanja, ali smo izgubili drutveni milje i lucidan nacin ivota koji je u mnogim aspektima raznovrsniji, puniji i radosniji u Srbiji nego na Zapadu. Bilo bi idealno primati platu na Zapadu, a iveti u Srbiji citira na sagovornik duhovit recept nacinjen u Beogradu. Pored novcane nagrade, dr Kulic je dobio i jednogodinju stipendiju za usavravanje u Americi, gde je krajem 2004. otiao zajedno sa suprugom Jelenom i cetvorogodinjim sinom Lazarom. Tamo se upravo bavi onim to je zaokruio u svom doktoratu, a to bi se laicima najlake objasnilo kao pakovanje DNK u celijama i virusima: Ako uzmemo u obzir da je duina DNK molekula u svakoj pojedinacnoj naoj celiji oko dva metra, a dimenzije celije su milion (!) puta manje, postavlja se pitanje kako sve to funkcionie. Izucavanje me je na kraju doktorske teze dovelo na ideju da konstruiem izuzetno jednostavan nanomotor, mainicu koja bi bila izuzetno jeftina i mogla bi da bude jezgro buducih nanomaina. S tom idejom sam napustio Evropu u nadi da cu na novom kontinentu uspeti da realizujem taj san pokuava strucnu tematiku da predstavi razumljivim recima. Oni koji ga dobro poznaju gotovo u isti rang sa izuzetnim naucnim referencama stavljaju i njegove moralne kvalitete. U tutgartu u osamdeset dana demonstracija protiv NATO bombardovanja dr Kulic nije odlazio na fakultet, kao ni vecina mladih, vec je sa grupom Target svake veceri bio na centralnom gradskom trgu na kome su govorima, filmovima, posterima i ubedivanjem branili svoju otadbinu. Svoj diplomski rad posvetio je rtvama agresije NATO-a, a nedavno je i svoj doktorski rad posvetio talentovanoj mladoj matematicarki Sanji Milenkovic iz Varvarina i maloj Milici Rakic iz Batajnice. Gorcina je ostala duboko u meni i mojim vrnjacima. Posle svih nepravdi nanesenih naem narodu gajimo jednu specificnu vrstu bunta i gorcine, jer smo licno bili svedoci nastanka medijske hajke i demonizacije srpskog naroda u zapadnim medijima. Ali, moramo gledati unapred, da bismo mudro izvojevali pobede u bitkama koje tek slede veli. Iskoristiti potencijal mladih Uprkos vezanosti za otadbinu, Kulic iskreno priznaje da ne razmilja o povratku, ali ima reenje kako pomoci sunarodnicima. Vanije od naeg vracanja u zemlju jeste da nai politicari shvate da je potrebno i realno moguce praviti globalnu Srbiju, dinamicnu i efikasnu tvorevinu u koju cemo i mi iz dijaspore biti integrisani. Realnije je da naucni instituti i fakulteti u Srbiji u svoja naucna veca i naucne projekte ukljuce i nae naucnike u dijaspori. Takvim pristupom Srbija bi bre i na prirodan nacin izbila na svetski nivo nauke. Tu mnogi nai naucnici iz dijaspore mogu da pomognu, kako u pravljenju koncepta, tako i u realizaciji kae Kulic. U situaciji kad se srpski intelektualci iz dijaspore uglavnom ograduju od svojih zemljaka, mladi dr Kulic ukazuje na mnoge zablude o dijaspori: Dijasporu je, barem za sada, nemoguce organizovati kao neki jedinstveni mehanizam. Uverio sam se u to i neposredno gledajuci svoga oca i njemu slicne kako su iskreno, ali uglavnom neuspeno, pokuavali da organizuju dijasporu u vece celine, a da nisu imali ni osnovne uslove za to vlast, medije, novac, kadrove. U stvari, za razvoj globalne Srbije, po mom miljenju, mnogo je vanije da naa drava donese takav paket zakona koji ce omoguciti dijaspori da postane ravnopravan i odgovoran deo te vece i zdrave strukture. Jedna od najvanijih uloga otadbine jeste da pomogne dijaspori u ocuvanju sopstvenog identiteta. Sve ostalo je, po miljenju ovog mladog coveka, beskorisno rasipanje energije. Radivoje Petrovic http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=23730&r=40.htm Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
