novosadski Dnevnik
Demokratija bez naroda
Od ukupno sedam i po miliona stanovnika koliko je Srbija imala prema
poslednjem popisu zvanicno je zaposleno tek nesto vise od dva miliona,
odnosno trenutno radi manje od trecine ukupne populacije. Penzionera je oko
milion i po, a na listi nezaposlanih Nacionalne sluzbe za zaposljavanje
krajem proslog meseca bilo je 893.517 ljudi. Srecnici koji imaju posao
odneli su kuci u avgustovskoj koverti oko 18.000 dinara, a oko 15 odsto "
bednika" koji su radili za taj mesec nisu primili ni dinara.
Istrazivanja govore da svaki cetvrti gradanin ove drzave misli da zivi
losije od drugih, da priblizno svaki drugi zivi losije nego sto je ranije
ziveo, a isto toliko misli da zivi losije nego sto zasluzuje. Cak 30 odsto
gradana sebe vidi kao gubitnika a samo 11 procenata kao dobitnika u
poslednjih pet godina, dok su ostali negde u sredini, ni tamo ni ovamo.
Ovo bi ukratko bio socijalni bilans na petogodisnjicu demokratske
revolucije. Politicki bilans je mnogo impozantniji, barem tako vlasti tvrde,
i po njima je ucinjeno mnogo vise - pa cak i za najvecu ocenu. Kada se
vagaju te dve ocene moglo bi se doci do zakljucka da je ovde uspesna
demokratija, ali bez naroda. Jer, vlast se bavi visokom politikom a gradani
su opsednuti pitanjem standarda, pa i prezivljavanja. Uostalom, istice
sociolog Srecko Mihajlovic, samo uoci izbora , za vreme kampanja, politicari
se priblizavaju gradanima i podrzavaju njihove price o zelji za boljim
zivotom.
Ni u petoj godini sprovodenjea srpska tranzicija jos nije dala dovoljno
pozitivnih signala gradanima. Oni jos uvek nisu osetili da proizvodnja
raste, da su cene stabilne, da plate rastu, da se lakse dolazi do posla.
Naravno, niko razuman ne spori da je tranzicija teska i bolna za vecinu
gradana isto kao sto niko realan ne moze osporiti da je nasa jos teza i
bolnija jer ocigledno nismo odigrali dobitnu kombinaciju. Profesor Fakulteta
politickih nauka Jelena Dordevic istice da nasi gradani moraju biti svesni
da nam ovdasnje nedace nije donela samo tranzicija vec i prethodni
desetogodisnji period nesreca i ratova. Jer, tvrdi ona, u tom periodu je
ustoliceno bogatstvo ratnih profitera, mocne mafijaske grupe, korupcija,
vladavina jaceg, a sa tim nasledem i inace komplikovani ekonomski preokreti
tranzicije postaju ne samo komplikovaniji vec se otimaju bilo kakvoj
ekonomskoj logici.
- Situacija je veoma teska jer, nazalost, politicka elita treba da trasira
put, odredi ciljeve, podstakne rad i proizvodnju, a da bi to imalo pozitivne
posledice gradani treba da imaju poverenje u tu elitu. Kod nas, ovde i
danas, ne postoji ni minimum osnove za poverenje u odluke onih koji
odlucuju. Politicka elita je istrosena, neproduktivna, mrtva, a na pomolu
nema alternativa, niti novih ljudi koji bi nagovestili nesto drugacije i
bolje - objasnila je Jelena Dordevic.
Psiholog profesor dr Jelena Vlajkovic na pitanje sta su gradani Srbije
dobili za ovih pet godina demokratije ima, kako kaze, emotivni i racionalni
odgovor. NJen emotivno "prebojen" odgovor glasi "Nista se nije promenilo.
Istina je da samo NJega nema".
- Argument za ovakav odgovor mogli bismo da nademo na svakom koraku - sa TV
ekrana smese nam se, ponovo, svi oni ljudi koji su beskrupulozno lagali
protekle decenije, Srbija jos uvek ratne zlocince proglasava herojima,
leseve iz hladnjace skriva, dobro placena mesta u upravnim odborima deli
svojim saveznicima, cene rastu, stari ljudi se nadaju da ce brzo umreti i da
nece biti penzioneri u Srbiji. S druge strane, postoji i racionalna procena
aktuelne situacije. Tek je odlaskom Milosevica sa vlasti u Srbiji zapocela
tranzicija. A taj proces je, koliko ja razumem, proces promena koji se uvek
odvija po principu "jedan korak napred, dva koraka unazad". A svi ti koraci
unazad suocavaju nas s jako bolnim stvarima. Ocigledno je potrebno vreme i
hrabrost da se zapravo korakne napred. Sve je jasnije da smo smrcu Zorana
Dindica izgubili coveka koji je bio sposoban da taj korak ucini - istice
profesorka Vlajkovic.
Promasaj je kada se istice da se nista nije izmenilo, tvrdi psiholog
profesor dr Zarko Trebjesanin i dodaje da jeste bolje ali da se nije
dovoljno izmenilo.
- Ono sto je jedna od najvecih mana, najvecih zamerki jeste ta da, u osnovi,
nijedna od tih vlada nije izmenila bitne stvari i narod nije video ono sto
je zeleo da vidi, da je zbilja pravda zadovoljena. Dokle god imate te
ekstremno bogate ljude koji mogu da kupuju politicare i stranke, a vidite
kako se tu vuku konci iza politicke scene, vi cete imati neke kulise od
demokratije i opet ce neki ljudi iz senke, iz podzemlja ili ne znam ni ja
odakle upravljati nasim sudbinama . To je ono sto je zaista nedopustivo -
smatra dr Trebjesanin.
On istice da bi narod voleo da se uradilo barem ono sto se moglo i sto su
zakoni dozvoljavali a to je da se provere svi koji su se neprimereno
obogatili, znaci pljackom i kriminalom, dok za rec "ekstraprofiteri" smatra
da je cist eufemizam.
- Rec je o nasem novcu. Mi smo morali da osiromasimo da bi se jedan tanak
sloj u Srbiji mnogo obogatio - zakljucio je dr Trebjesanin i dodao da nije
dobro sto su se ljudi s tim pomirili jer je to najgore so nam se moglo
dogoditi.
I sociolog Milan Nikolic smatra da su gradani Srbije ipak u prethodnih pet
godina nesto i dobili - a to je po njemu vise slobode, manje straha od
rezima, nema ratovanja pa bi se moglo reci da gradani ipak zive u boljem
drustvo nego sto su ziveli do oktobra 2000. godine.
- Medutim, nevolja je sto u ovih pet godina nismo imali privredni rast i
zaposljavanje, sto je izgubljeno stotine hiljada radnih mesta a otvoreno
svega nekoliko hiljada. Drustvena svojina je data u ruke privatnika koji
nisu imali ozbiljan i cist kapital niti iskustva preduzetnika da bi
organizovali proizvodnju, stvarali nove proizvode i nova trzista. Oni
uglavnom gledaju da kupe jeftino, otarase se radnika i preprodaju dalje.
Zbog toga je socijalna situacija teska i realno je govoriti da u Srbiji ima
oko 60 odsto gradana ispod linije siromastva, da ima oko 40 odsto
nezaposlenih i da pri svemu tome nemamo neku perspektivu ozbiljnijeg
privrednog rasta - kaze Nikolic.
Sasvim je sigurno, dodaje Nikolic, i da su gradani Srbije imali previlika
ocekivanja od demokratije i da su mislili da ce se ona za kratko vreme
ostvariti.
- Jednostavno, elita se obogatila a narod osiromasio. Zato nije bas sve isto
a samo Milosevica nema, ali je istina da je politicka elita dozvolila da nam
ekonomska i socijalna situacija bude losa, jer je samo za jotu bolja od
Milosevica ali u svakom slucaju nije dobra. Narod ocekuje vise, i njega u
cak 80 procenata vise zanima plata i zivotni standard, posao, pa tek u malom
procentu politicka elita - zakljucuje Nikolic.
Nije dobro ni postavljati pitanje sta je pet godina demokratije donelo
gradanima Srbije, smatra sociolog Srecko Mihajlovic i dodaje da njima niko
nista i inace ne donosi niti im bilo ko sta poklanja.
- Gradani moraju sami nesto da ucine da bi dosli do necega i to je ta bitna
razlika izmedu prethodnih sistema i ovog novouspostavljenog. Sada smo
konacno dosli do jednog socijalnog i politickog sistema u kojem covek sam
treba nesto da ucini da bi do necega dosao i oni gradani koji nisu spremni
da naprave taj napor oni su na gubitku u tranziciji a na dobitku su oni koji
imaju energije da nesto ucine, da znaju da nesto ucine i da stvarno naprave
taj iskorak napred - objasnjava Mihajlovic.
LJubinka Malesevic
http://www.dnevnik.co.yu/
Srpska Informativna Mreza
sim@antic.org
http://www.antic.org/
