 |
|
KAO U STARA VREMENA: Premijer
u
Bujanovcu | |
- Nema izjava! Jel, vam jasno? Premijer neće davati
izjave - vidno uzbuđen upozorava novinare Husein Ezić, omaleni i pomalo
neubedljivi slubenik vladine kancelarije za odnose sa
medijima.
Situacija je nategnuta. Tvrdoglavi novinari Ezića ignoriu.
Kamere i diktafoni su spremni dok "sedma sila" ne odstupa od ubeđena da je
zaista sila i da će uspeti da nadmudri čuvare lika i dela srpskog
premijera. "Sačekua" je napravljena i premijer, čini se, nema kud. Mora
da prođe pored gomile novinara koji ne pristaju da im kioviti
septembarski dan prođe u izvetavanju protokolarnih otvaranja novog pogona
za proizvodnju cigareta u Vranju i fabrike sunđera u
Bujanovcu.
Presecanje crvene vrpce, aplauzi promrzlih radnika sa
crvenim kačektima, postavljanje kamena temeljca, sve suvie podseća na
najbolja socrealistička vremena. Samo jo fale pioniri za zastavicama i
cvećem, razdragani to gube od nastave.
- Kotunica nema kud, ovo je
jedini izlaz iz fabrike i neće moći da nas ignoriu. Uostalom, tusu kamere
- optimista je jedna koleginica dok se ogluuje o Ezićeve, sada već,
pretnje.
- Jedan kombi je otiao, mi nećemo da kasnimo zbog vas.
Upozoravam vas, krenućemo za Beograd bez vas - jo jednom vladin slubenik
poziva beogradske novinare koji su na put krenuli u organizaciji Vlade
Srbije.
Na momenat delujemo pokolebano. To otvara novi prostor za
Ezićevo ubeđivanje.
- U naem protokolu nigde nije navedeno da premijer
daje izjave - ponavlja on.
Lokalni novinari su kuraniji, povratak kući
im ne zavisi od vladinog kombija.
- Izvinite, mi nismo deo vaeg
protokola, već novinari od kojih urednici očekuju premijerovu izjavu o
vanim stvarima, recimo o hapenju Vladana Batića koji ga optuuje za
politički progon - samouverena je jedna koleginica.
- Kako se zove
urednik? Ajde, recite? Ja ću da mu objasnim da premijer neće davati izjave
- navaljuje Ezić.
Kotunica jo ne silazi, a trebalo bi. NJegov
simpatični bodigard već je sa nama i sam iznenađen to se premijer ne
sputa niz fabričke stepenice. Sve vreme Ezić je na telefonskoj liniji sa
efom vladine kancelarije za odnose sa medijima Srđanom Đurićem, koji se
poput senke ne odvaja od Kotunice.
NJihov razgovor novinari ne čuju
ali su uvereni da Ezić obavetava Đurića o neprilikama sa novinarima kako
bi premijera to vie zadrao. I sami su svesni da nije ba prijatno kada
kamera snima premijera koji se ne osvrće na novinarska pitanja. Tako se na
kraju i desilo. Okruen gomilom ljudi, Kotunica je samo klimao glavom i
sa osmehom koji nikom nije bio upućen jer nikog i nije gledao, odlazi iz
Simpove fabrike nametaja dok za njim trčkaraju novinari prekinuti u pola
pitanja. Parkingom bujanovačke fabrike zakripale su kočnice moćnih
limuzina.
- Prava slika i prilika nae profesije i političara koji su
se domogli vlasti - slee ramenima stariji kolega koji ishodom "sačekue"
očigledno nije bio iznenađen. |
|
Nekad
bilo |
|
Pre tri godine kada je Kotunica bio
predsednik SRJ bilo je drugačije, priča koleginica sa
Radio-Beograda. Predsednik se vraćao iz Rumunije i usput
svratio u Negotin gde je razgovarao sa privrednicima lokalnog
kraja. Umorni novinari samoinicijativno svraćaju u polupraznu
kafanu i na papiriću, preko Kotuničine saradnice, alju mu
poziv za pivo. Kelner nije posluao upozorenja da promeni
prljave stoljnake jer će mu uskoro banuti lično predsednik
drave.
- Ma, da - samo je odmahivao rukom, ubeđen da
uobraeni beogradski novinari sa njim zbijaju alu.
Za
petnaest minuta Kotunica se, te 2002.godine
pojavljuje i gotovo sat vremena provodi u neobaveznom
razgovoru sa novinarima. NJegovi tada moćni saradnici LJiljana
Nedeljković i Gradimir Nalić dobili su samo kafansko
ćoe. | | |
