ENCODING (UTF-8)
ПОСЛЕ ПОСЕТЕ НИКОЛАСА БЕРНСА БАЛКАНУ Јаснија стратегија САД Кад говори о Косову и Метохији, Бернс, бар у јавним иступањима, не помиње Резолуцију УН 1244, из које се види да Београд има „тапију” на јужну српску покрајину и којом се гарантују суверенитет и територијални интегритет Србије и Црне Горе Ако сте, у последњих пет година, од уласка Џорџа Буша у Белу кућу, питали америчке аналитичаре каква је стратегија САД на Балкану, најчешће сте могли добити два цинична одговора: „Никаква” и „То се не зна ни у Вашингтону”. Изгледа да је сада на помолу заокрет у америчком приступу такозваном западном Балкану. Недавна посета Николаса Бернса, подсекретара у Стејт дипартменту, Сарајеву, Приштини и Београду наговестила је обрисе једне стратегије која се мења и постаје уочљивија, јаснија и у примени убрзанија. Њени циљеви су: промовисање Босне и Херцеговине у јединствену државу, брже осамостаљивање Косова и Метохије, преиспитивање улоге НАТО-а на Балкану, јачање политичког притиска на Србију, Републику Српску и, донекле, Хрватску да Хагу изруче оптужене за р�! �тне злочине и, најзад, нормализација, а можда и условљено побољшање, односа са Србијом и Црном Гором. Све би то, по америчким проценама, требало да води бржој санацији ратних траума и успостављању стабилности у региону. Вашингтон сматра да је ревизија Дејтонског споразума за БиХ неопходна, а да је Резолуција УН 1244 о Косову, изгубила свој некадашњи значај. Пишући о Бернсовој балканској турнеји, „Њујорк тајмс” истиче: „Политика наговештава одступање од споразума који су помогли да се сукоби приведу крају, а које сада политичари и дипломати виде као сиромашну основу за стабилан развој. Ипак су ови споразуми – Дејтонски у случају Босне и Резолуција Савета безбедности УН у случају Косова – задржани као нацрти политике”. Бернс је, на конференцији за штампу у Стејт дипартменту 7. октобра, пред полазак на пут, величао достигнућа у Босни и Херцеговини под управом Педија Ешдауна као „огроман напредак”, а то је чинио и у Сарајеву. Земља сада има једну војску, једну полицију и, уопште, јединствену државну структуру. Он је своју мисију видео као допринос договору да, „десет година од краја босанског рата, ова земља најзад има јединствене институције”. Ако Дејтонски споразум једном престане да важи, питање је шта ће остати од специјалних односа између Срба на две стране Дрине и хоће ли се Србија помињати по свом доприносу миру у Босни и Херцеговини. А помињаће се – на основу две недавне, историјски спорне, резолуције Конгреса САД – као агресор и саучесник у геноциду и ратним злочинима. Кад говори о Косову и Метохији, Бернс, бар у јавним иступањима, не помиње Резолуцију УН 1244, из које се види да Београд има „тапију” на јужну српску покрајину и којом се гарантују суверенитет и територијални интегритет Србије и Црне Горе. Он каже да су „на столу све опције – од независности до широке аутономије”, као и да САД неће бити ни на чијој страни. Искључују се подела или присаједињење Космета Албанији, као и „повратак на стање пре 1999.” Ово последње може да се односи не само на стање, него и на простор, што би водило прекрајању граница и издвајању Космета из Србије, ако се Београд, неким чудом и под додатним притиском, с тим сложи. Ретки су западни, поготово амерички, аналитичари и коментатори који у томе не назиру настојање Вашингтона да за Космет издејствује условну независност. А Бернс нам је посредно предочио да ће наши представници водити вероватно најтеже дипломатске преговоре које је Србија водила у својој новијој историји. Исход је неизвестан, јер можда у Савету безбедности УН и нећемо наићи на довољну подршку пријатељских великих сила, које иду за својим пословима. Али једино тамо, бранећи опште принципе о неповредивости државног суверенитета и интегритета, можемо да одбранимо и своју земљу. Трећа одредница америчке стратегије на Балкану – смањење снага НАТО-а – део је већ старе приче. Бернс је, нимало случајно, своју посету Балкану повезао с посетом седишту НАТО-а у Бриселу, где је Авганистан био једна од главних тема. На Косову има 18.000 војника НАТО-а, а у Авганистану само 12.000. Циљ је САД да НАТО преузме већу одговорност у Авганистану. Један други високи функционер Стејт дипартмента Курт Волкер, изјавио је да не види „начин на који би НАТО могао да се прошири на Балкан пре 2008. године”, јер „потенцијалне чланице морају да покажу да су у стању да буду ефикасни и поуздани савезници”. Ово се превасходно односи на Хрватску (због неизручења Готовине Хагу), Македонију и Албанију, али је и упозорење неким нашим званичницима да не хрле олако у „евроатлантске интеграције”, где још нисмо ни партнери, а камоли могући поуздани савезници. А НАТО је већ узео за себе онолико колико �! �у треба: да хода преко земље Србије по свом нахођењу. Стални Бернсов рефрен је био: изручите Младића и Караџића, па ћемо на висок степен подићи српско-америчке односе. У вези с тим могуће су две претпоставке: или да влада Србије изричитије каже да цела земља не може да буде талац једног човека, како је то, први пут, рекао један од лидера ДСС-а, или да се јаз између Вашингтона и Београда продубљује. Међутим, чак и кад би дошло до изручења тражених хашких оптуженика – што није једноставно – мало је вероватно да би боља сарадња с Хагом могла, рецимо, да ојача нашу позицију у преговорима о Космету, јер је очигледно да САД већ имају око тога изграђен став, због себе, а не због нас. А до бољих односа дуг је пут. Они су поново условљени бацањем Срба на колена и покајањем због, каже Бернс, „срамне стране њихове прошлости”. Нешто слично смо чули од Клинтона и Кинкела још док су нас бомбардовали. Покајање је процес, а не извршење налога до краја Бушовог мандата. Уз то, сталне лекције о моралној чистоти Американаца нису нам од користи за усмерење ка будућности, јер у нама неминовно оживљавају сећања и на – како бисмо ми могли да кажемо – срамнији део њихове новије историје. Како још имамо нешто заосталог поноса, а немамо пара за куповину скупих индулгенција, бољи односи под предоченим условима тешко да ће бити могући, упркос Бернсовим ласкањима „храбрим” Ср! бима. Драгослав Ранчић http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
