ENCODING (UTF-8) Одлазак горостаса
Био је изнад уобичајене мере, и гласом и стасом и осећањем за лепоту и правду, рекао редитељ Дејан Мијач Београд се јуче опростио од доајена српског глумишта Љубе Тадића. На комеморативном скупу у препуној сали Скупштине града Београда, којем је присуствовала породица великог глумца, његови пријатељи и колеге, као и поштоваоци његовог дела, јуче су оживљена сећања на човека који је задужио сва београдска позоришта, многобројне театарске сцене, али и оставио богато уметничко дело које ће трајати у будућности. – Када се догађа нешто значајно, било да је у питању срећа или несрећа, у нашем народу се каже: „Задеси нас”, а када то прође, обично се питамо шта је то било. Нас је задесио Љубин одлазак. Био је то одлазак горостаса. Љуба је био човек за кога без бојазни да будем патетичан, могу то да кажем. Био је изнад уобичајене мере, и гласом и стасом, и осећањем за лепоту и правду; уз све то, још иду и огроман глумачки дар, само његов шарм, духовитост, брзина закључивања, непогрешиви избор битнога, а изнад свега запањујуће памћење – рекао је редитељ Дејан ! Мијач. У том погледу овај човек, додао је Мијач, био је ходајућа ризница, не само бескрајних филозофских и литерарних текстова, што се може очекивати од глумца који учи напамет, већ је, уз то памћење, носио и сијасет личних анегдота. А имао је живот, мало је рећи да му позавидиш. Са ким се није он све сретао, разговарао, кога је познавао, свадио се, мирио, разилазио, спајао, кога је волео, а кога није подносио, то преобиље није само његова биографија, то је заоставштина читаве једне епохе. Режисер Горан Паскаљевић, са којим је Љуба Тадић сарађивао током богате глумачке каријере, није крио тугу због одласка овог великана српске глумачке сцене. – Данас више осећам потребу да ћутим, јер шта рећи у Љубину славу, када је о њему све речено још за његовог живота. Недостајаће ми Љубин смех, понекад ироничан, никада циничан. Поносан сам што сам му био пријатељ, а сарадњу смо започели још пре 35 година – присећао се Паскаљевић. Драмски уметник Петар Краљ, са којим је Љуба Тадић често делио сценске дилеме и реплике, јуче је са посебним емоцијама говорио о заједничком раду на представи „Гардеробер” на сцени Југословенског драмског позоришта. – Када се упуштао у сценске пустоловине, а оне су му биле најдраже, Љубу ништа није могло да заустави. Као да је господин Харвуд, када је тај комад писао, тамо негде, слутио да ће ту улогу у „Гардероберу” играти баш Љуба, са таквом једном понекад необузданом енергијом, и зато је ваљда на премијери, у паузи, уместо честитки клекнуо, дивећи се Љуби. Био је глумац са свим могућностима значења те речи. А како је Љуба играо? Увек пуном снагом, играо је прецизно, онако како је договорено, давао је партнеру простора да се надовеже, није био никада мр�! �овољан пре представе – рекао је Петар Краљ. Новинар Славољуб Ђукић, који је до последњег тренутка био у друштву са Љубом Тадићем, опростио се од драгог пријатеља са пуно емоција, али и са тугом што више неће шетати Ташмајданским парком, како су то чинили, готово, свакога дана. Неколико стотина телеграма упућено је поводом смрти Љубе Тадића. Међу њима, јуче се прочитани изрази саучешћа Бориса Тадића, председника Републике Србије, који је присуствовао и опелу и сахрани легендарног глумца. Саучешће су упутили и Војислав Коштуница, српски премијер, његов црногорски колега Мило Ђукановић, престолонаследник Александар Карађорђевић, Ненад Богдановић, градоначелник Београда, као и Маја Гојковић, Верољуб Стевановић, Смиљко Костић, Невенка Урбанова, Добрица Ћосић, Драган Џајић, Биљана Србљановић, Народно позориште! из Мостара, Српско народно позориште, колеге и пријатељи из Загреба, Сарајева… ----------------------------------------------------------- Мук и празан престо Глумац Љуба Тадић сахрањен је јуче у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Опело је служено у цркви Св. Николе на том гробљу, а присуствовао му је велики број поштовалаца његове личности и дела. Последњем испраћају овог великана позоришне сцене присуствовао је Борис Тадић, председник Републике Србије, а последњу почаст одале су му његове колеге: Бранко Цвејић, Воја Брајовић, Горан Шушљик, Драган Мићановић, Светозар Цветковић, Тихомир Станић, Драган Николић... – Овом великом човеку на рођењу је суђено да кује лепоту речи, да кује лепоту театра и он је то неуморно радио, маестрално, до последњег даха свога живота. Кад умре краљ, кад умре цар неке империје, тог часа мирно ступа на престо други. А када оде величанство какав је Љуба Тадић, онда остане само мук, мук и празан престо. У позоришној уметности је бивало и биће великих стваралаца, за некога ће се у будућности моћи рећи он је тако добар, он је сјајан, он је скоро као Љуба Тадић. Мислим да ћемо „тог скоро” дуго чекати. Драги Љубо, поносу наш, љуба�! �и наша, величино наша, свима онима који су те гледали, који су те чули, дао си драгуљ своје душе и драгуљ свог неизмерног талента. Не одлазиш, остајеш у нама – рекла је Мира Ступица, опраштајући се од свог колеге Љубе Тадића. И како то бива, када се породица, пријатељи, публика растају са својим глумцем, овај доајен српског глумишта у вечни мир испраћен је уз снимке стихова које је тако моћно казивао и, наравно, уз свог чувеног „Сократа”. http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza [email protected] http://www.antic.org/
