ENCODING (UTF-8) Потцењивање интелекта
Како смо, из једног објективног антиратног става, постали „заједнички именитељ” различитих новинских цитата и „провокативних” питања У врло кратком временском року двојица светски уважених и славних интелектуалаца доспела су у жижу јавности. Британски драмски писац Харолд Пинтер добио је Нобелову награду за књижевност за 2005. годину а, само нешто касније, америчког лингвисту Ноама Чомског читаоци британског листа „Проспект” и истраживачког центра „Форин полис” прогласили су првим од сто највећих интелектуалаца света. Како у примарним вестима о томе, тако и у анализама и интервјуима до данашњег дана стално се провлачи нешто што је обојици лауреата заједничко: и Пинтер и Чомски, наиме, агилни су критичари америчке спољне политике, ангажовани су мислиоци којима чак ни они који се не слажу са њиховим снажним антиамериканизмом не могу пребацити аналитичност и аргументацију. И најновији текстови који се баве промишљањима савременог тренутка у којем живи овај наш свет – коментар о Пинтеру из пера аналитичара Џејмса Трауба у прошлонедељном „Њујорк тајмс! магазину”, као и интервју са Ноамом Чомским који је за „Гардијан” водила Ема Брокс на чије је непрецизности (баш због могућих далекосежних последица) Чомски с правом одмах реаговао – дотичу првенствено политичке ставове обојице интелектуалаца. Била би страшна грешка, међутим, повезати доделу Нобелове награде Пинтеру и гласање читалаца „Проспекта” за Чомског са тим што су они антиамерички настројени. Било би то, на првом месту, потцењивање и њиховог интелекта, и саме идеје ангажмана интелектуалаца, колико год је неки у Европи преиспитивали или сматрали неподесном па и сувишном или јаловом. Ипак, привлачи пажњу нешто што је осим идеје о слободи мишљења, која представља основну нит у размишљањима ова два славна човека, обојици заједничко у великом броју чланака који се баве њи�! �овим антиамериканизмом. То су речи (које већина новинара извлачи у први план) везане за НАТО бомбардовање СР Југославије, за Хашки трибунал и Слободана Милошевића, за Косово и рат у Босни. Тако смо, на жалост, из једног објективног антиратног става коме је иманентно противљење свакојаком хушкању против народа или појединца, постали „заједнички именитељ” различитих новинских цитата и „провокативних” питања. Беседа Харолда Пинтера приликом примања Нобелове награде у децембру, у Стокхолму, могла би бити, прејудицира Трауб, инспирисана америчким понашањем у целом свету: за све који познају Пинтерове досадашње иступе у јавности то не би било ништа ново јер Америка, како чувени писац тврди, доминира светом налик неком моралном чудовишту. „Господин Буш и његова банда”, цитира Трауб речи Харолда Пинтера уочи избијања рата са Ираком, „одлучили су, једноставно, да контролишу светске ресурсе. И, баш их је брига колико ће људи убити док иду ка том ци! љу.” Али, тумачи Трауб, Буш је за Пинтера само најновији експонент америчких хегемонијских намера. Драмски писац је побеснео када је 1999. године НАТО бомбардовао Косово, назвавши то „криминалним чином” који је био смишљен да се учврсти „америчка доминација Европе”, и побунио због „демонизације и хистерије” које су пратили НАТО ратовање против Милошевића и Срба. Реч „хистерија” нашла се и у речнику Ноама Чомског када у интервјуу са Емом Брокс објашњава да је „у западној култури постојао хистерични фанатизам око Босне, који је био веома налик на страствено верско убеђење. Било је то као старомодни стаљинизам: ако одступите од партијске линије и за милиметар-два, онда сте издајник и уништени сте. То је потпуно ирационално”. Оваквим размишљањима о глобалној историји коју на примеру демонизованих народа и демонизованих земаља исписује снага јачег ни Пинтер ни Чомски нису изгубили своје поштоваоце. На срећу, није мали број оних који ће препознати суштински апел ове двојице великана модерне мисли; а он гласи да је неприкосновено право свакога да има и јавно образложи своју „платформу делања”, изниклу из чврстог и доказаног убеђења. На срећу, није мали број и оних којима нови нобеловац за литературу, и први интелектуалац света, дају подстрек да покушају да т! о учине. А. Цвијић http://www.politika.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
