BOSNA NIJE KOSOVO Dušan STOJAKOVIĆ, 4. decembar 2005
Od stalnog dopisnika: Sarajevo VISOKI predstavnik međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu Pedi Ešdaun u intervjuu "Novostima" priznaje da je za vreme svog troipogodišnjeg mandata pravio greške. Ali naglašava da ih ne želi pominjati. Više voli da gleda u budućnost, nego da se vraća i u blisku prošlost, kaže britanski lord. - Nisam pozvan da dajem ocene moga rada, to bi trebalo da učine istoričari - kaže Ešdaun. - Kada sam došao u BiH odredio sam sebi četiri cilja. Prvi je da BiH nezaustavljivo izvedem na put državotvornosti. Zadovoljan sam onim što smo na tom planu uradili. Formirali smo jedinstveni ekonomski prostor i državne organe - Minstarstvo odbrane, Upravu za indirektno oporezivanje, Visoko sudsko i tužilačko veće, carinu, a počela je i reforma policije. Moj drugi zadatak je bio da BiH krene prema Evropskoj uniji, što je učinjeno pre nekoliko dana kada su počeli pregovori o stabilizaciji i pridruživanju. - Treći cilj je bio da državu dovedem u fazu u kojoj joj više neće biti potreban visoki predstavnik. Nikada nisam rekao da ću biti poslednji na toj funkciji. Ipak, raduje me što je međunarodna zajednica najavila da ukoliko se nastavi napredak BiH ka EU u oktobru 2006. godine više neće biti potrebna institucija visokog predstavnika. Četvrti cilj mi je bio da zaustavim odlazak mladih ljudi iz BiH. Čini mi se da je taj egzodus nešto usporen, ali to nije dovoljno. o Kao najjači razlog za ustavne promene u BiH ističe se da je administracija sa 180 ministarstava, 12 parlamenata i isto toliko vlada preglomazna i da se na to troše tri četvrtine budžetskih sredstava. A pri tom se, po pravilu traži ukidanje Republike Srpske u kojoj postoji samo jedan parlament, vlada i 17-18 ministarstava koja čine od tri do pet odsto BiH administracije. - Slažem se da je problem u Federaciji BiH veći, ali to ne znači da je Republika Srpska dobra. Čak i činjenica da RS troši 30 odsto budžeta nije za pohvalu. To je i dalje od četiri do pet puta više od drugih evropskih država. To što je u Federaciji BiH gore ne treba da raduje ljude u RS, prema onoj vašoj poslovici "nek komšiji crkne krava". Ima nekih koji kažu da bi Republika Srpska trebalo da bude ukinuta, ali ja to nisam nikada rekao. Pozicija RS je potpuno osigurana. I nije na međunarodnoj zajednici da pravi ustav BiH već na njihovim građanima, tačnije na njihovim predstavnicima. Dogovor je moguć samo uz koncenzus. Proces ustavnih reformi je počeo i treba ga ubrzati. o Često se čuje da je Dejtonski sporazum prevaziđen. Međutim, koliko je zaista ostalo od izvornog Dejtonskog sporazuma, s obzirom na to da se RS u dobroj meri odrekla svog ekonomskog, fiskalnog, odbrambenog, bezbednosnog, obaveštajnog i policijskog suvereniteta? - Ostalo je još mnogo od Dejtona. Naravno, da su se entiteti odrekli dela suvereniteta. Kada je u pitanju fiskalni deo u Upravi za indirektno oporezivanje BiH ništa se ne može uraditi bez odobrenja iz RS, koja ima pravo veta. MODEL ŠVAJCARSKE o DA ste ministar finansija RS, da li biste više želeli fiskalni suverenitet ili pravo veta? - Pitanje je dobro, ali morate da znate da smo se i mi u okviru Evropske unije odrekli velikog dela suvereniteta. Vaše gledište je staromodno, jer ponekad imate veći suverenitet zato što ga delite s drugim. To je i sama osnova na kojoj je izgrađena Evropa. o Ali zbog pitanja podsticaja poljoprivrednih proizvođača nije prošao budžet EU? - Možda neće biti usvojen, još se ne zna. Ali uzmite budžet RS čijih se čak devet desetina koristi u onim oblastima u kojima Republika Srpska ima potpuni suverenitet i koji se tiču građana. Reč je o zdravstvu, obrazovanju socijalnoj zaštiti, penzijama... Naravno da Republika Srpska ostaje kao jedna veoma moćna jedinica države, ali ona nije država. o Izjavili ste da je policijska reforma poslednja velika reforma koja iziskuje smanjenje nadležnosti RS, ali u Vašingtonu je dogovoreno da još dva ministarstva pređu na državni nivo? Dokle će se smanjivati uticaj entiteta i da li će recentralizacija, prema vašem mišljenju, uopšte biti dobra po opstanak i budućnost BiH? - Ova država nikad ne može biti centralizovana! Dakle, to mora biti jako decentralizovana država. Ne mislim da će izgledati kao Velika Britanija, ali će možda više ličiti na Belgiju ili Švajcarsku. Moju izjavu ste delimično tačno preneli. Rekao sam da je policijska reforma poslednja velika reforma koja traži smanjenje suvereniteta, ali biće još reformi koje će morati da se sprovedu kasnije kako bi BiH postala funkcionalnija. Ali sve to će morati da se uradi dogovorom u okviru države, a ne pritiskom sa strane. A kada je već uticaj iz inostranstva u pitanju, dužan sam da kažem da i mi iz međunarodne zajednice ili konkretno EU moramo da objasnimo našim poreskim obveznicima zašto njihov novac trošimo u BiH. Mi smo potrošili zaista ogroman novac u BiH, a taj novac se sada koristi za plaćanje političara. Ako BiH nije spremna da se transformiše, onda ne bi trebalo očekivati od nas da ulažemo u BiH. Do sada smo imali opravdanje da smo ulagali u mir i stabilizaciju, ali teško je objasniti zašto sada da se šalje novac za plate političarima, kada je zemlja stabilna. BiH nema razloga da bude siromašna. Ona može da postane jedna mala prosperitetna evropska država, ali jedina stvar koja je blokira je ustav i preglomazna administracija. o Kada pominjete svoje poreske obveznike, činjenica je da država BiH i njeno uređenje nisu plod volje njenih građana. Pre bi moglo da se kaže da je ona rezultat volje međunarodne zajednice?! - To je tačno. o Kada ste želeli da ubedite RS da prihvati reformu odbrane, izjavljivali ste da je to preduslov za ulazak u Partnerstvo za mir. Potom ste govorili da su vrata tog NATO programa zatvorena zbog haških begunaca, a Hrvatska je u tom klubu iako ima Antu Gotovinu u bekstvu. Kuda vode dvojni standardi i kako gledate na kritike onih koji tvrde da ste više blokirali BiH na evroatlantskom putu nego što ste joj pomagali? - Ovo pitanje trebalo je da postavite NATO-u, a ne meni. Razlika je u tome što je Hrvatska postala član Parterstva za mir pre nego što je Gotovina optužen. Dakle, pitajte NATO. o U nedavnom intervju "Gardijanu" izjavili ste: "Srbi moraju da kao Nemci priznaju da su krivi za rat i zločine". Nije li to poređenje istorijski nekorektno? - Ne, jer ja nisam poredio količinu zločina već sam pričao o prihvatanju prošlosti. I vi Srbi, baš kao i mi Britanci, morate da se suočite sa onim što ste radili u prošlosti. Mi za ono što smo učinili mnogim irskim porodicama, a vi za vaša nedela. o Zašto niste, kao u slučaju Srebrenice, naložili formiranje komisije za ispitivanje istine o stradanju sarajevskih Srba, nakon što se Federalna komisija za traženje nestalih oglušila o nalog Ustavnog suda da obavesti porodice nestalih o sudbinama njihovih najmilijih? - Problem je u proceduri. Tačno je da se Federalna komisija oglušila o nalog Ustavnog suda. Sada je baš kao u slučaju Srebrenice potrebno da porodice srpskih žrtava zatraže od Ustavnog suda formiranje komisije. Ako dođe do toga, učiniću isto kao za Srebrenicu. NEMA PROMENA GRANICA o ALBANCI imaju svoju nacionalnu državu Albaniju, a Srbi svoju - Srbiju. Uprkos tome, kosovski Albanci traže nezavisnost i "državu Kosovo", i svi su izgledi da će dobiti makar državu u državi. U ime čega se Srbima u BiH sve više oduzima ono što se daje Albancima? U ime čega se granice Srbije dovode u pitanje dok se granice BiH - i uz vašu pomoć - štite? - Srbi u BiH imaju svoje državljanstvo. Ne znam šta će biti dato Kosovu i šta neće. Ali niko ne može da ospori da svi narodi u BiH imaju bosansko državljanstvo. Što god da se desi na Kosovu, to nema nikakvog uticaja na granice BiH. Dakle, radi se o internom pitanju Srbije. BiH je druga država. I svako onaj ko veruje da će biti promena granica BiH živi u opasnoj zabludi. Svaki pokušaj da se granice BiH promene ne bi odmah uništio samo put regiona ka Evropi, nego bi to bio jedan potez koji bi u ovom regionu podigao tenzije na vrlo opasan nivo. Ako ima onih koji se igraju ovom vatrom, nadam se da ne misle ozbiljno. Jer bi to bilo katastrofa za one koji bi to predložili i katastrofa za ceo region. Uništile bi se sve težnje ulaska regiona u EU. Pitanje Kosova treba da rešavaju Srbija i Crna Gora i međunarodna zajednica. BiH sa tim nime nikakve veze. o Imate li komentar povodom teza da je delegacija RS na upravo završenom "bosanskom samitu" u Vašingtonu bila izložena manjem pritisku od očekivanog samo zato što je počelo rešavanje budućeg statusa Kosova, jer zemlje Kontakt grupe žele da izbegnu davanje povoda Banjaluci da traži ono što se daje Albancima. - U pitanju je veliki nesporazum. Opet ponavljam da to nema nikakve veze sa Kosovom. Obećao sam predstavnicima Republike Srpske da ukoliko oni budi ispunili one uslove koji su potrebni da BiH krene prema Evropi, da će prestati onaj pritisak pod kojim su bili i koji sam čak i ja vršio na njih. Obećao sam da će međunarodna zajednica smanjiti pritisak. I to nema nikakve veze sa situacijom na Kosovu, već zato što je Republika Srpska pokazala kvalitet liderstva. RS, koja je bila ogromna prepreka daljoj budućnosti ove zemlje, napravila je poteze koji su osigurali da je Republika Srpska deo te budućnosti. To je rezultat hrabrih poteza lidera iz RS i njihovog razumevanja da bi najopasnija situacija bila izolacija RS. o Na kraju, da li je BiH poligon za eksperimente međunarodne zajednice? - Ne! Naprotiv! Mislim da je BiH primer jednog uspešnog pokušaja međunarodne zajednice da posle uspostavljanja mira, država postane uspešna. Svet na BiH više ne gleda kao na problem, već kao na rešenje. Ne bih rekao da je BiH poligon, pre bih rekao da je BiH model za druge. DIVIO SAM SE ALIJI o SA velikim uvažavanjem govorili ste o Aliji Izetbegoviću na njegovoj sahrani. Dve godine kasnije iz najznačajnijih evropskih prestonica naloženo vam je da poništite odluku o davanju Izetbegovićevog imena sarajevskom aerodromu. Kajete li se, možda, zbog tog govora? - Nisu mi naredili iz najvažnijih evropskih prestonica da to učinim. Odluku sam doneo sam, a oni su je pozdravili. Moja odluka nije bila protiv Alije Izetbegovića, već protiv načina na koji je sarajevski aerodrom preimenovan. Bošnjaci, pa čak i Srbi iz Sarajeva, koji su glasali za preimenovanje aerodroma nemaju pravo da to urade bez širih konsultacija. Morali su za to da pitaju i ljude iz Istočnog Sarajeva koje je na samoj granici sa aerodromom. Što se govora tiče, ja sam poznavao Izetbegovića, čak sam se divio nekim stvarima koje je radio. Zato nema kajanja. OPSTANAK SRPSKE o Ko može doneti konačnu odluku o sudbini RS? - Po ko zna koji put ću ponoviti da o sudbini Republike Srpske jedino i samo mogu odlučivati njeni građani. http://www.novosti.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/
