Predsednik Koordinacionog centra i clan državnog tima za pregovore o buducem statusu Kosova i Metohije
Ako se proglasi nezavisnost Kosova planuce ceo region @ Uglješa MRDIC Foto: Dragan GAJIC Cinjenica je da sudbina Kosova i Metohije, kako od domacih politicara, zavisi i od stranog faktora i uticaja svetskih medunarodnih organizacija. Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju postoji nekoliko godina, a pre nekoliko meseci na mesto predsednika ovog državnog tela umesto Nebojše Covica postavljena je dr Sanda Raškovic-Ivic, potpredsednik Demokratske stranke Srbije i ugledni psihijatar. Novi šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohije boravila je u poseti Sjedinjenim Americkim Državama gde je zvanicni stav o Srbiji i pitanju statusa Kosmeta znatno promenjen. Svedok: Kako komentarišete americki stav po pitanju sudbine Kosova i Metohije? Da li je i dalje administracija SAD neosvojiva tvrdava za predstavnike srpskih vlasti? Sanda Raškovic-Ivic: Kada sam kretala u Ameriku, imala sam jednu predrasudu i utisak da cu u Kongresu, Stejt departmentu i Savetu za nacionalnu bezbednost naici na otpor i na maltene neku albansku neosvojivu tvrdavu, kao i na neujednacene holbrukovske stavove. Vrlo dobro znamo kakvi su ti stavovi, a to je nezavisno Kosovo i tacka. Medutim, nije bilo tako. U Kongresu, Savetu za nacionalnu bezbednost i Stejt departmentu bili su veoma razložni i željni da saslušaju argumente druge strane. Podelila sam naše razgovore o Kosovu i Metohiji u cetiri grupe. Prva je bila prica o državno-pravnom statusu i objasnila je Amerikancima šta je ono što mi nudimo, a to je jedna vrsta autonomije Kosmeta i to u formi više od autonomije manje od nezavisnosti. Pricalo se i o ekonomskom paketu, gde spada i državna i privatna i crkvena imovina, a tu je i privatizacija kao i briga o nezaposlenima. Privatizacija na Kosmetu je za sada pljackaška, a naša imovina je enormna, od privatn! e pa do državne. I poslednji paket se tice bezbednosti na Kosmetu, tu spada ne samo zaštita pojedinaca na terenu, nego i instuticionalna zaštita etnickih zajednica, borba protiv organizovanog kriminala, potencijalnog terorizma i zaštita religioznih i kulturnih spomenika. S: Šta se najviše dopalo Amerikancima u Vašem izlaganju? S.R.I: Njima se veoma dopalo što Srbija izlazi sa nizom tema i time pokazuje ozbiljnost i želju da se zaista neke stvari stave na pravo mesto. S druge strane, albanska strana izlazi na pregovore sa samo jednom jedinom idejom a to je - nezavisno Kosovo. Ono što je poruka SAD, jeste da ce pregovora biti i da ce oni biti jako tvrdi, ali i jako principijelni. S: Da li Vas principijelnost SAD ohrabruje? S.R.I: Ta principijelnost nas jako ohrabruje. Pod principijelnošcu se podrazumeva da nema nametanja rešenja i nema sprovodenja unapred dogovorenog rešenja. To znaci da su SAD spremne da isprate pregovore i urade sve da dode do dogovora koji predstavlja održivo rešenje za citav region a ne samo za Srbiju i Crnu Goru. Sama ta principijelnost govori da ce se Amerika ipak držati medunarodnog prava. Ja sam se naslušala prica da su "Amerikanci jaki i da ne haju mnogo za medunarodno pravo". Medutim, niko nije u SAD sporio Rezoluciju 1244. Niko nije sporio ulogu Saveta bezbednosti, Helsinški završni akt i povelju Ujedinjenih nacija. A svi ti cinioci i dokumenti govore o državnom suverenitetu, teritorijalnom integritetu i nepromenjivosti granica. Pominjala sam i odluke i principe Badinterove komisije, gde pravo na samoopredeljenje imaju države republike i po tom sistemu se raspala bivša SFRJ. To znaci podela na republicke granice. Cak narodi koji su bili konstituti! vni, kao što je srpski narod u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, nisu imali pravo na samoopredeljenje, koje bi bilo validno i priznato od medunarodne zajednice. S: Hoce li se taj sistem primeniti i u slucaju Kosmeta, gde su Albanci vecinsko stanovništvo? S.R.I: Isti taj sistem, ako se primeni na situaciju kod nas, odnosno na Kosovu i Metohiji, Albancima ne daje ni pravo na nezavisnost ni pravo na samoopredeljenje do otcepljenja. Pri tom oni nisu konstitutivni narod, ali i takvim narodima, po Badinteru, nije data šansa za samoopredeljenje, kao što je slucaj Srba u Hrvatskoj. To su neki principi na koje se oslanjamo u medunardnom pravu, koji je naša polazna tacka. S: Da li Vi, kao šef Koordinacionog centra za Kosmet, verujete da ce se u ovom slucaju poštovati medunarodno pravo? S.R.I: Verujem u poštovanje medunarondog prava i verujem da ce ga medunarodna zajednica poštovati. To medunarndo pravo nije pisano na Staroj planini, nego u centrima moci, koji su ga smislili i na ovaj nacin sprovodili. Možemo da ocekujemo da ce ista stvar biti primenjivana i prema nama. S: Da li ste, u globalu, zadovoljni posetom SAD? S.R.I: Vrlo sam zadovoljna posetom SAD i u ovome što sam vam rekla ima svakako razloga za zadovoljstvo. Meni niko nije rekao da Kosovo treba da bude nezavisno, a razgovarali smo o razlicitim opcijama i o tome šta nude Albanci. Pricali smo i o albanskim pretnjama, kao i o tome da su oni spremni da ginu za nezavisnost. Medutim, Amerikanci su svesni da Albanci u ovom trenutku nude nasilje za razliku od Srbije, koja nudi održive opcije. To je velika razlika u našu korist. Nadam se da cemo u narednom periodu imati podršku SAD. Ako ne budemo imali podršku, onda se nadam da cemo imati barem jedan nepristrasan stav. S: Da li to znaci da ce predlog srpske pregovaracke strane biti barem ravnopravan u odnosu na albanske predloge? S.R.I: Apsolutno. Predlozi su ravnopravni. Albanski zahtevi su nezavisnost, a naši zahtevi su autonomija sa razgovorom o svim ovim temama. Samo je sada drugacije, jer ne govorimo o osam standarda nego o grupama tema, koje obuhvataju svih ovih osam standarda. Kada govorite o decentralizaciji, o ekonomiji, onda govorite i o povratku Srba na Kosovo i o vladavini prava, poštovanju ljudskih prava i o svim tim standardima. S: U javnosti se, oko razgovora srpske i albanske strane, saopštava da su to razgovori Beograda i Prištine. Samim tim ispada da je Priština vec u startu albanska? S.R.I: Možda se to malo razlicito interpretira, ali verujte cim su razgovori Beograda i Prištine, to znaci da su to razgovori srpske i albanske strane. Iz Prištine na razgovore dolaze samo Albanci, a što bi iz glavnog grada Kosmeta išli i Srbi kada srpski interes nije na albanskoj strani. Kada bi pregovoracki albanski tim iz Prištine imao i Srbe uza sebe, ti Srbi bi se odmah stavili na albansku stranu i ispalo bi da im na srcu više leži albanski interes nego srpski. S: Utisak je da je albanski lobi daleko jaci u svetu od srpskog. Da li ste stekli takav utisak prilikom razgovora u SAD i šta mislite o snazi albanskog lobija? S.R.I: Albanci vec dugo imaju jak lobi u svetu i odredeni uticaj na neke kongresmene SAD. Njihov lobi je mnogo radio i uradio. Mnoge ljude su u Americi bukvalno okitili novcem. Mi nemamo jak lobi i to nije dobro, ali imamo Kokus u SAD gde su okupljeni kongresmeni koji zastupaju naše interese. Ako pogledate ko je u tom albanskom lobiju i najvece glasnogovornike albanske nezavisnosti, onda vidite da to nije prva liga kongresmena. Nisu to ljudi cije se mišljenje u Konresu nešto narocito uvažava i to je ohrabrujuce. Znaci, naša ambasada i naši ljudi idu na te najjace kongresmene, jer oni su ti koji kroje politiku. To vam je isto kao u Srbiji kada pricate sa ljudima iz vladajuce stranke i jakim poslanicima koji ce vas zastupati, ili da vas zastupaju poslanici iz stranaka koje nemaju baš tako veliku podršku u birackom telu. Mi smo kao obeleženi Holbrukom i kod nas vlada situacija kao da su još Ricard Holbruk i Medlin Olbrajt na vlasti u Americi. Hvala Bogu, više ! nisu i sada je na celu SAD Bušova administracija za koju ne možemo da kažemo da nešto navija za Srbe, ali ne navija ni za Albance. Dakle, nepristrasna je. Bušova administracija je otvorena za sve razgovore i ne stoji ni na cijoj strani. Njima su na stolu jednako vredni predlozi i srpske i albanske strane. Voljni su da otprate razgovore i da mišljenje formiraju prema tome kako su se ti pregovori odvijali, odnosno koja je strana imala bolje argumente. Dobro je što dve strane razgovaraju i na taj nacin, gledajuci malo psihijatrijski, razvija se mogucnost za kompromis i iskljucuje se mogucnost ratnih sukoba. S: Da li ste optimisti da možemo da se dogovorimo sa albanskom stranom? S.R.I: Ja sam optimista po prirodi. To može da bude dobra stvar a može da bude i problem. Mislim da svaki covek ima taj kapacitet za razgovore i da, ako se dobro izlože stvari, može doci do dogovora. Naravno da dosta toga zavisi i od Martija Ahtisarija, clana Medunarodne krizne grupe. On jeste clan MKG koja se zalaže za nezavisno Kosovo, ali Ahtisari je diplomata od karijere, koji ima fantasticnu priliku da pokaže visoki profesionalizam nacinom na koji ce voditi pregovore. On hoce da se vidi sa svim akterima pregovora i smisli koji bi bio najbolji moguci okvir za pregovore. S: Da li Vam u razgovorima o sudbini Kosova i Metohije pomaže višegodišnje iskustvo vrhunskog psihijatra? Možete li, otprilike, da znate psihološku situaciju pregovora i da "procitate" neke misli sagovornika? S.R.I: Lagala bih kada bih rekla da mi ne pomaže višegodišnje iskustvo rada u psihijatriji. Kada kažem da mi to znacajno pomaže, ne vredam ni politicare ni politicki proces, ali nekako mi pomaže u nekom procenjivanju situacije, nacinu komunikacije, takticnosti, smirenosti. Iskustvo psihijatra mi pomaže, kako u bavljenju politikom, tako u privatnom životu, pa i u kuci. Ne mogu da kažem da sam u prednosti, ali mogu da razumem stvari. S: Kakav je Vaš komentar predloga predsednika Srbije Borisa Tadica da bi bilo najbolje da se Kosovo i Metohija podeli na dva entiteta? S.R.I: Predsednik Tadic treba detaljno da objasni te svoje stavove, ali ono što sam ja zakljucila, jeste da se ne radi o cepanju Kosova i Metohije na dva dela. Tadic je sa tom idejom izašao kod predsednika Rusije Vladimira Putina. Razumela sam da ta ideja nije u nekoj razlicitosti sa planom Vlade Srbije. Tu se radi o drugom imenovanju stvari. Znaci, gospodin Tadic ne smatra Kosovo nezavisnim i zalaže se za tzv. suštinsku autonomiju, s tim da umesto termina decentralizacija, tako sam ja razumela, on koristi termin entiteti i deli Kosovo na srpski i albanski entitet. Nisam to razumela kao u slucaju BiH, pa da ce Kosmet biti nezavisan i da ce imati dva entiteta. Ništa to meni nije narocito strano, vec je rec samo o drugom imenovanju. Slicno je kao u planu vlade gde postoji autonomija u autonomiji za Srbe. Treba biti strpljiv i sacekati da predsednik Tadic malo detaljnije obrazloži svoj predlog. Mislim da to ne bi ugrožavalo rezoluciju o Kosmetu. S: Da li je to nešto slicno cuvenom sporazumu K2 iz devedesetih godina, u kojem je predoležno da sve ono što Srbi dobiju u Hrvatskoj, da to dobiju Albanci na Kosmetu? S.R.I: Jeste. To tako izgleda. Ne mogu ništa tacno da kažem. S: Koliko je važan stav Rusije prilikom rešavanja sudbine Kosova i Metohije? S.R.I: Stav Rusije je jako važan, jer je to država koja je u usponu. Ona se sada i te kako pita i nije više na kolenima. Nama je stav Rusije veoma važan, a i ona je clanica Kontakt grupe. Stav Rusije, SAD i Evropske unije, kao i stav UN, jako da bitan. Važan je stav i drugih zemalja Kontakt gurpe, kao što su Velika Britanija, Francuska, Nemacka i Italija. Treba obaviti razgovore i raditi živahno. Spremam se da posetim Nemacku i Berlin, gde cu ici sa otprilike ovom pricom. Prezentovacu relevantnim strukturama u Berlinu ono što sam prezentovala u SAD. Svaki dijalog je dobar. S: Koji nam je rok da rešimo situaciju na Kosovu i Metohiji? Spominje se 2007. godina? S.R.I: S obzirom da imamo medunardni pritisak, pogotovo anglo-americke strane, da se stvar ubrza, mislim da cemo negde za godinu dana ili do januara 2007. imati okvirno rešenje. Od okvirnog rešenja do njegovog sprovodenja mora da prode jedan period, jer ne može to tek tako da se sprovede. S: Dok traju svi ti pregovori i dogovori, prolazi znacajno vreme, a preostali Srbi na Kosmetu su sve ugroženiji i pod udarom albanskih terorista. Iz meseca u mesec se dešavaju brojni incidenti gde ginu nezašticeni Srbi. Mogu li se zaštiti Srbi na Kosovu i zaustaviti nastavak progona Srba dok se ne završe pregovori? S.R.I: Nažalost progon i ubijanje Srba na Kosovu i Metohiji se i dalje dešava i to pred ocima medunarodne zajednice. Tražila sam da se organizuje jedno svedocenje Srba sa Kosova i Metohije i iz enklava. Ali ne da to budu politicari, kao što je bio slucaj sa gospodinom Nebojšom Covicem. Neka je on to predocio i to je u redu, ali nije to autenticno. Treba da svedoce ljudi iz enklava i pricaju o svom životu, pogotovo sada kada se toliko pažnje poklanja ljudskim pravima. Imamo izveštaj Kai Eidea koji oslikava stanje ljudskih prava na Kosmetu. U jednom delu je gospodin Eide bio jako kritican i realan. Sada ce uslediti izveštaj Evropske komisije i cula sam da ce biti kriticki prema albanskom ekstremizmu. Albanska strana treba da dobije signal od njihovog politickog vrha da sa tim prestane, jer rade na njihovu štetu. Nasiljem se u civilizovanom svetu ne može ništa postici. Možete time da poplašite neke divljake, ali ne i civilizovane ljude. S: Sada se rešava i sudbina entiteta u BiH. Da li ce srpske vlasti tražiti, ako pregovori o Kosmetu budu išli ka nezavisnosti, odvajanje Republike Srpske i njeno pripajanje Srbiji i Crnoj Gori? S.R.I: To su upravo oni principi Badinterove komisije iz januara 1992. u kojima se cuva celovitost republickih granica. Cak i konstitutivni narodi, kao što su Srbi u BiH i Hrvatskoj, nisu imali šansu da se izjašnjavaju po pitanju nezavisnosti, kao što je sada slucaj sa albanskom stranom na Kosovu. Pocece ljudi da dogovore: "Pa šta, Albanci imaju parlament, sudstvo, policiju, vladu". Pa zar nije i Republika Srpska Krajina imala sve institucije i zaštitu Ujedinjenih nacija, pa je nestala u jednom danu. Verujte mi, kao hrišcanka i kao ljudsko bice ne bih volela da mi Srbi napravimo isto Albancima, ono što su Hrvati ucinili Srbima 1995, operacijama "Oluja" i "Bljesak". S: A šta ako medunarodna zajednica bude popustljiva prema Albancima? S.R.I: Mi smo medunarndoj zajednici jasno stavili do znanja da ce onda otvoriti Pandorinu kutiju i da ce dati signal svim separatizmima. Onda ce se rešavati albansko pitanje u zapadnoj Makedoniji. Crnogorci se toliko zalažu za nezavisnost, a to Albanci jedva cekaju. Albanski kongresmen Landoš je potpuno ocrnio crnogorsku vlast i rekao da u Tuzima, u blizini Podgorice, "Albanci žive u degradaciji". Onda ce Albanci tražiti neko samoopredeljenje i u Crnoj Gori, na jugu Srbije, u severnoj Grckoj, gde živi izmedu 650.000 i milion Albanaca. Onda ce tu biti problem rešavanja sudbine Republike Srpske, koja ima i svoju vladu, policiju, parlament, pa ce se morati rešiti pitanje Srba u Hrvatskoj. Onda bi se otvorila nestabilnost u citavom regionu. Ja se trudim da prenesem poruku da je princip nepromenjivosti granica - jednako princip stabilnosti regiona - jednako mir. Ako se dozvoli nezavisnost Kosova tog momenta se vracamo na devedesetu. Ne mi, nego nas onda vracaju na ! te godine, jer ce se u narodu javiti neko osecanje nepravde i govorice se: "Kako ovi Albanci dobili nezavisnost? Ko su oni? Da nisu nešto specijalno, a mi Srbi nismo. Neki izabrani narod u svetu". Ako se proglasi nezavisnost Kosova onda ce da plane ceo region. Planuce ono što nije bilo u devedesetima i planuce u narednim godinama i u Makedoniji, i u Grckoj, i plus bice ono što je bilo na prostoru bivše SFRJ. Ko bi onda od politicara imao obraza da kaže - ako su Albanci dobili nezavisnost da to ne treba Srbi da traže. MNOGO MI ZNACI PODRŠKA SKUPŠTINE S: Ogromnom vecinom poslanika u srpskom parlamentu izglasano je usvajanje Rezolucije o Kosovu i Metohiji. Koliko vam to olakšava posao rešavanja sudbine Kosmeta? S.R.I: Meni je veoma drago što je ogromnom vecinom usvojena rezolucija, ali mi je jedino žao što se poslanici Demokratske stranke nisu izjasnili nego su ostali uzdržani. To je njihovo pravo da se tako izjašnjavaju. Parlament oslikava narod i narodnu volju i ako od 250 narodnih poslanika imate podršku 205, onda imate veliku podršku. Pri tom opravdano su bili odsutni pojedini poslanici DSS i G17 plus, koji bi sigurno glasali za usvajanje rezolucije. To je meni velika, olakšavajuca okolnost u radu, jer uvek je potrebno da dobijete blagoslov naroda, koji ide kroz parlament. U PREGOVARACKI TIM NE MOGU RAVNOPRAVNO RADIKALI I KARICEV PSS S: Sastav pregovarackog tima za rešavanje statusa Kosova i Metohije je saopšten. Kako komentarište njegov sastav? S.R.I: Sastav pregovarackog tima je još ranije okvirno dogovoren. Tu su predstavnici iz kabineta predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice i iz kabineta predsednika Srbije Borisa Tadica, predstavnici Srba sa Kosova, kao i predstavnici Saveta ministara SCG. To je jedan dobar tim. S: A zašto u njemu nema mesta za predstavnike parlamentarnih stranaka u Skupštini Srbije? S.R.I: Predstavnici parlamentarnih stranaka ce verifikovati rad i nalaze pregovarackog tima. Nije lako u pregovaracki tim pozvati predstavnike parlamentarnih stranaka, jer imamo Srpsku radikalnu stranku sa 82 poslanika, a imamo i jednog poslanika Kariceve stranke PSS, i to ovoga koji je pretrcao iz radikala u PSS, a imamo i SDP sa dva poslanika. Kako cemo onda napraviti tim sastavljen od predstavnika svih stranaka. Ako ga pravimo proporcionalno, onda bi morali da zovemo jednog iz PSS i sve poslanike radikala i to je onda smešno. Ako ne uzmemo sve poslanike SRS, a uzmemo jednog Karicevog, onda bi ispalo da su predstavnici Pokreta Snaga Srbije stopostotono zastupljeni. Pregovaracki tim ne treba da bude sastavljen od stotinak ljudi. UVEK LEKAR, SADA SAMO POLITICAR S: Kako uspevate da uskladite toliko funkcija? Predsednik ste Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, poslanik u Skupštini SCG, potpredsednik jedne vladajuce stranke, DSS, a pri tom imate i svoju psihijatrijsku ordinaciju. S.R.I: Nažalost ne mogu sve da uskladim i morala sam da se odreknem mog medicinskog posla. Nisam mogla sve to da uskladim, jer posao predsednika Koordinacionog centra je vec dovoljno težak i zahtevan. Izmedu lekara i politicara, na neki nacin sam prinudena da budem samo politicar. To je samo za odredeno vreme. http://www.svedok.co.yu/ Srpska Informativna Mreza sim@antic.org http://www.antic.org/